Zarade i do 1.500 evra, a nedostaje 2.000 vozača

Ne vole oni kada ih nazivaju "majstorima", niti im se sviđa kada im se obrate sa "šefe", a pomalo im smeta i manjak svesti o tome koja je razlika između njih i šofera, mada to ume da im bude i simpatično. Jer oni su profesionalni vozači i vole da se tako oslovljavaju, a odgovornost koja se u bukvalnom smislu te reči nalazi u njihovim rukama velika je s obzirom da svaka njihova greška može imati nesagledive posledice.

Saobraćajne škole širom zemlje svake godine "izbace" oko 1.000 novih vozača, dok potrebe tržišta zahtevaju još dva puta toliko osoba sa vozačkim dozvolama C i D kategorije. Njih je u Srbiji, prema rečima Gorana Aleksića, generalnog direktora Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport”, između 90.000 i 100.000. To i jeste razlog zašto je posao vozača već dugi niz godina deficitarno zanimanje u Srbiji, a iz godine u godinu ta slika je sve izraženija, bez obzira što vozači kamiona ponekad mogu da zarade i 1.500 evra mesečno.

- Toliki novac mogu da zarade iskusni vozači koji rade u jakim domaćim kompanijama koje imaju razrađen posao u inostranstvu, dok su u unutrašnjem saobraćaju zarade niže. Ipak, osnovni problem je u tome što je pristup profesiji vozača veoma skup. Konkretno, da biste dobili dozvolu da upravljate kamionom ili autobusom potrebno vam je od 2.500 do 3.500 evra, što odvlači ljude od ovog posla, a uz to je i dobijanje dozvola proces koji traje veoma dugo – kaže Aleksić.

Problem je i ukidanje vojnog roka

Na njegove reči se nadovezuje penzionisani vozač Dejan Mandić, koji podseća na još jedan značajan uzrok manjka profesionalnih vozača, a na koji mnogi ne obraćaju pažnju.

- Znam da će mnogima zvučati čudno, ali jedan od razloga zašto u Srbiji nedostaje vozača je i taj što više ne postoji obavezan vojni rok. Dok je postojala ta obaveza, godišnje je solidan broj vojnika dobijao dozvole za C i D kategorije i po 'skidanju' iz vojske nastavljao da se bavi tim poslom, a danas su svi prinuđeni da sami plaćaju auto školu, koja nije ni malo jeftina - počinje priču za sajt Poslovi Infostud Dejan Mandić, koji je 30 godina bio profesionalni vozač kamiona pre nego što je, zbog zdravstvenih problema morao da se penzioniše u 60. godini.

Kao neko sa toliko iskustva naš sagovornik ističe da posao vozača u staroj Jugoslaviji i ovaj danas, gotovo da ne mogu da se porede.

- Vozio sam i gradski autobus, kamion i šleper, više sam proveo na drumu nego kod kuće i za te tri decenije uspeo sam da se skućim i obezbedim sebe i naslednike, a moje kolege koje danas voze to teško mogu da učine. Posao vozača više nije cenjen, plate su male, uslovi rada veoma loši, dok ni vozila nisu u baš savršenom stanju. Od nas se očekuje da budu pravi profesionalci i voze po propisima, a u Srbiji ne postoji elementarna kultura u vožnji. Niko neće da propusti gradski autobus da se uključi sa stanice, obilazi se i sa leve i sa desne strane, na putevima vlada potpuni haos. U zemljama zapadne Evrope to nije tako i zato je tamo mnogo lakše voziti. Uz to, da bi ovde vozeći kamion zaradio tih famoznih 1.500 evra ne smeš da imaš prazan hod ni jedan jedini dan, a svakako moraš da voziš u inostranstvo, pa ti je onda lakše da odeš u Nemačku ili Belgiju i voziš iste rute za mnogo više novca - ističe Dejan.

Penzioneri "ubijaju" cenu rada

Svaki vozač C ili D kategorije mora da ima CPC licencu (Sertifikat obavezne kompentencije, koju izdaje Auto-moto savez Srbije, a za čije su sticanje potrebna 23 radna dana, odnosno 140 sati, što je još jedna značajna stavka.

Po zakonu u Srbiji gradski autobus ne mogu da voze osobe ispod 24 godine, a uslov su i dve godine voženja kamiona ali s druge strane, njime mogu da upravljaju penzioneri, što je prema mišljenju Slavka Radojičića iz firme Transprodukt ozbiljan problem u ovoj branši.

- Mali broj mladih ljudi želi da sedne za volan gradskog prevoza jer primanja nisu preterano velika, a odgovornost je ogromna. Konkretno, satnica je oko 330 dinara i ukoliko želite da zaradite između 70.000 i 90.000 dinara vi morate da vozite više od devet sati dnevno, što je izuzetno opasno. Razlog zašto je satnica tako niska je taj što se ovim poslom bavi veliki broj penzionera kojima je to dodatan prihod i oni pristaju na nižu cenu rada. Autoprevoznicima to odgovara i na kraju ispaštaju oni kojima je to osnovno zanimanje, pa nije ni čudo što veliki broj mojih kolega odlazi u inostranstvo - kaže Radojičić, koji trenutno vozi turistički autobus na međunarodnoj liniji.

Naši sagovornici posebno naglašavaju da se odnos prema vozačima umnogome promenio poslednjih godina, da su kontrole na granicama rigoroznije i duže, da su vremenski uslovi sve teži i teži, a zahtevi prevoznika obimniji iz godine u godinu. Prema njihovim rečima nekada su se ovim poslom bavili isključivo oni koji uživaju u tome, dok je danas zarada na prvom mestu, pa je samim tim i odliv vozača u inostranstvo sve učestaliji, jer u pojedinim zemljama Evrope, Americi i Kanadi plata četiri ili pet puta veća.