ZASLUŽNIMA DESET PUTA VIŠE

Posle donošenja uredbe vlade o nacionalnim penzijama

ZASLUŽNIMA DESET PUTA VIŠE

(Preuzeto iz Politike 29.09.2006.)

Uredba Vlade Srbije prema kojoj će istaknuti umetnici doživotno primati nacionalne penzije veće od 100.000 dinara mesečno izazvale su negodovanje „običnih” penzionera koji smatraju da su na ovaj način praktično – diskriminisani.

Milan Nenadić, član Upravnog odbora Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, kaže da niko od 1,3 miliona penzionera u Srbiji nema ništa protiv toga što će se država dodeljivanjem nacionalnih penzija adekvatno odužiti istaknutim umetnicima i obezbediti im bezbrižnu starost, ali i dodaje da su predviđeni iznosi namenjeni zaslužnima neprimereno veliki.

Pogotovo ako se ima u vidu da gotovo 80 odsto penzionera danas prima 13.500 dinara mesečno i to iz dva dela, a da nisu malobrojni ni oni koji mesečno primaju po 6.000 dinara iako su odradili ceo radni vek.

Istovremeno se, ističe Đuro Perić iz Saveza penzionera Srbije, postavlja pitanje kako je moguće da se u trenutku kada država duguje zemljoradničkim penzionerima čak 20 penzija koje su više nego skromne, a čija isplata treba da počne tek 2009. godine, sada donosi Uredba o izuzetnim, odnosno nacionalnim penzijama.

Trn u oku ovoj milionskoj populaciji je, kako kaže Nenadić, činjenica da će za iznos nacionalna penzija uzimati prosek pet plata i to iz decembra kada su one po pravilu veće za oko 20 odsto u odnosu na ostatak godine. Pa ako se uzme da će u decembru prosečna plata biti 27.000 dinara i to pomnoži sa pet – dobija se suma od oko 135.000 dinara.

Primera radi, ako je redovna penzija nekog umetnika bila 30.000 dinara a u međuvremenu zbog zasluga dobije nacionalnu penziju – primaće razliku od 125.000 dinara, što je skoro 10 prosečnih penzija običnih penzionera.

Razlog više za ogorčenje penzioneri vide i u činjenici što su njihove penzije novim zakonom dodatno obezvređene, jer se usklađuju najvećim delom samo s rastom troškova života i to tek dva puta godišnje, zbog čega su pale na 55 odsto prosečne zarade.

Ustanovljene nacionalne penzije su, međutim, dva puta veće od najveće prinadležnosti propisane po novom zakonu koja iznosi oko 65.000 dinara i tri puta veće od najveće penzije po starom zakonu koje u proseku iznose oko 43.000, objašnjava Nenadić i dodaje da nikome nije jasno kako je vlada uopšte mogla da donese ovakvu uredbu kada nacionalne penzije nisu predviđene Zakonom o PIO. Tako je na ovaj način zakon direktno prekršen.

Živorad Pantić, predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost”, kaže da je dobro što država brine za istaknute umetnike, ali da to nikako ne znači da i među ostalom populacijom nema zaslužnih koji bi trebalo da dobiju ovu penziju (akademici, profesori, ekonomisti ili lekari). I on se slaže s mišljenjima da su iznosi ovih penzija iznad svake granice pristojnosti i da se na taj način zaista pravi vrlo veliki jaz između običnih penzionera i onih koje će država proglasiti zaslužnim.

ANTRFILE:

U Srbiji 362 nacionalne penzije

Nacionalne penzije su gotovo isto što i izuzetna penzija i primaju se uz redovne prinadležnosti koje su stečene po zakonu, na osnovu godina radnog staža ili starosti – potvrđuju u Fondu PIO. Iznos ovih penzija kreće se između 6.900 do 53.000 dinara.

J.Petrović

U Srbiji, trenutno, nacionalne – izuzetne penzije primaju ukupno 362 penzionera, od čega 259 u centralnoj Srbiji i 103 u Vojvodini. Iako je reč o velikim iznosima za posebne zasluge za koje su se ove penzije do 1992. godine dodeljivale, u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih kažu da je u pitanju čist prosek koji ne prelazi 15.000 dinara mesečno. Izuzetne penzije su dodeljivane u vreme velike Jugoslavije, da bi zakonom iz 1992. godine te povlastice bile ukinute. Kako se saznaje, na spisku izuzetnih je i danas Petar Stambolić koji svoje prinadležnosti prima duže od dve decenije. Među povlašćenima su bili i slavni glumci: Čkalja, Zoran Radmilović, Ljuba Tadić...