Uvoz radnika iz inostranstva

(Preuzeto sa sajta Press - 03. 10. 2010.)

Prema studiji Republičkog zavoda za statistiku, prirodni priraštaj u Srbiji je i u 2009. godini bio negativan. Demografska slika je sve lošija i ako se nastavi ovaj trend, u Srbiji će se narednih godina javiti potreba za stranom radnom snagom!

Iako se pored sadašnje ogromne nezaposlenosti uvoz radne snage čini potpuno nepotrebnim, pojedini stručnjaci smatraju da će dolazak stranih radnika u bliskoj budućnosti biti neophodan. Tanja Pavlov, direktorka programa „Grupe 484", nevladine organizacije koja se bavi istraživanjem o migracijama, slaže se da će se u Srbiji uskoro pojaviti potreba za radnicima iz inostranstva.

Rumuni više ne dolaze

- Demografski trendovi u Srbiji pokazuju konstantan pad veličine populacije. U 95,2 odsto opština prisutan je negativan prirodni priraštaj, a prosečna starost populacije je 40,9 godina. Projekcija za 2052. godinu je da će biti 27 odsto osoba starijih od 65 godina, a 12 odsto mlađih od 15 godina. To su podaci Ekonomskog instituta i oni jasno ukazuju da će postojati potreba za stranom radnom snagom, pogotovo ako se uzme u obzir i činjenica da su prisutne i emigracije naših ljudi (emigraciona stopa iznosi 13,6 odsto) - objašnjava ona.

U prilog ovoj tezi ide i podatak da poslednjih godina Srbija beleži porast stranih radnika, a Tanja Pavlov iznosi konkretne podatke:

- Broj radnih imigranata u Srbiji kreće se na sledeći način: 2005. godine bila su 5.672 strana radnika, dok je u 2009. njihov broj iznosio 6.298. Najviše radnih imigranata dolazi iz Kine, a zatim iz Makedonije, Bosne i Rusije. Zanimljivo je da se smanjuje broj rumunskih imigranata, verovatno zbog poboljšanja uslova pri ulasku u EU i mogućnosti emigriranja i zapošljavanja u zemljama Unije. I u budućnosti bi ovo bile zemlje iz kojih bi imigranti dolazili u Srbiju. Moguće je i da će dolazak stranih kompanija zahtevati visokokvalifikovane menadžere i stručne profile koji ne postoje na našem tržištu, što objašnjava sve veće prisustvo Nemaca i Austrijanaca. Zato ne treba razmišljati samo o niskokvalifikovanim osobama i tzv. 3D poslovima (dirty, dangerous, difficult), već i o našem odlivu mozgova i potrebi da se nadoknade resursi visokokvalifikovanih stručnjaka.

Zanati, transport, građevina

Igor Ivić, direktor „Link konsaltants internešenel" za Srbiju, koji posluje u oblasti zapošljavanja i tržišta radne snage u našoj i zemljama na prostorima bivše Jugoslavije, o potrebi zapošljavanja stranaca u Srbiji kaže:

- Mislim da sam u poziciji da sagledam ove tokove u praksi i sa stanovišta realnog sektora. Fenomen slobodnog kretanja radne snage je jako važan i proklamovan je i od strane EU kao jedan od ciljeva, ali u pozadini se krije prosta činjenica: nedostatak radne snage za obavljanje manje složenih i plaćenih poslova u razvijenim zemljama. I to nije slučaj samo poslednjih godina, već decenijama unazad. Svedoci smo da je veliki broj Srba, Hrvata, Bosanaca godinama odlazio na Zapad u potrazi za poslom i zaradom. Bez namere da ikog uvredim, 90 odsto njih je tamo radilo na poslovima zbog kojih bi se u svojoj zemlji stideli. S druge strane, mi smo uvozili Rumune da kopaju njive, rade na građevini ili, kao što je to slučaj danas u Hrvatskoj, da budu pastiri.

On dodaje da je kretanje radne snage između zemalja u regionu toliko mali da je na nivou statističke greške. U većem broju je reč o srednjem ili višem nivou menadžmenta koji se kreće unutar ili između velikih multinacionalnih kompanija u regionu.

Postavlja se i pitanje koje će profesije biti tražene među eventualnim budućim gastarbajterima u Srbiji. Eta Šateles, menadžer za ekspanziju ljudskih resursa u „Orion telekomu", kaže da potreba za zapošljavanjem ljudi iz inostranstva u sektoru telekomunikacija nije toliko izražena kao u drugim industrijama. Postoje segmenti u kojima je deficitaran stručni kadar i kada je potrebno obratiti se ekspertima iz drugih zemalja, ali to je posledica nedovoljno razvijene ekonomije i tehnološkog napretka naše zemlje.

- „Balkan džobs", jedna od kompanija koja posluje u okviru naše grupe, bavi se selekcijom i zapošljavanjem nižeg nivoa radne snage i svakodnevno se susreće sa deficitom zanimanja iz oblasti prehrambene industrije, mašinskih zanata, građevinarstva, transporta... Ipak, ako adekvatno sagledamo potrebe i ako država zauzme strategiju dugoročnog planiranja kvalifikacija i kadra, mislim da ćemo pobediti i demografiju i nezaposlenost - optimistički zaključuje Ivić.

Muškarci u većini

- Struktura stranih državljana kojima su izdate radne dozvole za 2007. pokazuje da većinu čine muškarci, čak 68 odsto. Prema starosnoj strukturi, najviše ih spada u grupu od 31 do 40 godina (39%), zatim od 41 do 50 godina (24%), od 25 do 30 (19%), iznad 50 (12%) i najmanje do 24 godina (6%). Najviše je radnih dozvola izdato u Beogradu, Pančevu, Požarevcu, Čačku, Novom Sadu i Nišu - kaže Tanja Pavlov.

B. Rosić