Uplovite u svet biznisa

(Preuzeto iz Politike 04.06.2007.)

Jedan od pokazatelja našeg približavanja svetu biće, između ostalog, razvoj finansijskog tržišta, a u okviru njega tržišta kapitala. Kako su pretpostavke za njegovo funkcionisanje ponuda „materijala” kojim se trguje, a sa druge strane raspoloži novac namenjen kupovini hartija od vrednosti, poređenje naših cifara sa onim što se dešava u svetu jasno pokazuje da naše tržište po kapacitetu daleko zaostaje i za onim što se dešava u zemljama iz susedstva, nedavno pridruženih EU.

Tako ćemo se još neko vreme morati pomiriti sa činjenicom da će svetska ponuda robe široke potrošnje u hipermarketima biti daleko ispred ponude hartija od vrednosti na našem tržištu. Ne pominjem slučajno supermarkete jer je važno primetiti i to da robu široke potrošnje kupuju naši građani a da su najveći kupci domaćih hartija od vrednosti stranci, kaže Dragiša Lekić, direktor za poslove za privredu i tržište kapitala, član Izvršnog odbora „Banka Inteza” i daje savet gde ulagati ušteđevinu.

Mi trošimo a stranci investiraju? U odgovoru na ovo pitanje parafraziraću Momu Kapora koji je lepo primetio da narod koji svojim primanjima ne može da reši nijedno važno životno pitanje– stan, kola, novi nameštaj – odlazi na buvljak i kupuje drugu mašinicu za mlevenje oraha, četvrti komplet šoljica za kafu. A kako je to zaista stvarno stanje za većinu naših ljudi i savet gde investirati imaće mnogo više smisla kada naša prosečna primanja pređu granicu egzistencijalnog minimuma.

Za početak, moj savet onima koji lagodnije gledaju na sadržaj u kolicima koja voze ka kasama jeste da počnu da štede za starost i izbegnu sudbinu mnogih časnih, poštenih i vrednih ljudi koji su godinama savesno obavljali svoje poslove i najmanje su krivi za mizerne penzije koje primaju, da sada, umesto u raskošne gondole, svoje poglede češće upućuju u više im dostižne kontejnere. Znam da je nepoverenje još uvek, sa razlogom, prisutno ali štednja u banci, životno osiguranje i penzioni fondovi jesu opcije za koje će se najveći broj vas jednog dana opredeliti.

Ako ipak više želite da okušate sreću na berzi, a niste vični analizi bilansa i proceni tržišne perspektive i vrednosti preduzeća, poverite svoje poverenje jednoj od brokerskih kuća, koje vas mogu usmeriti ka kupovini hartija od vrednosti sa očekivanom stopom prinosa koju želite. Ipak, uvek imajte u vidu da je rizik vaš. Za slučaj da se očekivanja ne ostvare, pa čak ostanete i sa manje novca nego što ste imali na startu, nemojte očajavati. Mnogo je primera vrtoglavih promena na svetskim berzama na kojima se u jednom danu gube i milijarde dolara. Srećom, pamćenje investitora je kratko a izazovi berze tako veliki da i gubici nisu prepreka da se u to kolo ponovo uđe.

Za vaše prisustvo na berzi ima saveta kojih se možete držati, a rezultat su velikog iskustva stručnjaka, čisto da ne učite na svojim greškama.

Sumu novca koji vam je potreban u narednih godinu dana držite u gotovini, odnosno na računu u banci.

Novac koji vam neće biti potreban u narednih dve do pet godina, pa čak i sedam (u zavisnosti od vašeg fleksibilnog pristupa riziku života bez para) uložite u banke koje danas na dugoročne depozite nude mnogo veće kamate nego što ih možete ostvariti plasmanom u, recimo, državne papire, kao što su obveznice stare devizne štednje.

Novac koji vam neće trebati u narednih pet do deset godina uložite u hartije u vrednosti, ovog puta u zavisnosti od rizika koji ste spremni da preuzmete, jer veće stope prinosa su, po pravilu, vezane i za veći rizik.

Ulaganje u nekretnine takođe nije loše, bez obzira na to što danas cene zakupa ne opravdavaju visoke cene kvadratnih metara na tržištu nekretnina. Međutim, dugoročno gledano, vrlo je verovatno da nećete biti na gubitku.

Ipak, najveće šanse dajem onima koji imaju dovoljno poverenja u sebe, sigurnost i odvažnost da se upuste u vode privatnog biznisa i prethodno stečena znanja i sposobnosti i ušteđeni novac usmere ka uzimanju sudbine u svoje ruke. To je najteži put da svoj novac sačuvate, odnosno uvećate njegovu vrednost, ali vredi se potruditi iz mnogo razloga.

B. Dumić