<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50080/Trz%CC%8Cis%CC%8Cteradapokazujeznakeoporavka.png" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />Posle pada tokom prethodne godine, tržište rada u Srbiji u prvoj polovini 2026. pokazuje prve znake oporavka. Na sajtu Poslovi Infostud od januara do kraja juna objavljeno je 32.713 oglasa za posao, što je oko 3% više nego u istom periodu prošle godine. Posebno ohrabruje podatak da je broj oglasa namenjenih mladima porastao za čak 24%, dok su najveći rast potražnje za radnicima zabeležili građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo.
Nakon izazovne 2025. godine, kada je tržište rada beležilo pad broja oglasa, rezultati iz prve polovine ove godine ukazuju na postepenu stabilizaciju i oporavak. Iako rast nije izrazit, predstavlja pozitivan signal da kompanije ponovo intenzivnije zapošljavaju.
Najveći broj oglasa i dalje dolazi iz sektora trgovine, u kome je tokom prvih šest meseci objavljeno 6.570 oglasa. Slede proizvodnja sa 3.389 oglasa, uslužni sektor i zanati sa 2.962, turizam i ugostiteljstvo sa 2.429, kao i građevinarstvo i arhitektura sa 2.232 oglasa.
Kada je reč o promenama u odnosu na isti period prošle godine, najveći rast zabeležen je u građevinarstvu i arhitekturi, gde je broj oglasa povećan za 15%, kao i u turizmu i ugostiteljstvu sa rastom od 13%. Rast beleže i trgovina, uslužni sektor i zanati, kao i prehrambena industrija, što pokazuje da se oporavak ne odnosi samo na jednu granu privrede, već je prisutan u više sektora.
Sa druge strane, IT sektor nastavlja da beleži pad. Broj oglasa u ovoj oblasti manji je za oko 32% u odnosu na prvu polovinu prošle godine, dok je ukupan broj IT oglasa pao sa 2.508 na 1.633. Uprkos tome, IT Help Desk i Support, softverski inženjeri i programeri, Full Stack i Backend developeri ostaju među najtraženijim profilima.
Posebno pozitivan trend zabeležen je kada su u pitanju mladi. Tokom prve polovine godine objavljeno je 4.868 oglasa namenjenih studentima i mladima, što predstavlja rast od čak 24% u odnosu na isti period prošle godine. Njihov udeo u ukupnom broju oglasa porastao je sa 12% na gotovo 15%, što pokazuje da poslodavci polako ponovo otvaraju vrata kandidatima koji tek ulaze na tržište rada.
Najtraženije pojedinačne pozicije ostale su uglavnom nepromenjene. Najviše oglasa objavljeno je za prodavce, magacionere, vozače, konobare, administrativne radnike, komercijaliste, radnike u proizvodnji, kuvare, telefonske operatere i prodajne savetnike.
Kada je reč o zaradama koje su poslodavci nudili u oglasima u Srbiji, kod najtraženijih zanimanja izdvajaju se komercijalisti i vozači sa prosečno ponuđenom platom od oko 125.000 dinara, dok su se zarade za radnike u proizvodnji i administrativne radnike kretale oko 88.000 dinara, za magacionere oko 86.000 dinara, a za prodavce oko 80.000 dinara.
Istovremeno, deficit radnika u pojedinim zanatskim i ugostiteljskim zanimanjima i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova za poslodavce. Među pozicijama za koje je najteže pronaći kandidate u prvih šest meseci nalaze se autolimari, limari, pekari, barmeni, mesari i šefovi kuhinja. Uprkos tome što poslodavci za pojedine od ovih pozicija nude natprosečne zarade, broj prijava ostaje nizak. Tako je prosečna plata za šefa kuhinje iznosila oko 154.000 dinara, dok je za autolimare dostizala  i 180.000 dinara.
Podaci iz prve polovine godine pokazuju da tržište rada ulazi u stabilniju fazu nego prethodne godine. Iako je još rano govoriti o potpunom oporavku, rast broja oglasa, veća potražnja za mladima i povećana aktivnost u više ključnih privrednih sektora predstavljaju ohrabrujuće pokazatelje za nastavak godine. Istovremeno, dugogodišnji nedostatak kvalifikovanih zanatskih radnika ostaje jedan od najvećih izazova domaćeg tržišta rada, što potvrđuje da ni sve konkurentnije zarade često nisu dovoljne da nadomeste manjak stručnih kadrova.

<a href="https://poslovi.infostud.com/blog/wp-content/uploads/2026/07/Polugodisnji-pregled-rzista-rada-januar-jun-2026.pdf" target="_blank"><img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50080/Infografik-Tr%C5%BEi%C5%A1teradapokazujeznakeoporavka.png" border="0" width="1024" height="1536" style="margin: 10px auto; display: block;" /></a>

Tržište rada pokazuje znake oporavka: Broj oglasa u blagom porastu, a više prilika i za mlade

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50078/sezonskiposlovi2026.png" border="0" title="Foto: AI" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />Foto: AI U susret predstojećoj turističkoj sezoni na Jadranu vlada prava pomama za sezonskim radnicima. Prema procenama iz Hrvatske, u turizmu i ugostiteljstvu biće potrebno oko 70.000 sezonskih radnika, što je oko 5.000 više nego prošle godine. Slična situacija očekuje se i u Crnoj Gori, gde Privredna komora procenjuje da će za predstojeću sezonu biti potrebno oko 25.000 sezonskih radnika, a samo u Budvi najmanje 5.000 radnika u turizmu i ugostiteljstvu.
Ovakva potražnja otvara značajne mogućnosti i za radnike iz Srbije, a to potvrđuju i podaci sa sajta Infostud, gde poslodavci iz regiona već aktivno traže kadrove za predstojeću sezonu.
Najveći broj radnih mesta je tradicionalno u sektoru ugostiteljstva, gde poslodavci najčešće traže konobare, kuvare, pomoćne kuvare, pomoćne radnike u kuhinji, kao i higijeničare i sobarice. Pored toga, traže se i animatori, recepcioneri i radnici na održavanju, koji su neophodni za funkcionisanje hotela i turističkih kompleksa.
Kada je reč o zaradama, konobari mogu očekivati mesečne plate od oko 1.200 do 1.600 evra, dok barmeni zarađuju između 1.400 i 1.600 evra. Recepcioneri mogu računati na iznose od oko 1.300 do 1.500 evra, dok radnici na održavanju i majstori najčešće zarađuju između 1.100 i 1.300 evra. U turističkim zonama traže se i prodavci, čije plate mogu dostići 1.600 do 1.800 evra.
U kuhinji je i dalje najveća potražnja za kuvarima, čije zarade se kreću u rasponu od 1800 do 2500 evra, dok šefovi kuhinja mogu da "dobace" i do 3000 evra mesečno.. Roštilj majstori mogu očekivati zarade od 1.400 do 1.900 evra, dok su pizza majstori takođe veoma traženi, sa platama između 1.900 i 2.500 evra. Pomoćni kuvari zarađuju između 1.400 i 1.800 evra, a pomoćni radnici u kuhinji od 900 do 1400 evra.
Sezonski poslovi u turizmu često podrazumevaju i dodatne pogodnosti poput obezbeđenog smeštaja i ishrane, što zaposlenima značajno smanjuje troškove tokom boravka na moru.
Podaci Infostuda pokazuju i da se najveći broj prijava beleži za pozicije recepcionera, sobarica i pomoćnih radnika u kuhinji, dok je manji broj kandidata za kvalifikovanije pozicije poput kuvara, poslastičara, roštilj majstora i pizza majstora. Ovaj trend dodatno potvrđuje dugogodišnji nedostatak stručne radne snage u turizmu i ugostiteljstvu, koji je prisutan širom regiona.

Za sezonu na Jadranu potrebno oko 95.000 radnika: konobari i kuvari najtraženiji

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50076/shutterstock_2175736791.jpg" border="0" width="1000" height="667" style="margin: 10px auto; display: block;" />Prema podacima <a href="http://www.infostud.com/">Infostudovih</a> sajtova za zapošljavanje i karijerni razvoj (<a href="http://www.poslovi.infostud.com/">Poslovi Infostud</a>, <a href="http://www.helloworld.rs/">HelloWorld</a> i <a href="http://www.startuj.infostud.com/">Startuj Infostud</a>) tržište rada u Srbiji je tokom 2025. godine ušlo u fazu vidljivog usporavanja, koje se najjasnije ogleda u manjem broju objavljenih oglasa.
Tokom 2025. objavljeno je ukupno 62.632 oglasa za posao, što je za oko 15% manje nego u 2024. godini. Iako je broj oglasa manji, struktura potražnje pokazuje da su potrebe privrede i dalje jasno definisane, ali da se zapošljavanje sprovodi opreznije i selektivnije.
Najviše oglasa objavljeno je u oblasti trgovine, zatim u proizvodnji, kao i u uslužnim delatnostima i zanatima. Među pet najtraženijih oblasti nalaze se još IT sektor i ugostiteljstvo. Ovaj redosled najtraženijih oblasti potvrđuje da se tržište rada i dalje bazira na operativnim i uslužnim poslovima, koji čine osnovu svakodnevnog funkcionisanja privrede.
Posmatrano po zanimanjima, najtraženiji su bili prodavci, magacioneri, radnici u proizvodnji i administrativni radnici, ali i vozači i komercijalisti. To pokazuje da se, uprkos manjem broju oglasa, potražnja za konkretnim i primenljivim veštinama nije smanjila.
Manjak radnika sve izraženiji u zanatima i kvalifikovanim zanimanjima
I tokom 2025. godine izražen je nedostatak radne snage u zanatskim i kvalifikovanim zanimanjima, što se direktno odražava na visinu prosečnih ponuđenih zarada. Poslodavci su u proseku nudili oko 226.500 dinara za zidare, dok su mehaničari mogli da očekuju prosečnu ponuđenu zaradu od oko 220.800 dinara.
Među visoko deficitarnim zanimanjima su i autolimari, sa prosečnom ponuđenom platom od oko 146.000 dinara, kao i automehaničari, za koje se u proseku nudilo oko 130.000 dinara. Deficit je izražen i u uslužnim i zanatskim delatnostima gde je frizerima u proseku nuđeno oko 114.000 dinara, limarima oko 112.000 dinara, kozmetičarima oko 107.000 dinara, dok su pekari mogli da očekuju prosečnu ponuđenu zaradu od oko 102.000 dinara. Na listi deficitarnih zanimanja nalazi se i diplomirani veterinar, sa prosečnom ponuđenom platom od oko 115.500 dinara.
IT tržište u fazi prilagođavanja: manje oglasa, veći fokus na iskustvo
IT tržište rada u 2025. godini i dalje beleži pad broja oglasa, ali znatno sporijim tempom nego u periodu nakon 2022. godine, kada je usledio strmoglavi pad posle višegodišnjeg rasta. Tokom 2025. objavljeno je 4.619 IT oglasa, što je oko 16% manje nego godinu ranije.
Iako se IT sektor ne vraća na nivo rasta iz perioda pre 2023. godine, podaci ukazuju na to da se tržište zapošljavanja postepeno smiruje na nižem nivou, bez dodatnog ubrzavanja negativnog trenda.
Struktura oglasa pokazuje da je najveća potražnja za medior i senior kadrovima, dok su junior pozicije i dalje retke, što otežava ulazak novih kandidata u IT sektor. Najtraženiji su i dalje softverski developeri, kao i backend, frontend i full stack profili, uz stabilnu potražnju za IT support, sistemskim, DevOps i QA pozicijama.
Razlike u potražnji prate i izražene razlike u prosečnim ponuđenim zaradama - senior IT pozicije u proseku nude oko 4.600 evra, mediorske oko 2.750 evra, dok se junior zarade kreću oko 950 evra, što jasno oslikava jaz između nivoa iskustva na IT tržištu rada.
Pad prilika i za mlade i osobe sa invaliditetom
Usporavanje tržišta rada tokom 2025. godine posebno se odrazilo na grupe koje se i inače teže zapošljavaju. Tokom godine objavljeno je 13.696 oglasa namenjenih mladima, što je gotovo 21% manje nego u 2024. godini. Ovi podaci ukazuju na to da se u uslovima opreznijeg zapošljavanja ređe otvaraju pozicije namenjene kandidatima bez prethodnog radnog iskustva.
Sličan trend beleži se i kod oglasa dostupnih osobama sa invaliditetom. U 2025. godini objavljeno je 3.099 takvih oglasa, što je oko 20% manje u odnosu na prethodnu godinu, što dodatno potvrđuje da inkluzivno zapošljavanje i dalje ostaje posebno osetljivo u periodima tržišnog usporavanja.
Usporavanje tržišta rada u 2025. godini rezultat je kombinacije globalnih ekonomskih neizvesnosti, opreznijeg poslovanja kompanija i prilagođavanja troškovima, što se najpre odražava na broj novootvorenih pozicija. Ipak, potražnja za konkretnim znanjima i veštinama ostaje prisutna, dok nedostatak zanatske radne snage, manjak mogućnosti za mlade i korekcija u IT sektoru ostaju ključni izazovi koji će oblikovati tržište rada i u periodu koji dolazi.

Tržište rada usporava: 15% manje oglasa nego prošle godine

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50074/svetskidanosobasainvaliditetom.png" border="0" width="1000" height="457" style="margin: 10px auto; display: block;" />Međunarodni dan osoba sa invaliditetom prilika je da se zapitamo kako tržište rada odgovara na potrebe ove zajednice, a podaci sa Infostuda pokazuju da se inkluzivne prilike smanjuju upravo onda kada bi trebalo da ih bude više. Kada posmatramo samo oglase koji su eksplicitno označili da su dostupni i osobama sa invaliditetom, vidimo da je u 2023. godini objavljeno 4.096 takvih pozicija, u 2024. godini 3.434, dok je u 2025. godini do sada objavljeno 3.152 oglasa. To znači da tržište danas nudi čak 944 inkluzivna oglasa manje nego 2023. i 282 manje nego 2024., što jasno ukazuje da prostor za zapošljavanje osoba sa invaliditetom postaje sve manji.
Ovaj pad dolazi u trenutku kada interesovanje kandidata raste iz godine u godinu. Prosečan broj prijava na oglase koji su naznačili da su otvoreni i osobama sa invaliditetom iznosio je 87 prijava u 2023., zatim više od 102 u 2024., dok u 2025. godini dostiže čak 137 prijava po oglasu. U situaciji u kojoj se broj prilika smanjuje, a broj prijava povećava, očigledno je da kandidati žele da rade, aktivno traže posao i da se konkurencija na svakom inkluzivnom oglasu pojačava iz meseca u mesec.
Smanjenje vidimo i kroz udeo inkluzivnih oglasa u ukupnoj ponudi poslova. Tokom 2023. godine činili su 6,37% svih oglasa, u 2024. njihov udeo opada na 5,27%, a u 2025. godini iznosi svega 4,87%. Dakle, inkluzivni oglasi ne opadaju samo brojčano već zauzimaju i sve manji deo ukupnog tržišta rada u Srbiji. Slične trendove vidimo i među mladima sa invaliditetom, koji se često nalaze na margini tržišta rada, što dodatno osvetljava <a href="http://poslovi.infostud.com/blog/kad-je-cv-pun-predrasuda-kako-do-posla-dolaze-mladi-sa-invaliditetom/">analiza o njihovim realnim preprekama i šansama za prvo zaposlenje</a>.
Iako ih je manje, podaci pokazuju da se inkluzivne prilike i dalje najčešće otvaraju u sektorima koji tradicionalno zapošljavaju veći broj ljudi i imaju kapacitet da radna mesta prilagode potrebama kandidata. Najviše inkluzivnih oglasa u 2025. dolazi iz trgovine (390 oglasa), IT sektora (383 oglasa), logistike i saobraćaja (239 oglasa), pozivnih centara (219 oglasa) i široke kategorije administrativnih i uslužnih delatnosti (368 oglasa). Ipak, i u ovim ključnim industrijama vidimo pad: trgovina ima 101 oglas manje nego prethodne godine, IT sektor 108 manje, logistika 66 manje, pozivni centri 21 manje.
Što se tiče vrsta poslova, osobe sa invaliditetom najčešće pronalaze prilike u administraciji, korisničkoj podršci, prodaji, logistici, pozivnim centrima i određenim IT ulogama koje je moguće fleksibilno organizovati ili prilagoditi. Reč je o poslovima koji omogućavaju stabilnost, ali i tu se vidi da ponuda postaje sve skromnija u odnosu na broj zainteresovanih kandidata.
Zbog svega toga, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom nije samo podsetnik na ravnopravnost i vidljivost, već i na odgovornost da se ove brojke ozbiljno shvate. Da inkluzija u praksi izgleda potpuno drugačije kada poslodavci aktivno rade na tome, pokazuje i primer <a href="http://www.hrlab.rs/hr-blog/novosti/kako-izgleda-rad-u-preduzecu-gde-dve-trecine-zaposlenih-cine-osobe-sa-invaliditetom">preduzeća Grafopromet iz Kragujevca</a>, koje godinama zapošljava osobe sa invaliditetom i deli iskustva o podršci i zakonskim obavezama poslodavaca. Inkluzija ne sme biti izolovana inicijativa, već deo svakodnevnih poslovnih odluka. Svaki oglas koji nosi oznaku da je dostupan i osobama sa invaliditetom predstavlja mnogo više od formalne stavke - on je konkretna mogućnost, otvorena vrata i prilika za ravnopravno učešće na tržištu rada. U godini u kojoj je takvih prilika manje nego ranije, važno je da zajednički radimo na tome da se ovaj prostor ne sužava, već širi, kako bi svaka osoba koja želi da radi imala realnu šansu da to i ostvari.

Zašto je sve manje poslova otvorenih za osobe sa invaliditetom?

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50070/ksposlovi.png" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />Dok Evropa beleži ozbiljan rast u oblasti online obrazovanja, Srbija i dalje kaska za prosekom. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2024. godinu, svega 11% građana Srbije pohađalo je neki online kurs, dok je u Evropskoj uniji taj procenat 18%. Posebno zabrinjava podatak da je čak 40% zaposlenih želelo da se usavršava, ali ih u tome sprečavaju porodične obaveze, radno vreme ili troškovi kurseva. Drugim rečima, volja postoji, ali prepreke su prevelike.
Ipak, situacija izgleda drugačije kada pogledamo poslodavce. Analiza kompanijskih profila na sajtu <a href="http://www.poslovi.infostud.com/">Poslovi Infostud</a> pokazuje da čak 82% firmi ističe edukaciju i profesionalni razvoj kao benefit za svoje zaposlene. To znači da je ulaganje u znanje među najčešćim pogodnostima koje poslodavci koriste kako bi privukli i zadržali kvalitetne kadrove, ispred timskih druženja ili čak privatnog zdravstvenog osiguranja. Najviše se ističu srednje i velike kompanije koje zapošljavaju visoko kvalifikovane radnike, jer upravo kod njih edukacija i konferencije zauzimaju ključno mesto.
U toj tački se otvara prostor da online kursevi postanu most između želje zaposlenih da se usavršavaju i spremnosti kompanija da im to omoguće. Fleksibilnost učenja od kuće ili kancelarije, dostupnost na telefonu i niža cena u poređenju sa tradicionalnim edukacijama, direktno odgovaraju na najveće barijere koje zaposleni u Srbiji danas imaju.
<a href="http://www.krojacevaskola.com/">Krojačeva škola</a>, Infostudova online platforma za učenje, pokazuje koliki potencijal tu postoji. Danas na njoj uči više od 30.000 aktivnih građana, dok se kompanije u najvećem broju slučajeva odlučuju za godišnje licence - čak 86% svih kupovina. To jasno pokazuje da firme koje investiraju u obuke zaposlenih biraju dugoročan pristup razvoju i zadržavanju kadrova, a ne kratkoročna rešenja.
Srbija trenutno zaostaje za evropskim prosekom kada je reč o individualnom online učenju, ali istovremeno kompanije šalju drugačiju poruku, da je znanje vrednost koja se sve više ceni i koja postaje važan deo employer brandinga. Ako se ove dve strane spoje, želja zaposlenih i spremnost poslodavaca - online edukacija može postati jedan od ključnih pokretača razvoja tržišta rada u narednim godinama.

Srbija zaostaje u online učenju, edukacija postaje ključni benefit kompanija

<img src="/public/files/ecms/files/za_medije_50068/Svi-traže-zanatlije.png	" border="0" width="900" height="600" /> Poslednjih godina u fokusu tržišta rada sve češće su kvalifikovani majstori. Statistike govore da ih nema dovoljno, da mogu da biraju posao i da se traže više nego ikada. I zaista - poslodavci nude smeštaj, razne benefite i sve češće naglašavaju hitnost kada traže molere, vodoinstalatere ili električare.
Dok tema o nedostatku zanatlija sve više preovlađuje, ostaje pitanje da li su visokoobrazovani i dalje potrebni tržištu?
Podaci sa sajta <a href="http://www.poslovi.infostud.com/">Poslovi Infostud</a> daju vrlo jasan uvid u tu drugu stranu tržišta rada. Iako se manje o tome govori, oglasi za pozicije koje zahtevaju visoku stručnu spremu nisu nestali, naprotiv.
U periodu od 2020. do kraja 2024. godine, na sajtu je objavljeno ukupno 118.627 oglasa u kojima je eksplicitno tražena viša  ili visoka stručna sprema. Najviše ih je bilo 2022. godine - 30.483, dok je 2024. objavljeno 21.326 takvih oglasa, što je i dalje znatno više nego za vreme pandemije, kada ih je bilo 16.752.
Dakle, broj oglasa za visokoobrazovane jeste opao u odnosu na svoj maksimum, ali ne drastično. Štaviše, i dalje se na godišnjem nivou traži više od 21.000 visokoobrazovanih kandidata, što jasno pokazuje da ta radna snaga nije izgubila vrednost na tržištu - samo nije u prvom planu.
Međutim, ono što je važno razumeti jeste kontekst. Udeo oglasa za visokoobrazovane se smanjuje, ne zato što njih više niko ne traži, već zato što brže raste broj oglasa za one sa srednjom stručnom spremom. Primera radi, 2020. godine oglasi za visoku stručnu spremu (višu školu, fakultet, master) činili su ukupno 38% svih oglasa. Do kraja 2024. taj procenat je pao na 29%.
Najveći broj tih oglasa dolazilo je iz IT sektora, koji je imao najizraženiju potrebu za visokoobrazovanima, ali snažnu potražnju beležili su i mašinstvo, pravo, farmacija, finansije, marketing, ljudski resursi, obrazovanje, arhitektura, zdravstvo i mnoge druge oblasti. U tim sektorima diploma nije poželjna, već obavezna.
Za razliku od zanatskih zanimanja koja su sve češće propraćena bombastičnim medijskim naslovima, oglasi za visokoobrazovane profile obično prolaze tiše. Selekcija traje duže, konkursi su jasnije postavljeni, a oglasi uglavnom ne ciljaju široku publiku već određene profile. Zbog toga se stiče utisak da se ti poslovi manje traže - ali podaci jasno govore da su oni i dalje stubovi mnogih delova privrede.
Zanatlije su danas neophodne - to niko ne osporava. Ali i društvu i privredi jednako su potrebni pravnici, lekari, nastavnici, programeri, inženjeri i svi oni koji svojim znanjem i stručnom spremom drže u funkciji složenije sisteme. Poslovi koji ne zavise samo od prakse, već i od formalnog obrazovanja.

Svi traže zanatlije. A gde su visokoobrazovani?

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50082/Gdese%C5%BEeljeiposlovirazilaze.png" border="0" width="1734" height="907" style="margin: 10px auto; display: block;" />Psihologija, medicina i stomatologija su i dalje među prvim izborima maturanata, nedvosmisleno su pokazali rezultati prvog upisnog roka za školsku 2026/2027. godinu. Veliko interesovanje beleže i fakulteti poput FON-a i ekonomskih fakulteta, čije diplome omogućavaju rad na različitim poslovima - od finansija i marketinga do analitike, projektnog menadžmenta i ljudskih resursa.
Istovremeno, pojedini smerovi iz oblasti mašinstva, elektrotehnike i građevine nemaju dovoljno kandidata, iako poslodavci kontinuirano traže upravo stručnjake ovih profila. Poređenje podataka o upisu sa oglasima objavljenim na sajtu Poslovi Infostud pokazuje da se želje mladih i potrebe tržišta rada samo delimično poklapaju.
Psihologija obara rekorde na upisu, ali se posao često nalazi izvan struke
Psihologija je i ove godine ostala pri vrhu liste želja. U Novom Sadu za 80 mesta prijavilo se 360 kandidata, odnosno 4,5 po mestu, dok su u Beogradu i Nišu za jedno mesto konkurisala po 4,2 kandidata.
Njena popularnost može se povezati sa sve većom vidljivošću tema mentalnog zdravlja i psihoterapije, kao i sa otvorenijim odnosom prema traženju stručne pomoći. Deo budućih psihologa zato karijeru vidi u savetovanju i privatnoj praksi, ali mogućnosti postoje i u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti i istraživanju.
Psiholozi sve češće rade i u ljudskim resursima, posebno u selekciji kandidata, razvoju zaposlenih, proceni kompetencija i unapređenju organizacione kulture. U prvih šest meseci 2026. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljeno je 409 oglasa u oblasti ljudskih resursa, ali su oni bili otvoreni i kandidatima drugih obrazovnih profila. Konkurencija je bila velika, sa prosečno oko 145 prijava po oglasu.
Sa druge strane, u užoj kategoriji psihologije objavljena su samo četiri oglasa, sa prosečno oko 150 prijava. Zbog malog broja oglasa taj podatak ne predstavlja celokupno tržište rada za psihologe, ali pokazuje da je broj direktno oglašenih pozicija znatno manji od interesovanja za studije. Mogućnosti postoje, ali često izvan radnog mesta koje se jednostavno zove „psiholog“.
Više od četiri kandidata po mestu na medicini i stomatologiji
Veliko interesovanje beleže medicina, stomatologija i drugi studijski programi iz oblasti zdravstva. Na dentalnoj medicini u Novom Sadu za 52 mesta prijavila su se 242 kandidata, odnosno 4,7 po mestu. Na integrisanim studijama medicine u Kragujevcu za jedno budžetsko mesto konkurisalo je 4,6 kandidata, dok je u Novom Sadu za 222 mesta na medicini bilo 447 prijavljenih.
Medicina i stomatologija nude jasno definisan put od fakulteta do profesije, imaju prepoznatljiv društveni značaj i pružaju mogućnost rada u državnom i privatnom sektoru. U prvih šest meseci 2026. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljeno je 515 oglasa u zdravstvu, gotovo isto kao u istom periodu prethodne godine, kada ih je bilo 508. U stomatologiji je broj oglasa povećan sa 77 na 110.
Ovi brojevi, međutim, ne predstavljaju celokupnu potražnju za zdravstvenim radnicima. Deo zapošljavanja odvija se kroz konkurse zdravstvenih ustanova i druge kanale koji nisu obuhvaćeni oglasima na sajtu Poslovi Infostud. Istovremeno, mogućnost rada u inostranstvu dodatno utiče na popularnost ovih studija, jer deo zdravstvenih radnika nakon školovanja karijeru nastavlja u zemljama koje nude bolje zarade, uslove rada i mogućnosti za profesionalni razvoj.
Širok izbor poslovnih mogućnosti privukao hiljade kandidata na FON i Ekonomski
Za Ekonomski fakultet u Beogradu prijavila su se 1.924 kandidata, a za Fakultet organizacionih nauka 1.767. Njihova privlačnost dobrim delom proizlazi iz toga što diplomci nisu vezani za samo jedno zanimanje ili industriju.
Sa ovim obrazovanjem mogu da rade u finansijama, prodaji, marketingu, analitici, konsaltingu, logistici, projektnom menadžmentu ili ljudskim resursima. FON dodatno povezuje poslovanje, organizaciju i tehnologiju, što mladi prepoznaju kao dobru osnovu za rad u savremenom korporativnom okruženju.
Ipak, veliki izbor poslova prati i velika konkurencija. U kategoriji ekonomije tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 225 oglasa, a svaki je prosečno privukao oko 79 prijava. Zbog toga diploma sama po sebi često nije dovoljna za lak ulazak na tržište. Praksa, strani jezici, rad sa podacima, digitalni alati i konkretne poslovne veštine sve više odlučuju o tome ko će se izdvojiti među kandidatima.
Interesovanje za IT opstaje uprkos snažnom padu broja oglasa
Interesovanje za IT studije nije nestalo, ali se sve više razlikuje od fakulteta do fakulteta. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu za 720 mesta prijavilo se 1.045 kandidata. Na akademskom programu Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu za 80 mesta konkurisalo je 188 kandidata, odnosno 2,4 po mestu.
Sa druge strane, Elektronski fakultet u Nišu imao je 432 kandidata na 540 budžetskih mesta. Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu za Računarske nauke prijavilo se 14 kandidata na 70 mesta, dok je za Informacione tehnologije bilo 42 kandidata na 80 mesta. Ovi podaci pokazuju da mladi i dalje biraju IT, ali da mnogo više pažnje obraćaju na konkretan program i reputaciju fakulteta.
Promena je vidljiva i na tržištu rada. U prvih šest meseci 2026. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljena su 1.633 IT oglasa u odnosu na 2.508, koliko ih je bilo u istom periodu prethodne godine, što predstavlja pad od skoro 35 odsto. Posebno je otežan ulazak mladih bez iskustva, jer je početnih pozicija manje nego u periodu ubrzanog rasta IT industrije.
Razvoj veštačke inteligencije dodatno menja poslove i znanja koja se traže. Programiranje ostaje važno, ali poslodavci sve više vrednuju razumevanje podataka i poslovnih procesa, sajber bezbednost i praktičnu primenu AI alata. IT zato nije izgubio značaj, ali više nije dovoljno završiti bilo koji IT smer i očekivati brz i jednostavan put do zaposlenja.
Više od 2.000 oglasa za tehničke profile, na fakultetima nedovoljno kandidata
Najveći raskorak između upisa i tržišta rada vidi se u pojedinim tehničkim oblastima. Na Tehničkom fakultetu u Boru za 240 mesta prijavilo se samo 57 kandidata. Na Građevinskom fakultetu u Subotici za građevinarstvo su konkurisala 33 kandidata na 104 mesta, dok je za geodeziju bilo 17 kandidata na 30 mesta.
Nasuprot tome, potražnja poslodavaca ostaje stabilna. U prvih šest meseci 2026. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljena su 903 oglasa u građevini i geodeziji, 736 u mašinstvu i 452 u elektrotehnici. Građevina je pritom zabeležila vidljiv rast, sa 780 oglasa u istom periodu prošle godine.
Slabije interesovanje mladih može se povezati sa zahtevnošću studija, ali i sa nedovoljno jasnom predstavom o tome kako danas izgledaju inženjerske karijere. Poslovi u industriji, proizvodnji, energetici i građevini često su manje vidljivi od karijera u IT-ju, marketingu ili menadžmentu, iako nude mogućnosti rada na automatizaciji, savremenoj infrastrukturi, energetskim sistemima i velikim industrijskim projektima.
Popularnost fakulteta nije isto što i sigurnost zaposlenja
Podaci ne pokazuju da mladi biraju pogrešne fakultete, već da odluke često donose na osnovu ličnih interesovanja, ugleda profesije i predstave o budućoj karijeri, bez dovoljno informacija o realnim mogućnostima na tržištu rada.
Velika konkurencija pri upisu pokazuje koliko je neki program privlačan, ali često najavljuje i veću konkurenciju pri zapošljavanju. Sa druge strane, manje popularni tehnički smerovi mogu voditi ka oblastima u kojima je potražnja stabilna, a broj novih stručnjaka ograničen.
Zato odgovor nije u ubeđivanju maturanata da odustanu od svojih interesovanja. Mladima je potrebno kvalitetnije profesionalno usmeravanje, više informacija o zanimanjima, uslovima rada i razvoju karijere. Mladi bi pre izbora studija trebalo da znaju ne samo šta im se dopada, već i kako određena profesija izgleda u praksi, koje veštine poslodavci traže i koliko različitih puteva jedna diploma zaista otvara.

Gde se želje i poslovi razilaze: Mladi biraju psihologiju i medicinu, dok poslodavci traže inženjere

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50072/Istrazivanje1200x628jpg.jpg" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />Tokom Regionalnog sajma poslova, održanog od 14. do 21. oktobra, sprovedeno je veliko regionalno istraživanje među učesnicima iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije. U Srbiji je u istraživanju učestvovalo 3.273 ispitanika, što nam daje pouzdanu sliku o tome kako domaći radnici vide svoje radno okruženje, koje faktore smatraju presudnim i kakva su im očekivanja od budućih poslodavaca.
<h2>Šta kandidatima u Srbiji najviše znači kada biraju posao?</h2>
Plata je i dalje glavni i presudni faktor prilikom odabira posla. U Srbiji tako odgovara oko 66% ispitanika, čime se približavamo regionalnom proseku. Hrvatska pritom izrazito prednjači, čak 74% ispitanika tamo smatra da je upravo plata ključna u odluci da li će prihvatiti određeni posao.
Odmah iza zarade, kandidati u Srbiji najčešće navode međuljudske odnose kao drugi najvažniji faktor. Više od 60% zaposlenih kaže da im je važno da rade u timu gde postoji međusobno poštovanje i dobra komunikacija, što je gotovo identično rezultatima u BiH i Severnoj Makedoniji. U Hrvatskoj je taj udeo nešto veći i iznosi oko 67% ispitanika, što ukazuje na blago viša očekivanja u pogledu organizacione kulture.
Slede faktori vezani za radno vreme, fleksibilnost i opšti balans života i posla, što ističe oko trećine radnika u Srbiji. Sličan obrazac vidimo i u okolnim zemljama, iako se u Hrvatskoj fleksibilnost češće podrazumeva.
Kod oko jedne trećine ispitanika važnu ulogu ima i mogućnost učenja i napredovanja, tema koja je u Srbiji izraženija nego u Hrvatskoj, ali manje nego u BiH. Sigurnost posla jeste važna, ali ne presudna: navodi je nešto manje od 20% radnika, što Srbiju ponovo smešta između Hrvatske (gde je osećaj stabilnosti veći) i BiH (gde je nesigurnost češće prisutna).
<h2>Spremnost na promenu posla - signal poslodavcima da moraju biti konkurentniji</h2>
Podaci otkrivaju visok nivo mobilnosti radnika u Srbiji. Tokom prethodne godine, 37% zaposlenih promenilo je posao, praktično svaki treći radnik. Taj nivo mobilnosti veoma je sličan BiH i Severnoj Makedoniji, dok Hrvatska beleži nešto niži nivo promena.
Ono što posebno privlači pažnju jeste planirano ponašanje radnika u narednom periodu: 59% ispitanika u Srbiji planira da promeni posao tokom narednih godinu dana. Drugim rečima, više od polovine zaposlenih prati tržište rada i razmatra nove prilike, čak i ako su trenutno zaposleni. U ovakvim okolnostima poslodavci više ne mogu računati na to da će lojalnost dolaziti sama po sebi, moraju imati jasnu i snažnu ponudu koja će radnike motivisati da ostanu.
<h2>Strah od gubitka posla - umeren, ali prisutan</h2>
Na pitanje da li se plaše da bi mogli ostati bez posla, 30% zaposlenih u Srbiji odgovara potvrdno, što znači da se svaki treći radnik povremeno oseća nesigurno. Ovo je očekivan nivo za tržište koje često prolazi kroz ekonomske i strukturne promene.
Sa druge strane, 42% ispitanika kaže da se ne plaši, dok 28% o tome uopšte ne razmišlja. Srbija se tako nalazi na sredini regionalne skale: radnici u Hrvatskoj osećaju najmanju nesigurnost, dok je u BiH taj strah najizraženiji. U Srbiji je situacija uravnotežena, ljudi uglavnom ne žive u strahu, ali su dovoljno svesni da sigurnost nije uvek zagarantovana.
<h2>Kolika je „pristojna“ plata po mišljenju radnika?</h2>
Kada govorimo o zaradi, istraživanje daje jasnu sliku očekivanja zaposlenih u vezi sa iznosom koji je potreban za normalan život. Na osnovu odgovora ispitanika izračunate su očekivane prosečne neto plate po zemljama:
<ul>
<li>Hrvatska: oko 1.650 €</li>
<li>Srbija: oko 1.165 €</li>
<li>Severna Makedonija: oko 1.075 €</li>
<li>Bosna i Hercegovina: oko 1.050 €</li>
</ul>
U Srbiji se posebno izdvaja podatak da 64% ispitanika očekuje platu u opsegu od 730 do 1.330 evra. To znači da gotovo dve trećine radnika smatra da bi upravo taj okvir omogućio pristojan život, iznos koji nije luksuzan, ali obezbeđuje stabilnost i mogućnost dugoročnog planiranja.
Ovaj raspon očekivanja Srbiju jasno smešta u sredinu regionalne lestvice: iznad BiH i Makedonije, ali ispod Hrvatske, što se u potpunosti uklapa u razlike u troškovima života i standardu u svakoj od zemalja.

Istraživanje na Regionalnom sajmu poslova: Fer plata i dobri međuljudski odnosi presudni 

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_57080/RSPrezultati.png" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />Infostud je i ove godine, tokom trajanja Regionalnog sajma zapošljavanja, sproveo istraživanje sa ciljem da prikupi da prikupi stavove o tržištu rada u Srbiji i regionu. Istraživanje je sprovedeno kroz 20 pitanja, a fokusiralo se na tri demografske grupe: zaposlene, nezaposlene i one koji se trenutno školuju. U istraživanju je učestvovalo više od 6.000 ispitanika, od kojih je skoro polovina bila iz Srbije (2.916 ispitanika).
Visina plate – ključni faktor za izbor posla
Podaci iz istraživanja pokazuju da visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ih kao predusne prilikom odabira poslodavaca  navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika (37%), dok radno vreme ima značaj za trećinu njih (34%), a sigurnost posla za nešto više od petine (23%) anketiranih. Zanimljivo, fleksibilno radno vreme je ključni faktor prilikom izbora poslodavca za samo petinu ispitanika(22%). Ovi podaci nisu specifični samo za Srbiju – isti trend se može videti i u svim zemljama regiona, gde visina plate i međuljudski odnosi zauzimaju vodeću poziciju prilikom izbora poslodavaca.
Znanjem i motivacijom do posla
Kada je reč o tome šta ispitanici smatraju ključnim za dobijanje posla, trećina naših ispitanika smatra da su to znanje i veštine. Motivacija i volja za zaposlenjem su važni za petinu ispitanika (20%), dok 18% ispitanika naglašava značaj radnog iskustva. Samo 3% ispitanika smatra da formalno obrazovanje igra ključnu ulogu pri zapošljavanju, što ukazuje na to da tržište rada traži praktične veštine i motivaciju, a manje formalno obrazovanje.
Plata od 1000 evra dovoljna za pristojni život u Srbiji?
Kada je reč o očekivanoj zaradi, najveći broj ispitanika iz Srbije (35%) očekuje zaradu između 800 i 1000 evra. Takođe, nešto manje od trećine ispitanika (28%) očekuje platu između 1000 i 1500 evra, dok 17% smatra da bi im bilo dovoljno između 500 do 800 evra. Samo svaki deseti ispitanik (13%) iz Srbije očekuje platu koja prelazi 1500 evra.
Više od polovine radnika bi želelo novi posao u narednih godinu dana
Kada se govori o motivaciji za promenu posla, više od polovine ispitanika iz Srbije (54%) kaže da bi želelo da promeni posao u narednih godinu dana. Samo 16% njih ne bi menjalo posao, dok ostatak smatra da bi to učinili samo ako bi bili primorani. Polovina ispitanika se ne plaši gubitka posla, dok 22% izražava da je zabrinuto da će ostati bez posla. Ove brojke ipak ukazuju na visok stepen nesigurnosti na tržištu rada.
Podaci iz istraživanja takođe pokazuju da je gotovo polovina ispitanika iz Srbije (45%) ove godine ostala bez povišice, što ukazuje na to da plate često ne prate inflaciju. Samo 37% je dobilo povišicu, dok je 16% očekuje povišicu do kraja godine. Kada je reč o radu od kuće, više od dve trećine naših ispitanika (63%) kaže da njihova radna pozicija ne dozvoljava tu opciju, dok svaki peti ispitanik (19%) radi iz kancelarije iako imaju mogućnost remote rada. Hibridni model rada koristi 12%, dok samo 6% ispitanika u potpunosti radi od kuće.
Strana privatna kompanija i dalje prvi izbor radnika u Srbiji
Što se tiče izbora poslodavca, najveći broj naših ispitanika bira kompanije u stranom privatnom vlasništvu (33%), dok 27% bira preduzetništvo, a 21% bi radilo za državnu kompaniju. Samo 15% ispitanika iz Srbije bi se odlučilo za privatnu kompaniju u domaćem vlasništvu. Ovaj trend pokazuje da radnici imaju poverenja u strane kompanije, ali i u mogućnost preduzetničkog rada.
Povratna informacija o ishodu konkursa potpuno izostane kod četvrtine kandidata
Na pitanje o tome da li dobijaju povratnu informaciju od poslodavca nakon konkurisanja na posao, gotovo polovina ispitanika iz Srbije (46%) kaže da retko dobija povratnu informaciju, a svaki četvrti ispitanik (24%) skoro nikad. Samo 3% ispitanika je reklo da uvek dobije povratne informacije. Zanimljivo je da polovina ispitanika kaže da će izbegavati da se prijave ponovo na oglas u kompaniji koja ne daje odgovore, dok svaki šesti ispitanik (17%) tvrdi da će negativno komentarisati takvu kompaniju pred prijateljima i porodicom.
Mladi do posla preko prakse i honorarnog rada
Među ispitanicima koji se i dalje školuju, najviše njih (38%) smatra da će pronaći posao u roku od tri meseca nakon završetka školovanja, dok svaki peti veruje da će im potraga trajati do šest meseci. Kada je reč o sticanju iskustva, 70% mladih je spremno da se zaposli kroz praksu, dok 46% njih bi obavljalo honorarni rad, a gotovo jedna petina bi volontirala kako bi stekli potrebno radno iskustvo.
Bolja plata i životni uslovi ključni za odlazak u inostranstvo
Na pitanje da li bi bili spremni da se presele zbog posla, 46% ispitanika iz Srbije kaže da to ne bi učinili, dok više od četvrtine (28%) njih bi se preselili u neku od evropskih zemalja, 14% u zemlje regiona, a 11% bi išli van Evrope. Razlozi za iseljavanje su bolja plata (74%), bolji životni uslovi (63%) i bolji uslovi rada (57%).

Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate

Saznajemo šta to radi IT-jevce – stigli su rezultati istraživanja tržišta 

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56948/Baneripostolje_1200x628.jpg" border="0" width="1001" height="628" style="float: left; margin: 10px;" />
Tokom marta 2024. godine sprovedeno je Talent X istraživanje poželjnosti poslodavaca i percepcije brenda poslodavaca na tržištu radne snage u Srbiji putem platformi Infostuda, uključujući sajtove Poslovi Infostud i Startuj Infostud. Preko 11.000 kandidata učestvovalo je u istraživanju, s ciljem identifikacije najpoželjnijih poslodavaca prema mišljenju ispitanika, kao i razumevanja faktora koji čine jednog poslodavca atraktivnim, šta kandidati očekuju od poslodavaca u procesu selekcije, definisanja uslova zaposlenja i tokom radnog angažmana.
Prema mišljenju ispitanika, najpoželjniji poslodavci u Srbiji su:
1. Coca-Cola HBC
2. NIS i
3. Bosch
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56948/IGPA4079copy.jpg" border="0" width="1000" height="667" style="float: left; margin: 10px;" />
Najpoželjniji poslodavac po mišljenju mladih je Coca-Cola HBC. Na listu 20 najpoželjnijih poslodavaca plasirale su se i kompanije (po abecednom redu): A1 Srbija, Aerodrom Beograd, Air Serbia, Atlantic Grupa, Bambi, Banca Intesa, British American Tobacco, Continental, Delta Holding, DM drogerie markt, EPS / Elektroprivreda Srbije, IKEA, Lidl, Telekom Srbija, Philip Morris International, Siemens i Yettel.
Rezultati istraživanja pružaju korisne informacije ne samo kandidatima koji su u potrazi za zaposlenjem, već i kompanijama koje žele da unaprede svoje radno okruženje i privuku najtalentovanije stručnjake. Istraživanje Talent X pruža dublji uvid u faktore koji čine vrhunsko iskustvo zaposlenih, što je ključno za uspeh na konkurentnom tržištu.
Kada govorimo o atributima koji čine atraktivnog poslodavca, finansijski stabilno poslovanje ostaje najvažniji atribut, a njegov značaj je porastao sa 68% na 77%. Kandidati traže poslodavce koji uspešno odolevaju trenutnoj krizi, jer to garantuje sigurnost posla.
Aspekt kulture poslodavca koji je dobio na značaju je vrednovanje doprinosa zaposlenih uspehu kompanije. Uspeh koji zaposleni postignu treba biti prepoznat i proslavljen. Kandidati smatraju da lideri koji rukovode poslovanjem treba da poštuju svoje saradnike i cene njihove veštine.
Značaj balansa privatnog i poslovnog života porastao je sa 51% na 61%. Iako neki poslodavci ukidaju ili modifikuju fleksibilne oblike rada, kandidatima ovaj aspekt postaje sve važniji, sa porastom značaja sa 42% na 51%.
Ispitanici smatraju da je mogućnost napredovanja kroz hijerarhiju ključna. Atraktivni poslodavci omogućavaju zaposlenima da steknu znanja i veštine koje će im omogućiti dugoročnu zapošljivost.
Fer sistem nagrađivanja ostaje imperativ broj jedan. Kandidati očekuju da budu nagrađeni u skladu sa ostvarenim rezultatima, a važnost ovog atributa iz godine u godinu raste.
Na svečanom događaju održanom u četvrtak, 13. juna 2024. godine, dodeljena su priznanja VRH POSLODAVAC najpoželjnijim poslodavcima prema rezultatima istraživanja. Coca-Cola HBC, NIS, Bosch i ostali lideri u svojim industrijskim granama istakli su se kao poslodavci koji unapređuju radne uslove i privlače najtalentovanije stručnjake na srpskom tržištu.

Istraživanje poželjnosti poslodavaca u Srbiji: Finansijska stabilnost ključna za kandidate

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56910/Mobilnostradnesnage.png" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />U savremenom globalnom poslovnom okruženju, razumevanje stavova i spremnosti radnika da se prilagode novim uslovima rada i života postaje od suštinskog značaja. Kako bi dodatno analizirao tu temu, Infostud je u saradnji sa The Network  (globalno udruženja portala za zapošljavanje) i The Stepstone Group sproveo veliko online istraživanje “Decoding Global Talent 2024” od oktobra do decembra 2023. godine.  U ovom globalnom istraživanju učestvovalo je više od 150.000 ispitanika iz čak 188 zemalja širom sveta, a njegov fokus je bio na razumevanju stavova radnika o pitanjima kao što su spremnost za preseljenje u inostranstvo zbog posla, preferencije u vezi sa odabirom zemalja za rad, kao i očekivanja od potencijalnih poslodavaca u novim radnim sredinama.
Iz Srbije je učestvovalo 3.439 ispitanika, među kojima je više od 50% zaposleno za stalno, 20% je nezaposleno, dok 17% čine studenti.
Analiza podataka celokupnog istraživanja ukazuje na to da je London i dalje najprivlačniji grad za preseljenje, što se delom može pripisati engleskom jeziku i izuzetnoj globalnoj poslovnoj mreži koju nudi. Na drugom mestu se nalazi Amsterdam, a zatim sledi Dubai. Osim toga, uočeno je da svaki četvrti ispitanik aktivno razmatra mogućnosti zapošljavanja u inostranstvu.
Više od 60% ispitanika globalno spremno na preseljenje
Podaci o spremnosti ispitanika da se presele u inostranstvo zbog posla dosta su se promenili tokom godina.. Dok je 2018. zabeležena ukupna spremnost na odlazak iz zemlje i preseljene u drugu državu od čak 78%, u 2020. godini ta brojka opada na 66%. Međutim, prema najnovijim podacima iz 2023, zadržao se i dalje visok nivo spremnosti od 63%.
U globalu, Srbija se ove godine rangira na 106. mestu po atraktivnosti zemalja, dok se Beograd kao glavni grad nalazi na 101. mestu. Zanimljivo je i to, da najveći broj ljudi, koji bi razmatrali doseljenje u Srbiju radi posla, dolazi iz regiona, posebno iz zemalja kao što su Slovenija i Bosna i Hercegovina.
Kada je reč o globalnim podacima, ispitanici ističu nekoliko ključnih razloga za razmatranje preseljenja i rada u inostranstvu. Na prvom mestu su dobre poslovne mogućnosti, dok se na drugom mestu nalazi  kvalitet života. Zatim slede bolja zarada, porezi i troškovi života, bezbednost, stabilnost i sigurnost, kao i kultura dobrodošlice i inkluzivnost. Naročito je interesantno da oni koji su izabrali Srbiju kao potencijalnu destinaciju za rad, pre svega navode kulturu dobrodošlice i inkluzivnost, okruženje pogodno za porodicu i kvalitet života.
Što se tiče spremnosti za rad u inostranstvu, trendovi pokazuju da ona među radnicima u Srbiji opadala tokom proteklih godina. Naime, u 2018. godini 20% ispitanika izrazilo je spremnost da radi u inostranstvu, dok je ta brojka pala na 15% u 2020. godini. Dalje, u 2023., zabeležen je još veći pad, pa je samo 11% ispitanika navelo da je rešeno da radi van zemlje.
Za Srbe najatraktivnije zemlje zapadne Evrope
Analiza istraživanja jasno pokazuje da ispitanike iz Srbije najviše zanima da rade u inostranstvu u nekoliko oblasti, uključujući zelene poslove i održivost, digitalizaciju, nauku o podacima i veštačku inteligenciju, zanatske poslove, ručne i fizičke poslove, kao i inženjering i tehničke profesije. Naši ljudi, bez dileme, posebno žele da rade u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Takođe, što se tiče zemalja iz regiona, Slovenija se izdvaja kao popularna destinacija za potencijalno zapošljavanje među radnicima iz Srbije. 
Kada se radi o očekivanjima kandidata od poslodavaca u inostranstvu, postoji nekoliko ključnih aspekata koje traže. To je prvenstveno smeštaj, podrška oko papirologije, vize i pravnih pitanja, kao i organizovanje obuke za jezik i finansijske savete. Što se tiče planiranja trajanja boravka, ispitanici iz Srbije imaju različite preferencije. Na primer, 36% njih planira dugoročni boravak, dok je 28% neodlučno. Takođe, postoje oni koji preferiraju srednjeročni (17%), kratkoročni (11%), ili privremeni boravak (8%).
Razlozi za napuštanje Srbije su raznovrsni, ali većina ispitanika (83%) ističe finansijske i ekonomske faktore kao primarni motiv. Takođe, 70% navodi bolji kvalitet života kao ključni osnov. Ponuda konkretnog posla opredeljuje 55% ispitanika, dok je 53% naglasilo bolji društveni sistem i zdravstveno osiguranje. Pored toga, 40% anketiranih vidi bolje karijerne mogućnosti kao razlog za napuštanje zemlje.
Sa druge strane, razlozi za ostajanje u Srbiji su nemogućnost odlaska članova porodice ili partnera, emotivna vezanost za domovinu i nedostatak poznavanja stranih jezika.

Za medije

Saopštenja

Istraživanja