Tržište rada: Više muzičara nego zidara

(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 17. 12. 2010.)

Srpska privreda ne može da se oporavi sve dok se ne popravi obrazovna slika, a to je moguće učiniti jedino jasnom državnom strategijom - zaključak je sa okruglog stola pod nazivom „Mladi na tržištu rada - tranzicija iz sveta obrazovanja" koju je u petak organizovao Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu.

Deficit mladih stručnjaka, neusaglašeni obrazovni profili sa tržištem rada, manjak praktičnih znanja i zaostala metodologija učenja samo su neki od razloga zbog kojih naša zemlja, sa čak 46 odsto mladih bez posla, spada u sam evropski vrh po ovom neslavnom rekordu.

Prema oceni Radmile Bukumirić-Katić, pomoćnika ministra rada i socijalne politike, naša će se privreda naći u zapećku ukoliko se pod hitno ne pronađu bolja i modernija sistemska rešenja.

- Ogromna zabluda je da Srbija ima kvalifikovanu radnu snagu. Naprotiv, užasno zaostajemo - smatra Bukumirić-Katić. - Samo u procesu proizvodnje tekstila kasnimo 37 godina. Ovaj vek zahteva multidiscipliniranost i doživotno usavršavanje kako bi se neprestano prilagođavali novim potrebama. Prošlo je vreme da se u jednoj firmi sedi doživotno.

Bukumirić-Katić dodaje da su mladima u Srbiji neophodna nova znanja i veštine i primećuje da su male šanse da ih steknu u važećem obrazovnom sistemu.

- Paradoks je što imamo previše srednjih škola, a sa druge strane i stalnu potrebu za dodatnim obukama. Mladi imaju teorijsko znanje bez prakse, a stari poseduju zastarela saznanja - kaže ona i zaključuje da je izlaz moguć ulaganjem u tehnologije i obuke zaposlenih umesto u nova radna mesta.

Sa kolikim se deficitom znanja suočava Srbija, potvrđuje i Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete.

- Poslednjim popisom stanovništva je ustanovljeno da čak 1,5 miliona nema osnovnu školu i to je podatak kojim bi svakako trebalo da se pozabavimo - rekao je Lazarević i dodao da su posledice stihijskog obrazovanja sve veće, a nesklad između ponude i tražnje sve dublji.

- Za zdravstvo i socijalnu zaštitu je duplo više zainteresovanih nego što ima mesta u obrazovnom sistemu, a slična situacija je i sa ekonomskim i pravnim zanimanjima - primećuje Lazarević i dodaje da je ovakav sistem srednjih škola pravljen od 1980. do 1996. godine, pa je jasno da više ne odgovara današnjim potrebama na tržištu. - Zato i ne iznenađuje podatak da su umetničke škole u Srbiji zastupljenije od tekstilnih, hemijskih i građevinskih.

Očekivanja

Svi imaju nerealna očekivanja - zaključuje i Tatjana Karaulac iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. - Mladi odmah po izlasku iz obrazovnog sistema žele velike plate, sigurno radno mesto, odlične uslova rada. Poslodavci, pak, očekuju da se na konkurs javljaju jako mladi, ali sposobni diplomci, sa već „zarađenim" radnim iskustvom, kreativni, sposobni za timski rad i spiskom posebnih veština.

Skupi umetnici

Najveće „trošadžije" u obrazovnom sistemu Srbije su - muzičari. U muzičke škole se najviše ulaže jer nastava zahteva čitav splet instrumenata, pomagala, troškova... U Srbiji ih je čak 32, što je gotovo evropski rekord. S druge strane, imamo samo 29 škola za decu sa posebnim potrebama, ali i tri baletske srednje škole, šest likovnih i pet mešovito-umetničkih. Po Srbiji su raspoređene i 341 stručna srednja škola i 125 gimnazija.

B. Stjelja