Čuveni web dizajn Krojačeve škole — znanje za moderne IT poslove
Zadovoljan radnik je u interesu poslodavca
(Preuzeto iz Subotičkih Novina, 22.05.2008.)
Dugo već radim u ovoj oblasti, ali ovo je po mom mišljenju najzahtevniji, ujedno i najzanimljiviji projekat u čijoj sam realizaciji učestvovala, kaže sociolog Svetlana Vukomanović, koja u okviru beogradskog Centra za demokratiju vodi projekat Snaga društvene odgovornosti, usmeren na temu poštovanja i zaštite prava u oblasti rada, zapošljavanja i radnih odnosa. Projekat traje osamnaest meseci, a realizovan je uz finansijsku podršku Evropske unije (program Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska prava), te USAID—a (Institut za održive zajednice, kroz program Javno zagovaranje organizactja građanskog društva).
Projekat je okrenut ka državnim organima, biznis sektoru, civilnim organizacijama, te građanima, sa ciljem da se svi oni što bolje upoznaju sa pitanjima iz oblasti ekonomskih i socijalnih prava. Drugim rečima, kako kaže naša sagovornica, da podigne svest o važnosti poštovanja i zaštite ekonomskih i socijalnih prava, posebno prava u oblasti rada i radnih odnosa, kao i njihovom značaju za demokratski društveni razvoj.
Ovim se kod nas još niko nije ozbiljno pozabavio, a ponajmanje strateški, kako smo mi prišli ovim pitanjima. Na samom početku okupili smo tim pravnih stručnjaka, da nam utvrde pravni okvir teme, ukažu na relevantne propise, njihovu primenu, praksu državnih institucija, sudova... Porazno je, ali to što su nam oni tada rekli, pokazalo se tačnim tokom razgovora i istraživanja u gradovima u kojima smo radili ovu kampanju: naš najveći problem nisu propisi, oni su u najvećem delu čak i prilično dobri - naš su najveći problem sudovi i njihova praksa, kaže Svetlana Vukomanović. Ovu njenu tvrdnju potkrepljuju i podaci objavljeni u brošurama koje su nastale kao rezultat istraživanja: O poštovanju prava iz radnog odnosa (koja sadrži i više od trideset ispovesti radnika čija su prava kršena, na najrazličitije načine), te Dobra praksa kor-poracija u zaštiti radnika.
Jeste, ima i toga, premda su ti slučajevi redi od onih prvih. I, za razliku od mišljenja koje se često čuje u javnosti, ne samo domaće, nego ni strane kompanije ne prezaju od toga da krše prava zaposlenih. Naša sagovornica navodi primer inostrane banke, koja je nameštenicima otvoreno rekla: prekovremeni rad se ne plaća, ali se očekuje! Iščitavanje prezentiranih ispovesti navodi na sumoran zakijučak da praktično niko, čak i ako je sudskom odlukom presuđeno u njegovu korist, pa je i vraćen na posao, nije uspeo da odbrani svoja prava. Pa se događa da radnika vrate na posao, a onda ga teraju da svakog dana putuje stotinak kilpmetara, do neke ispostave preduzeća, gde za njega ni nema posla.
Ili ga prebace u neku drugu zgradu, u kancelariju bez računara nužnog za njegov rad, sa telefonom koji se koči na stolu, ali nigde nije priključen... I tako dalje, i sve gore. Ovo nas dovodi do onog na šta upućuje i naša sagovornica: nepoštovanja zakona, nepoštovanja sudskih odluka, odnosno nepoštovanja insti-tucija, pri čemu se događa da jedna državna institucija ne poštuje odluke druge! Konačno, tu je i ogromna preplašenost ljudi, koji se boje za svoju egzistenciju, jer u uslovima visoke nezaposlenosti znaju da uvek ima onih koji će prihvatiti i uslove mnogo gore od onih koje on ima.
Interesantno je da, osim sporadičnih slučajeva, nigde nismo naišli na kritiku inspekcijskih službi u ovoj oblasti. To upućuje na zaključak da oni rade ono za šta su plaćeni, ili, da malo promenimo čuvenu izreku: mešaju se u svoj posao. Žalosna je činjenica da se kod nas dobrom firmom smatra već i ona koja redovno isplaćuje zarade i plaća poreze i do-prinose. A to je samo deo onog što dobra firma treba da radi. Ali, šta možemo očekivati, ako imamo mnogo onih koji elitom društva smatraju sve one koji imaju stalan posao? -pita se Svetlana Vukomanović, koja retko dodaje kako su naši poslodavci postali neverovatno kreativni u smišljanju načina da - mimo zakonskih okvira, a ipak efikasno - otpuste one koji im se iz bilo kog razloga ne dopadaju.
ANTR FILE
Okrugli sto u Subotici
Naša je sagovornica veoma zadovoljna onim što se čulo na okruglom stolu posvećenom ovim temama, održanom u sredu 21. maja u Subotici. U njegovom radu učestvovali su republički, pokrajinski i subotički ombudsmani, sa svojim saradnicima, predstavnici inspekcije rada, repubiičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, predstavnici sindikalnih organizacija, stranaka, nevladinih organizacija, Nacionalne službe za zapošljavanje... Drugi deo prezentacije bio je namenjen građanima, ali sudeći po interesovanju, neko bi zaključio da u oblasti radnih prava kod nas uopšte nema problema. Što naravno nije tačno, a potvrđuju to i podaci iz pomenutih brošura, pošto je istraživanje osim Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Niša, Kraljeva, Kragujevca, Kruševca, Užlca i Paraćina obuhvatilo i Suboticu. Upravo zbog toga, Subotičke novine će se u nared-nim brojevima vraćati ovoj temi, sa primerima iz naše sredine. Kojih nimalo ne manjka.
Dugo već radim u ovoj oblasti, ali ovo je po mom mišljenju najzahtevniji, ujedno i najzanimljiviji projekat u čijoj sam realizaciji učestvovala, kaže sociolog Svetlana Vukomanović, koja u okviru beogradskog Centra za demokratiju vodi projekat Snaga društvene odgovornosti, usmeren na temu poštovanja i zaštite prava u oblasti rada, zapošljavanja i radnih odnosa. Projekat traje osamnaest meseci, a realizovan je uz finansijsku podršku Evropske unije (program Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska prava), te USAID—a (Institut za održive zajednice, kroz program Javno zagovaranje organizactja građanskog društva).
Projekat je okrenut ka državnim organima, biznis sektoru, civilnim organizacijama, te građanima, sa ciljem da se svi oni što bolje upoznaju sa pitanjima iz oblasti ekonomskih i socijalnih prava. Drugim rečima, kako kaže naša sagovornica, da podigne svest o važnosti poštovanja i zaštite ekonomskih i socijalnih prava, posebno prava u oblasti rada i radnih odnosa, kao i njihovom značaju za demokratski društveni razvoj.
Ovim se kod nas još niko nije ozbiljno pozabavio, a ponajmanje strateški, kako smo mi prišli ovim pitanjima. Na samom početku okupili smo tim pravnih stručnjaka, da nam utvrde pravni okvir teme, ukažu na relevantne propise, njihovu primenu, praksu državnih institucija, sudova... Porazno je, ali to što su nam oni tada rekli, pokazalo se tačnim tokom razgovora i istraživanja u gradovima u kojima smo radili ovu kampanju: naš najveći problem nisu propisi, oni su u najvećem delu čak i prilično dobri - naš su najveći problem sudovi i njihova praksa, kaže Svetlana Vukomanović. Ovu njenu tvrdnju potkrepljuju i podaci objavljeni u brošurama koje su nastale kao rezultat istraživanja: O poštovanju prava iz radnog odnosa (koja sadrži i više od trideset ispovesti radnika čija su prava kršena, na najrazličitije načine), te Dobra praksa kor-poracija u zaštiti radnika.
Jeste, ima i toga, premda su ti slučajevi redi od onih prvih. I, za razliku od mišljenja koje se često čuje u javnosti, ne samo domaće, nego ni strane kompanije ne prezaju od toga da krše prava zaposlenih. Naša sagovornica navodi primer inostrane banke, koja je nameštenicima otvoreno rekla: prekovremeni rad se ne plaća, ali se očekuje! Iščitavanje prezentiranih ispovesti navodi na sumoran zakijučak da praktično niko, čak i ako je sudskom odlukom presuđeno u njegovu korist, pa je i vraćen na posao, nije uspeo da odbrani svoja prava. Pa se događa da radnika vrate na posao, a onda ga teraju da svakog dana putuje stotinak kilpmetara, do neke ispostave preduzeća, gde za njega ni nema posla.
Ili ga prebace u neku drugu zgradu, u kancelariju bez računara nužnog za njegov rad, sa telefonom koji se koči na stolu, ali nigde nije priključen... I tako dalje, i sve gore. Ovo nas dovodi do onog na šta upućuje i naša sagovornica: nepoštovanja zakona, nepoštovanja sudskih odluka, odnosno nepoštovanja insti-tucija, pri čemu se događa da jedna državna institucija ne poštuje odluke druge! Konačno, tu je i ogromna preplašenost ljudi, koji se boje za svoju egzistenciju, jer u uslovima visoke nezaposlenosti znaju da uvek ima onih koji će prihvatiti i uslove mnogo gore od onih koje on ima.
Interesantno je da, osim sporadičnih slučajeva, nigde nismo naišli na kritiku inspekcijskih službi u ovoj oblasti. To upućuje na zaključak da oni rade ono za šta su plaćeni, ili, da malo promenimo čuvenu izreku: mešaju se u svoj posao. Žalosna je činjenica da se kod nas dobrom firmom smatra već i ona koja redovno isplaćuje zarade i plaća poreze i do-prinose. A to je samo deo onog što dobra firma treba da radi. Ali, šta možemo očekivati, ako imamo mnogo onih koji elitom društva smatraju sve one koji imaju stalan posao? -pita se Svetlana Vukomanović, koja retko dodaje kako su naši poslodavci postali neverovatno kreativni u smišljanju načina da - mimo zakonskih okvira, a ipak efikasno - otpuste one koji im se iz bilo kog razloga ne dopadaju.
ANTR FILE
Okrugli sto u Subotici
Naša je sagovornica veoma zadovoljna onim što se čulo na okruglom stolu posvećenom ovim temama, održanom u sredu 21. maja u Subotici. U njegovom radu učestvovali su republički, pokrajinski i subotički ombudsmani, sa svojim saradnicima, predstavnici inspekcije rada, repubiičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, predstavnici sindikalnih organizacija, stranaka, nevladinih organizacija, Nacionalne službe za zapošljavanje... Drugi deo prezentacije bio je namenjen građanima, ali sudeći po interesovanju, neko bi zaključio da u oblasti radnih prava kod nas uopšte nema problema. Što naravno nije tačno, a potvrđuju to i podaci iz pomenutih brošura, pošto je istraživanje osim Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Niša, Kraljeva, Kragujevca, Kruševca, Užlca i Paraćina obuhvatilo i Suboticu. Upravo zbog toga, Subotičke novine će se u nared-nim brojevima vraćati ovoj temi, sa primerima iz naše sredine. Kojih nimalo ne manjka.
