Zapošljavanje u inostranstvu: Kako to izgleda iz prve ruke

Evo kako, iz ugla Borjane Vićentijević, šefa odeljenja za marketing i korporativne komunikacije u kompaniji "Energoprojekt", čiji je blog objavljen na sajtu MojTim.com, izgleda zapošljavanje u inostranstvu iz prve ruke:

Energoprojekt već punih sedam decenija uspešeno posluje na stranim tržištima i iza sebe zaista ima bogato iskustvo kada je u pitanju slanje zaposlenih na rad u inostranstvo. Do sada smo radili u više od 70 svetskih zemalja, što je impozantna cifra, i prilično dobro može da pojasni naše znanje na pomenutu temu.

Nažalost, na našem tržištu sve je više firmi koje se se ne predstavljaju u pravom svetlu, nude sumnjive ugovore, dovode svoje potencijalne zaposlene u zabludu, što se na kraju može završti jako loše po nekoga ko je samo želeo da radi, stekne novo iskustvo ili obezbedi sebi i svojoj porodici poštena i stabilna primanja.

Energoprojekt danas posluje u preko dvadeset zemalja sveta, kao što su Katar, Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati, Alžir, Jordan, Oman, Peru, Kazahstan, Rusija, Gana, Nigerija, Uganda itd. ... S obzirom na tu činjenicu, sa punim pravom možemo reći da dobro znamo kako izgleda „prava“ procedura za slanje radnika na rad u inostranstvo. Baš zbog toga želeli bismo da svoje iskustvo podelimo sa svima koji planiraju da se upuste u takvu vrstu profesionalnog izazova, koji ukoliko se kvalitetno isplanira, poštujući pravila, zakone i propisane procedure, može biti nešto korisno i za pojedinca i za firmu, kao i za našu državu. Iskreno se nadamo da ćemo onima koji planiraju da rade u inostranstvu, na ovaj način barem donekle pomoći da donesu dobre odluke.

Kako to radi "Energoprojekt"

Ovako izgleda naša praksa: radnici koji odlaze na rad u ino-punktove su ili zaposleni u Energoprojektu ili su radnici kooperantskih firmi. Procedura odlaska radnika na rad u inostranstvo podrazumeva da radnici prvo prolaze internu obuku za bezbednost i zdravlje na radu, a pre upućivanja u ino-punkt vrši se i obavezan lekarski pregled.

Uslovi za dobijanje radne dozvole zavise od zemlje do zemlje. Neke zemlje utvrđuju kvote koje se obezbeđuju na period od jedne godine i obnavljaju se svake godine. Rok za njihovo podnošenje je početak godine za narednu godinu, što će reći da je Energoprojekt početkom ove godine podneo zahteve za kvote za 2016.godinu. Ukoliko se javi potreba i u toku godine mogu se podneti zahtevi za dodatne kvote. One se odobravaju u skladu sa preostalim mestima, odnosno u slučaju da druge firme nisu iskoristile svoje kvote.

Nakon toga dolazimo do sledećeg procesa - obezbeđuju se pojedinačna odobrenja za radne dozvole i pozivna pisma za radne vize.

Odlazak na rad u Rusiju

U Rusiji su od početka 2015. godine pooštreni uslovi za dobijanje radnih dozvola, što sada znači da su stranci dužni da polažu ispit iz 3 oblasti: ruskog jezika, istorije Rusije kao i osnove prava Ruske Federacije. Tek po položenom ispitu dobijaju Sertifikat koji važi 5 godina. Takođe svi radnici moraju da se registruju kao poreski obveznici na teritoriji Rusije  odnosno dobijaju identifikacioni poreski broj, a u lokalu se između radnika i ino-filijale potpisuje se Ugovor o radu u skladu sa ruskim propisima. Na osnovu toga se plaćaju porezi i doprinosi na teritoriji Rusije.

Po dolasku u bilo koji ino-punkt Energoprojekta, zaposleni se registruju, odnosno prijavljuje im se mesto boravka, a obezbeđeni su im smeštaj, zdravstvena zaštita  i ishrana - koja je nekada organizovana, a nekada predstavlja novčanu nadoknadu.

Što se tiče odlaska zaposlenih na rad u neku afričku zemlju, kao što je recimo Nigerija, važe sva ista pravila, osim što nema polaganja ispita.

Slanje radnika u Južnu Ameriku

Energoprojekt radi i na teritoriji Južne Amerike u Peruu. Procedura upućivanja zaposlenih iz Beograda je ista: obavezan je lekarski pregled i obuka za bezbednost i zdravlje na radu.

U Peruu ne postoje kvote, kao na primer u Rusiji, već se po dolasku radnika u Peru traži dozvola iz odeljenja za migracione poslove, sa kojom radnik može da zasniva Ugovor o radu u vremenu dok se ne završi procedura legalizacije boravka ( dobijanje rezident kartice) i to se upisuje u njegov pasoš.

Na osnovu overe u pasošu, pravi se Ugovor o radu koji ne može da traje manje od godinu dana, isti se registruje u Ministarstvu rada i po tom osnovu (posed Ugovora o radu) uz ostale potvrde (pasoš, izveštaj iz Interpola i slično) ispostavlja se zahtev za izdavanje rezident kartice. Dok se ne dobije rezident kartica, radnik ne može da radi.

U Peruu postoji limit da broj stranih radnika, ne može biti veći od 20% ukupnog broja angažovanih radnika. Drugi limit na ovom tržištu jeste da učešće u platama stranih radnika, ne može biti veće od 30% plata ukupno angažovanih radnika.

Zapošljavanje na Bliskom istoku 

Uslov rada kompanije na tržištu Bliskog Istoka, kao i na bilo kom tržištu, jeste poštovanje lokalnog zakonodavstva. Kada je u pitanju odlazak na rad u zemlje tog regiona, legalno dobijanje vize je prva stvar na kojoj se radi, ukoliko se zaposleni uklapaju u kvotu kompanije. Ta kvota se u ovom slučaju dobija na osnovu ugovorenog poslovnog angažovanja i obrazloženja potrebe. Naši stručnjaci po pravilu, posebno u Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, prvo kod klijenta prolaze kroz individualne intervjue i tek nakon toga dobijaju odobrenje za angažovanje. Ukrštenost informacionog sistema je na izuzetno visokom nivou, počev od izdavanja vize do naplate usluga za angažovanje zaposlenih. U zemljama kao što su Dubai, Katar, UAE i Oman, sve striktnije se uvode licence za zaposlene, slične licencama koje izdaje naša Inženjerska komora. Da bi kompanija opstala na ovom tržištu, ovakve licence su obavezne.

Za sve zaposlene koji se upućuju na rad u inostranstvo plaćaju se i prinadležnosti u Srbiji, u skladu sa našim zakonima, a zaposleni uživaju sva prava proistekla iz zakonodavstva Srbije, ali i države u koju su upućeni.