UNHCR 50 godina u Srbiji: Posao je ključ novog početka za izbeglice
UNHCR ove godine obeležava 50 godina rada u Srbiji. Za to vreme smenjivali su se ratovi, izbegličke krize i zemlje iz kojih ljudi dolaze, ali je osnovni zadatak ostao za njih isti - zaštita osoba koje su morale da napuste svoje domove.
Danas je jedan od glavnih izazova UNHCR-a kako da izbeglicama omogući da u Srbiji ne budu samo bezbedne već i da se zaposle, osamostale i postanu deo društva.
Uz ovaj jubilej, UNHCR istovremeno obeležava i 75 godina Konvencije o statusu izbeglica i 65 godina Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva.
Tokom ovih pet decenija UNHCR u Srbiji prolazio je kroz različite faze. Od dolaska izbeglica iz zemalja istočne Evrope, Afrike i drugih delova sveta, preko ratova na prostoru bivše Jugoslavije, do savremenih izbegličkih kretanja izazvanih sukobima u Ukrajini, Siriji, Avganistanu i drugim zemljama.
Najviše ljudi dolazi iz Ukrajine
U Srbiji trenutno privremenu zaštitu ima oko 1.400 osoba iz Ukrajine. Pravo na azil odobreno je za 268 osoba, dok se više od 100 ljudi nalazi u postupku azila.
Reč je o ljudima koji zbog rata, progona ili ozbiljne opasnosti nisu u mogućnosti da se vrate u zemlje iz kojih dolaze. U Srbiji mogu dobiti zaštitu kroz azil ili privremenu zaštitu, čime stiču pravo na legalan boravak, pristup tržištu rada i druga prava, ali i obaveze koje proizlaze iz njihovog statusa.
Najveći broj prisilno raseljenih osoba koje trenutno imaju zaštitu u Srbiji dolazi iz Ukrajine, a među onima kojima je odobren azil nalaze se i državljani Sirije, Libije, Avganistana, Irana, Kube i Burundija.
Kada se pogleda struktura osoba kojima je odobrena žaštita, uočava se da su to uglavnom muškarci. Odrasli muškarci čine 46%, odrasle žene 22% i njih je isto koliko i maloletnih muškaraca, dok maloletne žene čine 10% azilanata.
Priprema hrane, korisnička podrška, logistika...
Precizni podaci o ukupnom broju zaposlenih izbeglica i tražilaca azila u Srbiji ne postoje, budući da se taj broj stalno menja. Iskustvo UNHCR-a, međutim, pokazuje da većina onih koji aktivno traže zaposlenje uspeva da pronađe posao, posebno ukoliko živi u Beogradu ili drugim većim gradovima.
Više od trećine osoba koje su se tokom prošle godine obratile UNHCR-u za podršku pri zapošljavanju započelo je neki oblik radnog angažmana. Među korisnicima koji su tokom prethodne dve godine dobili podršku pri zapošljavanju, najviše njih radi na poslovima pripreme hrane - 16%. U korisničkoj podršci i logistici zaposleno je 13%, u ugostiteljstvu 10%, u proizvodnji i maloprodaji 8%, a u supermarketima 6%.
Većinu zaposlenih čine muškarci, njih 58%. Najzastupljeniji su ljudi između 35 i 50 godina, dok najviše osoba koje su tražile pomoć pri zapošljavanju dolazi iz Burundija, Ukrajine, Kube i Irana.
Obrazovani, ali često rade ispod svojih kvalifikacija
Podaci UNHCR-a pokazuju i da veliki broj izbeglica i tražilaca azila ima obrazovanje i veštine koje mogu biti značajne za domaće tržište rada. Kad je reč o osobama koje su se UNHCR-u obratile za pomoć u traženju posla oko tri četvrtine njih govori engleski jezik, a 41% priča srpski. Gotovo polovina, odnosno 48%, ima više ili visoko obrazovanje, dok 47% ima završenu srednju školu. Među njima su ekonomisti, finansijski stručnjaci, lekari, psiholozi, umetnici, dizajneri, inženjeri elektrotehnike i mašinstva, kao i stručnjaci za administraciju i poljoprivredu.
Ipak, tokom prvih godina života u Srbiji mnogi rade na poslovima koji nisu povezani sa njihovim obrazovanjem. Najčešće prepreke su nedovoljno poznavanje srpskog jezika, proces priznavanja diploma koji može ponekad i da potraje, u zavisnosti od dostupnih dokumenata, nedostatak profesionalnih kontakata i nepoznavanje domaćeg tržišta rada.
