Valjevska sela puna gostiju

U valjevskom kraju ovog leta je broj gostiju u seoskim domaćinstvima povećan za 20 odsto. Do pre pet godina na mapi valjevskog kraja skoro da nije bilo domaćinstva koja su se bavila seoskim turizmom. Danas ima 25 aktivnih domaćina u 15 sela, koji godišnje ugoste oko 2.000 turista.

Valjevo se među prvima u Srbiji vratilo seoskom turizmu. Prvi gosti su 1952. godine boravili u selu Kamenica, a seoski turizam je ponovo zaživeo 2004. godine. Seoski domaćini sa viškom prostora u svojim kućama shvatili su da svoje poljoprivredne proizvode mogu da prodaju na tanjiru, gostima iz gradova. To se pokazalo kao pun pogodak.

- Zahvaljujući stalnoj edukaciji naših domaćina i njihovoj želji da cela stvar zaživi, brzo smo postigli dobre rezultate. Imamo 60 kategorisanih objekata. Nisu svi podjednako uspešni i aktivni, ali u 15 sela imamo domaćine koji su potpuno posvećeni seoskom turizmu. Imamo nekoliko domaćinstava koja se tek formiraju, a ove godine smo obogatili ponudu etno-domaćinstvom „Kutlačić" u selu Zarube nadomak Valjeva, koje ima smeštajne kapacitete u 12 osoba - kaže Hana Nikolić iz „Valjevo turista".

Najbrojniji su gosti iz Novog Sada i Beograda, od početka godine u selima se odmaralo 10 stranih turista iz Francuske i Engleske.

- Dosadašnja iskustva pokazuju da imamo dva tipa gostiju - one koji žele miran odmor i one koji su za aktivan odmor na selu. Mnogi od njih su po prvi put kod naših domaćina skupljali seno, šljivu, pekli rakiju, kuvali slatko i džem. Gostima je posebno zanimljiva vožnja traktora, naročito ženama - kaže Hana Nikolić, navodeći da se turisti odmaraju u proseku od pet do sedam dana. Ove godine zbog ekonomske krize, ali i bolje ponude valjevskih domaćina, turistički poslenici zadovoljno trljaju ruke jer su uspeli da uvećaju broj gostiju. Kažu da tome doprinose i cene koje su pristupačne, a kreću se između 1.200 i 2.000 dinara za pun pansion.

- Sezona je praktično počela polovinom avgusta i trajaće do polovine oktobra. Ukoliko nas posluži vreme, do kraja godine očekujemo još značajnije povećanje broja gostiju - navode u „Valjevo turistu", preko kojeg dolazi najveći broj turista.

Primer vrlo uspešne prakse jeste domaćinstvo Mila Obradovića u Podbukovima, gde je domaćin batalio automehaničarsku radnju i potpuno se posvetio seoskom turizmu. Godišnje ima 300 noćenja. Dragica Stepanović je domaćica u Suvodanju, čuvena po patentiranom začinu od svežeg povrća, ikonovezu i ručnima radovima, dobitnica nacionalnog pasoša i priznanja „Žena zmaj" za žensko preduzetništvo. U Kamenici je Branko Rakić oformio etnokuću, apartmane i bungalove u vidu starih srpskih koliba. Pored sela u neposrednoj blizini Valjeva, seoski turizam zaživeo je i u selu Krčmar u podnožju Divčibara, gde se veoma mali broj domaćina opredeljuje za ovaj posao. „Apartmane Krčmar" otvorili su Beograđani Marica i Miroslav Krstivojević, koji su se vratili u rodni kraj i odlučili da se posvete ovom poslu.

- Napustila sam posao u vrtiću i zajedno sa suprugom rešila da se oprobamo u seoskom turizmu i oživimo ovaj kraj. Potpuno smo renovirali kuću, prilagodili je potrebama gostiju i za mesec dana već smo imali 40 noćenja. Dolaze uglavnom gosti iz Beograda, koji vole selo i prirodu, ali i koji su spremni da obiđu okolinu. Upravo u tome je naša prednost, jer se nalazimo u blizini Divčibara, a na manjoj udaljenosti su banja Vrujci i Valjevo. Sve to omogućava našim gostima aktivan odmor, ali i seosku idilu i mir, kad to požele - priča Marica Krstivojević.

Ona kaže da pored okoline, gosti najviše hvale domaću trpezu, na kojoj se isključivo nalaze proizvodi koje su proizveli lokalni seljani.
- Na taj način uposlili smo još tri porodice iz sela, a sledeće godine, kada proširimo kapacitete i podignemo bungalove, očekujemo da će taj broj biti znatno veći - kaže vlasnica „Apartmana Krčmar".

(Preuzeto sa sajta Press online 02. 09. 2009.)