U proizvodnji radi tek svaki četvrti radnik

(Preuzeto sa sajta Blic - 17. 05. 2010.)

Tek svaki četvrti zaposleni Kruševljanin radi u proizvodnji, iako je ovaj grad nekada važio za industrijski centar. Od 28.500 zaposlenih, tek između 6.000 i 7.000 ljudi radi u pogonu, dok su ostali zaposleni u pratećim službama, državnoj i lokalnoj administraciji, javnim preduzećima i ustanovama, bankarskom sektoru.

- Radim u „14. oktobru" već 28 godina, a obim posla koji sada imamo je smešan u odnosu na to kako smo nekada radili. Ranije smo izbacivali 150 serijskih mašina mesečno, a sada uradimo tri u četiri meseca. Radim u normi i bitan mi je svaki radni dan, ali ponekad imamo posao tri ili pet dana mesečno - priča Obrad Nešković, bravar zaposlen u IMK „14. oktobru". Istovetne priče mogu se čuti i u drugim kruševačkim preduzećima. Razvoj Kruševca decenijama je bio baziran na jakoj industriji, pre svega hemijskoj i metalskoj. U poslednje dve decenije broj zaposlenih u preduzećima konstantno je opadao, pa je sa oko 43.000 početkom devedesetih godina pao na 32.000 2004. godine.

- U ovom trenutku „14. oktobar" ima 1.680 radnika, a od tog broja oko 60 odsto su neproizvodni. Od ukupnog broja radnika u proizvodnji stalno je angažovano od jedne polovine do dve trećine, u zavisnosti od poslova koji naiđu. U poslednje vreme smo imali posla jer je urađeno 30 serijskih mašina, ali dođe ciklus kada se radi malo. Oni koji imaju više posla zarade 27.000 do 30.000 dinara, ali sa prekovremenim radom, subotom i nedeljom. Ostali primaju manje - objašnjava Ljubiša Velimirović, predsednik Sindikata IMK „14. oktobar".

Nakon nekoliko socijalnih programa u Hemijskoj industriji „Župa" broj zaposlenih je sa 1.300 smanjen na 476, od kojih je samo trećina radno angažovana.

- Imamo nešto sezonskog posla, radimo pesticide, bordonsku čorbu, blauvit, ali je na svim tim poslovima angažovano oko 150 do 170 ljudi. Oko polovina od ukupnog broja zaposlenih je na plaćenom odsustvu, dok ostali dolaze na posao i prema potrebi uskaču kada ima nešto da se odradi. U vreme kada je „Župa" radila punom parom, u proizvodnji je bilo angažovano više od 800 radnika, ali tada se radila gabaritna roba, bilo je izvoza... - objašnjava Miroslav Milojević, generalni direktor „Župe" koji je u ovoj fabrici već 32 godine.

Najveća firma u Kruševcu „Trajal korporacija" trenutno ima 2.338 zaposlenih, od toga 1.460 u neposrednoj proizvodnji koji su, nakon prošlogodišnjih štrajkova, u najvećoj meri uposleni. Pre četiri godine „Trajal" je imao 3.450 radnika, od čega je 1.980 radilo u proizvodnim pogonima.

Milenko Mihajlović, predsednik Veća saveza sindikata u Kruševcu, procenjuje da je u ovom trenutku u Kruševcu u neposrednoj proizvodnji angažovano maksimalno između 6.000 i 7.000 ljudi.

- Tu računam one koji rade u velikim firmama poput „Trajala" i „14. oktobra", privatnim preduzećima i one koji rade na crno. Nekada je Kruševac imao 43.000 zaposlenih. Ako uzmemo da su od te cifre makar jedna trećina bili proizvodni radnici, to je oko 14.000-15.000 radnika, što je dvostruko više nego sada. Danas u gradu od 130.000 stanovnika nešto konkretno proizvodi tek svaki dvadeseti stanovnik. Sa takvim odnosom nema nam napretka - kaže Milenko Mihajlović, dodajući kako su Kruševcu hitno potrebne investicije u proizvodne pogone, a ne trgovine.

Zaposleni u velikim firmama

Preduzeće / Broj zaposlenih / U proizvodnji
„Trajal" / 2.338 / 1.460
IMK / „14. oktobar" / 1.680 670
HI „Župa" / 476 / 170
„Henkel Merima" / 350 / 290
„Rubin" / 250 / 200
„Duropak" / 140 / 90
„Plima holding" / 420 / 320
Fabrika maziva / 194 / 150

Slaviša Milenković