Više od 3.600 šansi za uspeh: Pogledajte ovonedeljni presek oglasa na Infostudu!
ÈUVAJTE SE LOŠIH POSLODAVACA
ÈUVAJTE SE LOŠIH POSLODAVACA
ZAMKE PROBNOG RADA
Inspektori rada kažnjavaju poslodavce ilegalnih radnika, ali je važnija poreska politika koja bi podstakla prijavljivanje zaposlenih.
(preuzeto iz Politike od 03.11.2005.)
Mirjana P. kaže za sebe da je veæ „stari kadar" u radu na crno. Godinama radi kao prodavaèica po beogradskim buticima i sliènim radnjama, od Banovog brda, do pešaèke zone oko Knez-Mihailove, pa uzduž Bulevara kralja Aleksandra:
- Gazde ko gazde. Gledaju da nas što manje plate. Nigde nisam sastavila više od tri meseca. Nekoliko njih me je baš „ispalilo". Radim mesec dana a kada doðe dan za platu, poèinje veæ viðeni scenario. Ukradeno je robe za toliko i toliko, tek nešto malo manje od te crkavice koju treba da mi udeli. Tvrdim da nije bilo kraðe, on tvrdi da jeste i preostaje mi samo da uzmem ono što hoæe da mi udeli, pokupim stvari i tražim novi oglas.
Goran T. se veæ nekoliko puta opekao na „probni" rad:
- Sedam dana kao traje probni rad i ja u toj firmi, sa još trojicom, radim, trudim se, istovarujemo robu, pakujemo, raspakujemo, ne stajemo... Posle sedam dana, šef nam se lepo zahvali reèima „pozvaæemo vas", i nikad me ne pozovu. Od para ništa jer je to bio „probni rad". Raznosio sam i pice, i, po istom klišeu, posle pet dana oni - hvala lepo, super si odradio, zvaæemo te. I ne zovu... Od drugara èujem da je to uhodana prièa, tako varaju one kojima je posao neophodan. A takvih ima, prema procenama, više od pola miliona u Srbiji. Rad na crno, kako ga zovu, nije nova pojava.
- Neprijavljeni smo, ne teèe nam staž, nemamo socijalno osiguranje, nikakva prava, ni godišnji odmor, ni pauzu za doruèak, ruèak - prièa 23-godišnja Marija I., koja je posle završene srednje škole, radila u nekoliko kioska brze hrane, pa u buticima, kafiæima, tezgama na buvljaku, kao akviziter knjiga, bebisiterka... - Roditelji me izdržavaju, stanujem kod njih i mislim da je korisno raditi bilo šta èestito da bi se obezbedila osnovna sredstva za život. Poslodavci su takvi, kad doðe inspekcija, kažu da sam im „sestrièina", moram da æutim i radim. I opet me jedva plaæaju, uvek otežu... Radimo i praznikom i nedeljom i nikad nam se to ništa ne plati. Trpim jer nemam drugog izbora.
Niko još nije uspeo potpuno da suzbije rad na crno, ali se može raditi na njegovom smanjenju, smatra profesor dr Zoran Stojiljkoviæ, potpredsednik UGS „Nezavisnost":
- Restriktivna kontrola inspekcije rada, visoke kazne i zatvaranje firmi predstavljaju jednu stranu medalje. Druga je, i mnogo važnija, stimulativna poreska politika koja æe podstaæi poslodavce da prijavljuju zaposlene. To znaèi smanjenje poreza na zarade i svih poreskih optereæenja. Sada imamo preæutni dogovor zaposlenog i poslodavca da se radi na crno, jer je tako lakše obojici - zakljuèuje Stojiljkoviæ.
ANTRFILE:
SVAKI DRUGI - "CRNAC"
Prema reèima Živke Ðuriæ, lomoænika republièkog ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, njihov sektor inspekcije rada ima znaèajne rezultate u suzbijanju rada na crno. U prvih devet meseci ove godine u republici je obavljena 41.661 kontrola i zateèena su 20.782 neprijavljena radnika. Preciznije, svaka druga osoba u kontroli bila je bez „papira". Posle nalaganja mera inspektora rada, sa 15,007 osoba zakljuèeni su ugovori o radu - što znaèi da je više od 70 odsto ljudi koji su radili na crno zasnovalo radni odnos.
Inspektori rada sada kontrolišu ugostiteljske i zanatske radnje.
ZAMKE PROBNOG RADA
Inspektori rada kažnjavaju poslodavce ilegalnih radnika, ali je važnija poreska politika koja bi podstakla prijavljivanje zaposlenih.
(preuzeto iz Politike od 03.11.2005.)
Mirjana P. kaže za sebe da je veæ „stari kadar" u radu na crno. Godinama radi kao prodavaèica po beogradskim buticima i sliènim radnjama, od Banovog brda, do pešaèke zone oko Knez-Mihailove, pa uzduž Bulevara kralja Aleksandra:
- Gazde ko gazde. Gledaju da nas što manje plate. Nigde nisam sastavila više od tri meseca. Nekoliko njih me je baš „ispalilo". Radim mesec dana a kada doðe dan za platu, poèinje veæ viðeni scenario. Ukradeno je robe za toliko i toliko, tek nešto malo manje od te crkavice koju treba da mi udeli. Tvrdim da nije bilo kraðe, on tvrdi da jeste i preostaje mi samo da uzmem ono što hoæe da mi udeli, pokupim stvari i tražim novi oglas.
Goran T. se veæ nekoliko puta opekao na „probni" rad:
- Sedam dana kao traje probni rad i ja u toj firmi, sa još trojicom, radim, trudim se, istovarujemo robu, pakujemo, raspakujemo, ne stajemo... Posle sedam dana, šef nam se lepo zahvali reèima „pozvaæemo vas", i nikad me ne pozovu. Od para ništa jer je to bio „probni rad". Raznosio sam i pice, i, po istom klišeu, posle pet dana oni - hvala lepo, super si odradio, zvaæemo te. I ne zovu... Od drugara èujem da je to uhodana prièa, tako varaju one kojima je posao neophodan. A takvih ima, prema procenama, više od pola miliona u Srbiji. Rad na crno, kako ga zovu, nije nova pojava.
- Neprijavljeni smo, ne teèe nam staž, nemamo socijalno osiguranje, nikakva prava, ni godišnji odmor, ni pauzu za doruèak, ruèak - prièa 23-godišnja Marija I., koja je posle završene srednje škole, radila u nekoliko kioska brze hrane, pa u buticima, kafiæima, tezgama na buvljaku, kao akviziter knjiga, bebisiterka... - Roditelji me izdržavaju, stanujem kod njih i mislim da je korisno raditi bilo šta èestito da bi se obezbedila osnovna sredstva za život. Poslodavci su takvi, kad doðe inspekcija, kažu da sam im „sestrièina", moram da æutim i radim. I opet me jedva plaæaju, uvek otežu... Radimo i praznikom i nedeljom i nikad nam se to ništa ne plati. Trpim jer nemam drugog izbora.
Niko još nije uspeo potpuno da suzbije rad na crno, ali se može raditi na njegovom smanjenju, smatra profesor dr Zoran Stojiljkoviæ, potpredsednik UGS „Nezavisnost":
- Restriktivna kontrola inspekcije rada, visoke kazne i zatvaranje firmi predstavljaju jednu stranu medalje. Druga je, i mnogo važnija, stimulativna poreska politika koja æe podstaæi poslodavce da prijavljuju zaposlene. To znaèi smanjenje poreza na zarade i svih poreskih optereæenja. Sada imamo preæutni dogovor zaposlenog i poslodavca da se radi na crno, jer je tako lakše obojici - zakljuèuje Stojiljkoviæ.
ANTRFILE:
SVAKI DRUGI - "CRNAC"
Prema reèima Živke Ðuriæ, lomoænika republièkog ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, njihov sektor inspekcije rada ima znaèajne rezultate u suzbijanju rada na crno. U prvih devet meseci ove godine u republici je obavljena 41.661 kontrola i zateèena su 20.782 neprijavljena radnika. Preciznije, svaka druga osoba u kontroli bila je bez „papira". Posle nalaganja mera inspektora rada, sa 15,007 osoba zakljuèeni su ugovori o radu - što znaèi da je više od 70 odsto ljudi koji su radili na crno zasnovalo radni odnos.
Inspektori rada sada kontrolišu ugostiteljske i zanatske radnje.
