Sve više očeva uzima porodijsko odsustvo

(Preuzeto sa sajta Economy - 26. 03. 2012.)

Dečji su parkovi i igraonice prepune ‘tata na zadatku’. Sve više se očeva maksimalno angažuje oko svojih mališana, a vremena kada su sav odgoj i edukacija bili na majkama, čini se daleko, su iza nas. Ipak, porodiljsko odsustvo očevi koriste najčešće u slučajevima kada finansijska matematika ide u prilog tome, no živopisna iskustva tih nezaboravnih meseci u ‘obračunima’ jedan-na-jedan sa decom ispirišu ih do te mere da upustiti se u novo odsustvo ni u kom slučaju nije dovedeno u pitanje. Čak štaviše, smatraju da je reč o najvažnijim životnim školama.

Dečje radosti

- Vila je nama drugo dete tako da sam sve stvari - pelene, hranjenje, uspavljivanje, plač već pre prošao i što se toga tiče pripremljen sam došao na porodiljsko odsustvo. Ali naravno da smo prošli sve od malih nezgoda kod presvlačenja pelena - zapišavanje svuda naokolo pa i po vlastitom ocu, udaranje nogom u glavu i puno pogodaka ravno u oko, hranjenja - hrana svuda osim tamo gde treba, raznih zanimljivih situacija u interakciji sa kućnim ljubimcima, psima pogotovo kad je nastupilo razdoblje puzanja i ostale neizbežne dečje radosti u ogromnim količinama, priseća se tridesetčetverogodišnji Marin, inače, kad nije na porodiljskom zaposlen u filmskoj industriji kao drugi asistent snimatelja. Kako sam kaže - to je onaj koji lupa onu klapu i bavi se s negativom koji sve više gubi bitku od digitalnih medija i još puno malih tehničkih stvari oko komplikovane filmske kamere.

Učimo od dece

- Igrali smo se, zabavljali, kuvali, pevali, skakali. Sve što smo radili radili smo u opuštenom tonu. Naravno da sam nekih dana jedva čekao da se supruga vrati sa posla. To su obično bile situacije kada sam imao puno posla koga sam trebao obaviti uz čuvanje malog. Trebalo mi je vremena naučiti kako je najbolje i najefikasnije davati punu pažnju detetu u trenucima kada sam s njim. Npr: ako bi celo jutro proveo s malim i u sebi razmišljao o drugim stvarima, kao npr. poslu, to ne bi dobro završilo.

Ja bih bio nervozniji i automatski preneo svoju nervozu na dete. Kada bi na jedvite jade došlo vreme da mali ide da spava, on nikako ne bi mogao zaspati. Meni bi se automatski smanjila zaliha živaca, postao bi netaktičniji i mali bi još teže utonuo u san. Kada bi napokon zaspao, ja sam bio previše emocionalno iscrpljen i nisam mogao koncentrisano da odradim posao. Trebalo mi je vremena shvatiti to i prihvatiti poduku koju mi je pružao sin. Biti u trenutku. Mudraci govore o tome, a deca te podučavaju, zaključio je Ognjen.