<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50074/svetskidanosobasainvaliditetom.png" border="0" width="1000" height="457" style="margin: 10px auto; display: block;" />Međunarodni dan osoba sa invaliditetom prilika je da se zapitamo kako tržište rada odgovara na potrebe ove zajednice, a podaci sa Infostuda pokazuju da se inkluzivne prilike smanjuju upravo onda kada bi trebalo da ih bude više. Kada posmatramo samo oglase koji su eksplicitno označili da su dostupni i osobama sa invaliditetom, vidimo da je u 2023. godini objavljeno 4.096 takvih pozicija, u 2024. godini 3.434, dok je u 2025. godini do sada objavljeno 3.152 oglasa. To znači da tržište danas nudi čak 944 inkluzivna oglasa manje nego 2023. i 282 manje nego 2024., što jasno ukazuje da prostor za zapošljavanje osoba sa invaliditetom postaje sve manji.
Ovaj pad dolazi u trenutku kada interesovanje kandidata raste iz godine u godinu. Prosečan broj prijava na oglase koji su naznačili da su otvoreni i osobama sa invaliditetom iznosio je 87 prijava u 2023., zatim više od 102 u 2024., dok u 2025. godini dostiže čak 137 prijava po oglasu. U situaciji u kojoj se broj prilika smanjuje, a broj prijava povećava, očigledno je da kandidati žele da rade, aktivno traže posao i da se konkurencija na svakom inkluzivnom oglasu pojačava iz meseca u mesec.
Smanjenje vidimo i kroz udeo inkluzivnih oglasa u ukupnoj ponudi poslova. Tokom 2023. godine činili su 6,37% svih oglasa, u 2024. njihov udeo opada na 5,27%, a u 2025. godini iznosi svega 4,87%. Dakle, inkluzivni oglasi ne opadaju samo brojčano već zauzimaju i sve manji deo ukupnog tržišta rada u Srbiji. Slične trendove vidimo i među mladima sa invaliditetom, koji se često nalaze na margini tržišta rada, što dodatno osvetljava <a href="http://poslovi.infostud.com/blog/kad-je-cv-pun-predrasuda-kako-do-posla-dolaze-mladi-sa-invaliditetom/">analiza o njihovim realnim preprekama i šansama za prvo zaposlenje</a>.
Iako ih je manje, podaci pokazuju da se inkluzivne prilike i dalje najčešće otvaraju u sektorima koji tradicionalno zapošljavaju veći broj ljudi i imaju kapacitet da radna mesta prilagode potrebama kandidata. Najviše inkluzivnih oglasa u 2025. dolazi iz trgovine (390 oglasa), IT sektora (383 oglasa), logistike i saobraćaja (239 oglasa), pozivnih centara (219 oglasa) i široke kategorije administrativnih i uslužnih delatnosti (368 oglasa). Ipak, i u ovim ključnim industrijama vidimo pad: trgovina ima 101 oglas manje nego prethodne godine, IT sektor 108 manje, logistika 66 manje, pozivni centri 21 manje.
Što se tiče vrsta poslova, osobe sa invaliditetom najčešće pronalaze prilike u administraciji, korisničkoj podršci, prodaji, logistici, pozivnim centrima i određenim IT ulogama koje je moguće fleksibilno organizovati ili prilagoditi. Reč je o poslovima koji omogućavaju stabilnost, ali i tu se vidi da ponuda postaje sve skromnija u odnosu na broj zainteresovanih kandidata.
Zbog svega toga, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom nije samo podsetnik na ravnopravnost i vidljivost, već i na odgovornost da se ove brojke ozbiljno shvate. Da inkluzija u praksi izgleda potpuno drugačije kada poslodavci aktivno rade na tome, pokazuje i primer <a href="http://www.hrlab.rs/hr-blog/novosti/kako-izgleda-rad-u-preduzecu-gde-dve-trecine-zaposlenih-cine-osobe-sa-invaliditetom">preduzeća Grafopromet iz Kragujevca</a>, koje godinama zapošljava osobe sa invaliditetom i deli iskustva o podršci i zakonskim obavezama poslodavaca. Inkluzija ne sme biti izolovana inicijativa, već deo svakodnevnih poslovnih odluka. Svaki oglas koji nosi oznaku da je dostupan i osobama sa invaliditetom predstavlja mnogo više od formalne stavke - on je konkretna mogućnost, otvorena vrata i prilika za ravnopravno učešće na tržištu rada. U godini u kojoj je takvih prilika manje nego ranije, važno je da zajednički radimo na tome da se ovaj prostor ne sužava, već širi, kako bi svaka osoba koja želi da radi imala realnu šansu da to i ostvari.

Zašto je sve manje poslova otvorenih za osobe sa invaliditetom?

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50070/ksposlovi.png" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />Dok Evropa beleži ozbiljan rast u oblasti online obrazovanja, Srbija i dalje kaska za prosekom. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2024. godinu, svega 11% građana Srbije pohađalo je neki online kurs, dok je u Evropskoj uniji taj procenat 18%. Posebno zabrinjava podatak da je čak 40% zaposlenih želelo da se usavršava, ali ih u tome sprečavaju porodične obaveze, radno vreme ili troškovi kurseva. Drugim rečima, volja postoji, ali prepreke su prevelike.
Ipak, situacija izgleda drugačije kada pogledamo poslodavce. Analiza kompanijskih profila na sajtu <a href="http://www.poslovi.infostud.com/">Poslovi Infostud</a> pokazuje da čak 82% firmi ističe edukaciju i profesionalni razvoj kao benefit za svoje zaposlene. To znači da je ulaganje u znanje među najčešćim pogodnostima koje poslodavci koriste kako bi privukli i zadržali kvalitetne kadrove, ispred timskih druženja ili čak privatnog zdravstvenog osiguranja. Najviše se ističu srednje i velike kompanije koje zapošljavaju visoko kvalifikovane radnike, jer upravo kod njih edukacija i konferencije zauzimaju ključno mesto.
U toj tački se otvara prostor da online kursevi postanu most između želje zaposlenih da se usavršavaju i spremnosti kompanija da im to omoguće. Fleksibilnost učenja od kuće ili kancelarije, dostupnost na telefonu i niža cena u poređenju sa tradicionalnim edukacijama, direktno odgovaraju na najveće barijere koje zaposleni u Srbiji danas imaju.
<a href="http://www.krojacevaskola.com/">Krojačeva škola</a>, Infostudova online platforma za učenje, pokazuje koliki potencijal tu postoji. Danas na njoj uči više od 30.000 aktivnih građana, dok se kompanije u najvećem broju slučajeva odlučuju za godišnje licence - čak 86% svih kupovina. To jasno pokazuje da firme koje investiraju u obuke zaposlenih biraju dugoročan pristup razvoju i zadržavanju kadrova, a ne kratkoročna rešenja.
Srbija trenutno zaostaje za evropskim prosekom kada je reč o individualnom online učenju, ali istovremeno kompanije šalju drugačiju poruku, da je znanje vrednost koja se sve više ceni i koja postaje važan deo employer brandinga. Ako se ove dve strane spoje, želja zaposlenih i spremnost poslodavaca - online edukacija može postati jedan od ključnih pokretača razvoja tržišta rada u narednim godinama.

Srbija zaostaje u online učenju, edukacija postaje ključni benefit kompanija

<img src="/public/files/ecms/files/za_medije_50068/Svi-traže-zanatlije.png	" border="0" width="900" height="600" /> Poslednjih godina u fokusu tržišta rada sve češće su kvalifikovani majstori. Statistike govore da ih nema dovoljno, da mogu da biraju posao i da se traže više nego ikada. I zaista - poslodavci nude smeštaj, razne benefite i sve češće naglašavaju hitnost kada traže molere, vodoinstalatere ili električare.
Dok tema o nedostatku zanatlija sve više preovlađuje, ostaje pitanje da li su visokoobrazovani i dalje potrebni tržištu?
Podaci sa sajta <a href="http://www.poslovi.infostud.com/">Poslovi Infostud</a> daju vrlo jasan uvid u tu drugu stranu tržišta rada. Iako se manje o tome govori, oglasi za pozicije koje zahtevaju visoku stručnu spremu nisu nestali, naprotiv.
U periodu od 2020. do kraja 2024. godine, na sajtu je objavljeno ukupno 118.627 oglasa u kojima je eksplicitno tražena viša  ili visoka stručna sprema. Najviše ih je bilo 2022. godine - 30.483, dok je 2024. objavljeno 21.326 takvih oglasa, što je i dalje znatno više nego za vreme pandemije, kada ih je bilo 16.752.
Dakle, broj oglasa za visokoobrazovane jeste opao u odnosu na svoj maksimum, ali ne drastično. Štaviše, i dalje se na godišnjem nivou traži više od 21.000 visokoobrazovanih kandidata, što jasno pokazuje da ta radna snaga nije izgubila vrednost na tržištu - samo nije u prvom planu.
Međutim, ono što je važno razumeti jeste kontekst. Udeo oglasa za visokoobrazovane se smanjuje, ne zato što njih više niko ne traži, već zato što brže raste broj oglasa za one sa srednjom stručnom spremom. Primera radi, 2020. godine oglasi za visoku stručnu spremu (višu školu, fakultet, master) činili su ukupno 38% svih oglasa. Do kraja 2024. taj procenat je pao na 29%.
Najveći broj tih oglasa dolazilo je iz IT sektora, koji je imao najizraženiju potrebu za visokoobrazovanima, ali snažnu potražnju beležili su i mašinstvo, pravo, farmacija, finansije, marketing, ljudski resursi, obrazovanje, arhitektura, zdravstvo i mnoge druge oblasti. U tim sektorima diploma nije poželjna, već obavezna.
Za razliku od zanatskih zanimanja koja su sve češće propraćena bombastičnim medijskim naslovima, oglasi za visokoobrazovane profile obično prolaze tiše. Selekcija traje duže, konkursi su jasnije postavljeni, a oglasi uglavnom ne ciljaju široku publiku već određene profile. Zbog toga se stiče utisak da se ti poslovi manje traže - ali podaci jasno govore da su oni i dalje stubovi mnogih delova privrede.
Zanatlije su danas neophodne - to niko ne osporava. Ali i društvu i privredi jednako su potrebni pravnici, lekari, nastavnici, programeri, inženjeri i svi oni koji svojim znanjem i stručnom spremom drže u funkciji složenije sisteme. Poslovi koji ne zavise samo od prakse, već i od formalnog obrazovanja.

Svi traže zanatlije. A gde su visokoobrazovani?

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50066/Presektrzistaradauprvojpolovini2025.godine.jpg" border="0" width="1000" height="523" style="margin: 10px auto; display: block;" />Prema podacima sajta Poslovi Infostud, u prvih šest meseci 2025. godine zabeležen je pad u ukupnom broju oglasa za posao, ali interesovanje poslodavaca za zapošljavanje radnika u određenim sektorima  i dalje je prisutno.
U prvoj polovini ove godine, na sajtu je objavljen ukupno 31.891 oglas, što je za 17% manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kada ih je bilo 38.349. Ovaj pad pokazuje da su poslodavci nešto oprezniji u zapošljavanju, ali istovremeno imaju potrebu za novim kadrovima u oblastima koje su i do sada bile najatraktivnije.
Najviše poslova i dalje je ponuđeno u oblastima trgovine, proizvodnje, sektoru usluga i zanata, IT-ja, kao i ugostiteljstva. Ove delatnosti već duže vreme spadaju među najzastupljenije, i bez obzira na ukupno manji broj oglasa, u njima je i dalje bila najveća potražnja za radnicima.
Kada se pogleda koje su pozicije bile najtraženije, i dalje su to kandidati sa srednjom stručnom spremom i to: prodavci, radnici u proizvodnji, vozači, magacioneri, komercijalisti, administrativni radnici, kuvari, konobari i telefonski operateri.
U oglasima za ove poslove, prosečne  zarade kretale su se od oko 70.000 dinara za prodavce i konobare, do preko 100.000 dinara za kuvare i vozače. Komercijalistima je najčešće nuđeno prosečno oko 88.000 dinara, prodajnim savetnicima 92.000, a telefonskim operaterima oko 84.000 dinara. Magacioneri i radnici u proizvodnji mogli su u proseku da očekuju nešto više od 74.000 dinara, dok su administrativni radnici mogli da zarade oko 77.000 dinara.
U uslužnom i zanatskom sektoru i dalje je izražen nedostatak radne snage. Tokom ovog perioda najviše su se tražili zidari, autolimari, mehaničari, vodoinstalateri, frizeri, bravari, stolari, pekari i kozmetičari. U pokušaju da obezbede radnike za ove poslove, poslodavci su često nudili natprosečne plate. Tako su zidari u proseku mogli da zarade 185.000 dinara, autolimari 162.000, a mehaničari oko 135.000 dinara. Vodoinstalateri  su mogli da očekuju oko 116.000, a ostale zanatlije - kao što su bravari, moleri, metalostrugari ili pekari između 85.000 i 95.000 dinara.
I ovi iznosi predstavljaju prosečne plate koje su se mogle videti u oglasima, a ukazuju na to da su poslodavci spremni da ponude bolje uslove kako bi pronašli stručne radnike u ovim oblastima.
Kada je reč o zapošljavanju mladih i osoba sa invaliditetom, podaci pokazuju blagi pad u odnosu na prethodnu godinu. Broj oglasa otvorenih za mlade iznosio je 7.007, što je pad od 15% u poređenju sa istim periodom 2024. godine. Još je izraženije smanjenje broja oglasa za osobe sa invaliditetom, kojih je u prvoj polovini godine bilo 1.621, odnosno 26% manje nego lane.

Presek tržišta rada u prvoj polovini 2025. godine: Manje oglasa, ali bez vozača, prodavaca i zanatlija se i dalje ne može

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_57140/Sezonskiposlovi.jpg" border="0" width="1000" height="667" style="margin: 10px auto; display: block;" />Dok se tržište rada u Srbiji suočava sa nedostatkom radne snage u gotovo svim nižekvalifikovanim zanimanjima, sezonski poslovi u susednim zemljama postaju sve privlačnija opcija za naše radnike. Poslodavci iz ovih zemalja su već aktivno u potrazi za kadrovima iz Srbije kako bi spremno dočekali letnju sezonu, što potvrđuju i aktuelni oglasi na <a href="http://poslovi.infostud.com/oglasi-za-posao?vrste_kategorija_posla=3">Infostudu</a>.
Prema projekcijama hrvatskih stručnjaka i sindikata, u ovoj godini će u Hrvatskoj nedostajati između <a href="http://www.glasistre.hr/hrvatska/2025/02/05/ocekuje-se-da-ce-cak-40-posto-sezonskih-radnika-ove-godine-biti-iz-inozemstva-981544">55.000 i 65.000</a> sezonskih radnika u turizmu i ugostiteljstvu. Slična situacija je i u Crnoj Gori, gde Privredna komora procenjuje da će biti potrebno oko 20.000 sezonskih radnika. Samo u Budvi, <a href="http://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/158174/lov-na-sezonske-radnike-u-budvi-nedostaje-8000-radnika-da-li-je-resenje-uvoz-radne-snage-iz-egzoticnih-zemalja/vest">prema podacima Udruženja ugostitelja</a>, biće potrebno najmanje 8.000 sezonskih radnika u turizmu i ugostiteljstvu.
Najveća potražnja je u sektoru ugostiteljstva, gde su traženi konobari sa platama od 1.000 do 1.500 evra, barmeni koji mogu da zarade između 1.100 i 1.600 evra mesečno, kao i recepcioneri sa platama u rasponu od 1.000 do 1.400 evra. Posebno su cenjeni poslastičari, čije se zarade kreću od 1.200 do 1.600 evra.
Što se tiče kuhinjskog osoblja kuhinjskog osoblja, najveća potražnja je za kuvarima, čije plate se kreću od 1.800 do 2.500 evra, dok šefovi kuhinja mogu zarađivati i do 3.000 evra. Roštilj majstori mogu očekivati zarade od 1.400 do 1.900 evra, dok su pizza majstori takođe traženi, sa platama između 1.900 i 2.500 evra. Pomoćni kuvari zarađuju od 1.400 do 1.800 evra, dok pomoćni radnici u kuhinji mogu da računaju na iznose od 900 do 1.400 evra.
U hotelijerstvu, značajna potražnja postoji za sobarima i sobaricama, gde se plate kreću između 900 i 1.400 evra. Takođe, hotelski fotografi mogu da zarade od 1.000 do čak 3.000 evra, u zavisnosti od iskustva i ugovorenih poslova.
Ove pozicije su trenutno među najtraženijima, a visina zarade zavisi od iskustva, veština i samog poslodavca. Sezonski poslovi u turizmu pružaju priliku za solidnu zaradu, a mnogi poslodavci dodatno obezbeđuju smeštaj i ishranu, što značajno smanjuje troškove zaposlenih.
Podaci <a href="http://www.poslovi.infostud.com/">Infostuda</a> pokazuju da se najviše konkuriše na pozicije recepcionera, sobarica i pomoćnih radnika u kuhinji, dok najmanje kandidata ima za kvalifikovanije pozicije poput poslastičara, roštilj majstora, pizza majstora i kuvara. Ovaj trend dodatno potvrđuje rastući problem nedostatka stručne radne snage u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, koji je prisutan u celom regionu.

Velika potražnja za sezonskim radnicima na Jadranskom primorju

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_57094/Najve%C4%87iizazovtr%C5%BEi%C5%A1taradau2024.godini%E2%80%93deficitzanatlija.png" border="0" width="1200" height="600" style="margin: 10px auto; display: block;" />Po podacima sajta <a href="http://www.poslovi.infostud.com/">Poslovi Infostud</a>, 2024. godinu obeležila je stabilnost na tržištu rada u Srbiji, sa ukupno objavljenih 73.732 oglasa za posao, što je za svega 0.7% više nego u 2023. godini. Ovaj blagi rast ukazuje na odsustvo velikih promena, ali i na kontinuitet u potražnji za radnicima.
Tržište rada isticalo je nekoliko ključnih oblasti koje su tradicionalno u vrhu po broju oglasa. Na samom vrhu nalaze se Trgovina/Prodaja, Proizvodnja, Uslužni sektor i zanati, Ugostiteljstvo i IT sektor.
Najtraženije pozicije tokom godine odražavale su činjenicu da su poslodavci u većoj meri tražili radnike sa srednjom stručnom spremom. Među njima su se izdvajali administrativni radnici, higijeničari, komercijalisti, konobari, magacioneri, kuvari, prodavci, radnici u proizvodnji, telefonski operateri i vozači. Ove pozicije ukazuju na značaj sektora koji podržavaju svakodnevne poslovne aktivnosti i osiguravaju njihovu nesmetanu realizaciju.
Kada govorimo o najtraženijim pozicijama, poslodavci su tokom 2024. godine nudili zarade koje su značajno varirale u zavisnosti od radnog mesta i sektora. Najvišu prosečnu zaradu ostvarivali su limari, sa 176.000 dinara, što ih stavlja na vrh ove liste. Sa druge strane, vozači su imali prosečnu platu od 120.000 dinara, što ih takođe svrstava u grupu visoko plaćenih zanimanja. Komercijalisti su mogli da očekuju zarade od 110.000 dinara, dok su kuvari prosečno zarađivali 105.000 dinara.
Telefonskim operaterima nuđeno je u proseku 100.000 dinara, a radnicima u proizvodnji i magacionerima 79.000 dinara i 74.000 dinara. Na donjem delu najtraženijih zanimanja nalaze se administrativni radnici, koji su prosečno mogli da ostvare 77.000 dinara, prodavci sa prosečnom zaradom od 70.000 dinara, i higijeničari, sa najnižom prosečnom platom od 66.000 dinara.
Razlike u visini plata reflektuju različite zahteve i specifične veštine potrebne za obavljanje ovih poslova, ali i tržišne uslove koji diktiraju vrednost pojedinih zanimanja.
Zanati na udaru deficita
Deficit radne snage nastavio je da pogađa zanatski sektor, gde se tokom godine osećala najizraženija potreba za frizerima, zidarima, autolimarima, limarima, armiračima, pekarima, metalostrugarima, mesarima, kozmetičarima, vodoinstalaterima i kuvarima.
Sva ova deficitarna zanimanja omogućavala su zarade koje su najmanje bile u rangu prosečne plate na republičkom nivou, dok su pojedini oglasi nudili čak i do 3.000 evra za određene pozicije. Ove brojke ukazuju na veliku potražnju i spremnost poslodavaca da značajno plate retke i potrebne veštine.
Potreba za inkluzivnijim tržištem
Za mlade ljude koji tek ulaze na tržište rada, 2024. godina donela je značajan broj prilika. Naime, čak 17.329 oglasa bilo je namenjeno mladima, što predstavlja 23.5% ukupnog broja. Ovi oglasi nudili su šansu za sticanje prvih radnih iskustava i ulazak u svet rada.
Nažalost, inkluzivnost je ostala izazov za tržište rada u Srbiji. Osobe sa invaliditetom imale su na raspolaganju svega 4.918 oglasa, što čini samo 5% ukupne ponude. Ovi podaci ukazuju na potrebu za jačanjem napora kako bi se inkluzivnost podigla na viši nivo i stvorile ravnopravnije mogućnosti za sve.

Najveći izazov tržišta rada u 2024. godini – deficit zanatlija

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50072/Istrazivanje1200x628jpg.jpg" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />Tokom Regionalnog sajma poslova, održanog od 14. do 21. oktobra, sprovedeno je veliko regionalno istraživanje među učesnicima iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije. U Srbiji je u istraživanju učestvovalo 3.273 ispitanika, što nam daje pouzdanu sliku o tome kako domaći radnici vide svoje radno okruženje, koje faktore smatraju presudnim i kakva su im očekivanja od budućih poslodavaca.
<h2>Šta kandidatima u Srbiji najviše znači kada biraju posao?</h2>
Plata je i dalje glavni i presudni faktor prilikom odabira posla. U Srbiji tako odgovara oko 66% ispitanika, čime se približavamo regionalnom proseku. Hrvatska pritom izrazito prednjači, čak 74% ispitanika tamo smatra da je upravo plata ključna u odluci da li će prihvatiti određeni posao.
Odmah iza zarade, kandidati u Srbiji najčešće navode međuljudske odnose kao drugi najvažniji faktor. Više od 60% zaposlenih kaže da im je važno da rade u timu gde postoji međusobno poštovanje i dobra komunikacija, što je gotovo identično rezultatima u BiH i Severnoj Makedoniji. U Hrvatskoj je taj udeo nešto veći i iznosi oko 67% ispitanika, što ukazuje na blago viša očekivanja u pogledu organizacione kulture.
Slede faktori vezani za radno vreme, fleksibilnost i opšti balans života i posla, što ističe oko trećine radnika u Srbiji. Sličan obrazac vidimo i u okolnim zemljama, iako se u Hrvatskoj fleksibilnost češće podrazumeva.
Kod oko jedne trećine ispitanika važnu ulogu ima i mogućnost učenja i napredovanja, tema koja je u Srbiji izraženija nego u Hrvatskoj, ali manje nego u BiH. Sigurnost posla jeste važna, ali ne presudna: navodi je nešto manje od 20% radnika, što Srbiju ponovo smešta između Hrvatske (gde je osećaj stabilnosti veći) i BiH (gde je nesigurnost češće prisutna).
<h2>Spremnost na promenu posla - signal poslodavcima da moraju biti konkurentniji</h2>
Podaci otkrivaju visok nivo mobilnosti radnika u Srbiji. Tokom prethodne godine, 37% zaposlenih promenilo je posao, praktično svaki treći radnik. Taj nivo mobilnosti veoma je sličan BiH i Severnoj Makedoniji, dok Hrvatska beleži nešto niži nivo promena.
Ono što posebno privlači pažnju jeste planirano ponašanje radnika u narednom periodu: 59% ispitanika u Srbiji planira da promeni posao tokom narednih godinu dana. Drugim rečima, više od polovine zaposlenih prati tržište rada i razmatra nove prilike, čak i ako su trenutno zaposleni. U ovakvim okolnostima poslodavci više ne mogu računati na to da će lojalnost dolaziti sama po sebi, moraju imati jasnu i snažnu ponudu koja će radnike motivisati da ostanu.
<h2>Strah od gubitka posla - umeren, ali prisutan</h2>
Na pitanje da li se plaše da bi mogli ostati bez posla, 30% zaposlenih u Srbiji odgovara potvrdno, što znači da se svaki treći radnik povremeno oseća nesigurno. Ovo je očekivan nivo za tržište koje često prolazi kroz ekonomske i strukturne promene.
Sa druge strane, 42% ispitanika kaže da se ne plaši, dok 28% o tome uopšte ne razmišlja. Srbija se tako nalazi na sredini regionalne skale: radnici u Hrvatskoj osećaju najmanju nesigurnost, dok je u BiH taj strah najizraženiji. U Srbiji je situacija uravnotežena, ljudi uglavnom ne žive u strahu, ali su dovoljno svesni da sigurnost nije uvek zagarantovana.
<h2>Kolika je „pristojna“ plata po mišljenju radnika?</h2>
Kada govorimo o zaradi, istraživanje daje jasnu sliku očekivanja zaposlenih u vezi sa iznosom koji je potreban za normalan život. Na osnovu odgovora ispitanika izračunate su očekivane prosečne neto plate po zemljama:
<ul>
<li>Hrvatska: oko 1.650 €</li>
<li>Srbija: oko 1.165 €</li>
<li>Severna Makedonija: oko 1.075 €</li>
<li>Bosna i Hercegovina: oko 1.050 €</li>
</ul>
U Srbiji se posebno izdvaja podatak da 64% ispitanika očekuje platu u opsegu od 730 do 1.330 evra. To znači da gotovo dve trećine radnika smatra da bi upravo taj okvir omogućio pristojan život, iznos koji nije luksuzan, ali obezbeđuje stabilnost i mogućnost dugoročnog planiranja.
Ovaj raspon očekivanja Srbiju jasno smešta u sredinu regionalne lestvice: iznad BiH i Makedonije, ali ispod Hrvatske, što se u potpunosti uklapa u razlike u troškovima života i standardu u svakoj od zemalja.

Istraživanje na Regionalnom sajmu poslova: Fer plata i dobri međuljudski odnosi presudni 

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_57080/RSPrezultati.png" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />Infostud je i ove godine, tokom trajanja Regionalnog sajma zapošljavanja, sproveo istraživanje sa ciljem da prikupi da prikupi stavove o tržištu rada u Srbiji i regionu. Istraživanje je sprovedeno kroz 20 pitanja, a fokusiralo se na tri demografske grupe: zaposlene, nezaposlene i one koji se trenutno školuju. U istraživanju je učestvovalo više od 6.000 ispitanika, od kojih je skoro polovina bila iz Srbije (2.916 ispitanika).
Visina plate – ključni faktor za izbor posla
Podaci iz istraživanja pokazuju da visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ih kao predusne prilikom odabira poslodavaca  navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika (37%), dok radno vreme ima značaj za trećinu njih (34%), a sigurnost posla za nešto više od petine (23%) anketiranih. Zanimljivo, fleksibilno radno vreme je ključni faktor prilikom izbora poslodavca za samo petinu ispitanika(22%). Ovi podaci nisu specifični samo za Srbiju – isti trend se može videti i u svim zemljama regiona, gde visina plate i međuljudski odnosi zauzimaju vodeću poziciju prilikom izbora poslodavaca.
Znanjem i motivacijom do posla
Kada je reč o tome šta ispitanici smatraju ključnim za dobijanje posla, trećina naših ispitanika smatra da su to znanje i veštine. Motivacija i volja za zaposlenjem su važni za petinu ispitanika (20%), dok 18% ispitanika naglašava značaj radnog iskustva. Samo 3% ispitanika smatra da formalno obrazovanje igra ključnu ulogu pri zapošljavanju, što ukazuje na to da tržište rada traži praktične veštine i motivaciju, a manje formalno obrazovanje.
Plata od 1000 evra dovoljna za pristojni život u Srbiji?
Kada je reč o očekivanoj zaradi, najveći broj ispitanika iz Srbije (35%) očekuje zaradu između 800 i 1000 evra. Takođe, nešto manje od trećine ispitanika (28%) očekuje platu između 1000 i 1500 evra, dok 17% smatra da bi im bilo dovoljno između 500 do 800 evra. Samo svaki deseti ispitanik (13%) iz Srbije očekuje platu koja prelazi 1500 evra.
Više od polovine radnika bi želelo novi posao u narednih godinu dana
Kada se govori o motivaciji za promenu posla, više od polovine ispitanika iz Srbije (54%) kaže da bi želelo da promeni posao u narednih godinu dana. Samo 16% njih ne bi menjalo posao, dok ostatak smatra da bi to učinili samo ako bi bili primorani. Polovina ispitanika se ne plaši gubitka posla, dok 22% izražava da je zabrinuto da će ostati bez posla. Ove brojke ipak ukazuju na visok stepen nesigurnosti na tržištu rada.
Podaci iz istraživanja takođe pokazuju da je gotovo polovina ispitanika iz Srbije (45%) ove godine ostala bez povišice, što ukazuje na to da plate često ne prate inflaciju. Samo 37% je dobilo povišicu, dok je 16% očekuje povišicu do kraja godine. Kada je reč o radu od kuće, više od dve trećine naših ispitanika (63%) kaže da njihova radna pozicija ne dozvoljava tu opciju, dok svaki peti ispitanik (19%) radi iz kancelarije iako imaju mogućnost remote rada. Hibridni model rada koristi 12%, dok samo 6% ispitanika u potpunosti radi od kuće.
Strana privatna kompanija i dalje prvi izbor radnika u Srbiji
Što se tiče izbora poslodavca, najveći broj naših ispitanika bira kompanije u stranom privatnom vlasništvu (33%), dok 27% bira preduzetništvo, a 21% bi radilo za državnu kompaniju. Samo 15% ispitanika iz Srbije bi se odlučilo za privatnu kompaniju u domaćem vlasništvu. Ovaj trend pokazuje da radnici imaju poverenja u strane kompanije, ali i u mogućnost preduzetničkog rada.
Povratna informacija o ishodu konkursa potpuno izostane kod četvrtine kandidata
Na pitanje o tome da li dobijaju povratnu informaciju od poslodavca nakon konkurisanja na posao, gotovo polovina ispitanika iz Srbije (46%) kaže da retko dobija povratnu informaciju, a svaki četvrti ispitanik (24%) skoro nikad. Samo 3% ispitanika je reklo da uvek dobije povratne informacije. Zanimljivo je da polovina ispitanika kaže da će izbegavati da se prijave ponovo na oglas u kompaniji koja ne daje odgovore, dok svaki šesti ispitanik (17%) tvrdi da će negativno komentarisati takvu kompaniju pred prijateljima i porodicom.
Mladi do posla preko prakse i honorarnog rada
Među ispitanicima koji se i dalje školuju, najviše njih (38%) smatra da će pronaći posao u roku od tri meseca nakon završetka školovanja, dok svaki peti veruje da će im potraga trajati do šest meseci. Kada je reč o sticanju iskustva, 70% mladih je spremno da se zaposli kroz praksu, dok 46% njih bi obavljalo honorarni rad, a gotovo jedna petina bi volontirala kako bi stekli potrebno radno iskustvo.
Bolja plata i životni uslovi ključni za odlazak u inostranstvo
Na pitanje da li bi bili spremni da se presele zbog posla, 46% ispitanika iz Srbije kaže da to ne bi učinili, dok više od četvrtine (28%) njih bi se preselili u neku od evropskih zemalja, 14% u zemlje regiona, a 11% bi išli van Evrope. Razlozi za iseljavanje su bolja plata (74%), bolji životni uslovi (63%) i bolji uslovi rada (57%).

Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate

Saznajemo šta to radi IT-jevce – stigli su rezultati istraživanja tržišta 

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56948/Baneripostolje_1200x628.jpg" border="0" width="1001" height="628" style="float: left; margin: 10px;" />
Tokom marta 2024. godine sprovedeno je Talent X istraživanje poželjnosti poslodavaca i percepcije brenda poslodavaca na tržištu radne snage u Srbiji putem platformi Infostuda, uključujući sajtove Poslovi Infostud i Startuj Infostud. Preko 11.000 kandidata učestvovalo je u istraživanju, s ciljem identifikacije najpoželjnijih poslodavaca prema mišljenju ispitanika, kao i razumevanja faktora koji čine jednog poslodavca atraktivnim, šta kandidati očekuju od poslodavaca u procesu selekcije, definisanja uslova zaposlenja i tokom radnog angažmana.
Prema mišljenju ispitanika, najpoželjniji poslodavci u Srbiji su:
1. Coca-Cola HBC
2. NIS i
3. Bosch
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56948/IGPA4079copy.jpg" border="0" width="1000" height="667" style="float: left; margin: 10px;" />
Najpoželjniji poslodavac po mišljenju mladih je Coca-Cola HBC. Na listu 20 najpoželjnijih poslodavaca plasirale su se i kompanije (po abecednom redu): A1 Srbija, Aerodrom Beograd, Air Serbia, Atlantic Grupa, Bambi, Banca Intesa, British American Tobacco, Continental, Delta Holding, DM drogerie markt, EPS / Elektroprivreda Srbije, IKEA, Lidl, Telekom Srbija, Philip Morris International, Siemens i Yettel.
Rezultati istraživanja pružaju korisne informacije ne samo kandidatima koji su u potrazi za zaposlenjem, već i kompanijama koje žele da unaprede svoje radno okruženje i privuku najtalentovanije stručnjake. Istraživanje Talent X pruža dublji uvid u faktore koji čine vrhunsko iskustvo zaposlenih, što je ključno za uspeh na konkurentnom tržištu.
Kada govorimo o atributima koji čine atraktivnog poslodavca, finansijski stabilno poslovanje ostaje najvažniji atribut, a njegov značaj je porastao sa 68% na 77%. Kandidati traže poslodavce koji uspešno odolevaju trenutnoj krizi, jer to garantuje sigurnost posla.
Aspekt kulture poslodavca koji je dobio na značaju je vrednovanje doprinosa zaposlenih uspehu kompanije. Uspeh koji zaposleni postignu treba biti prepoznat i proslavljen. Kandidati smatraju da lideri koji rukovode poslovanjem treba da poštuju svoje saradnike i cene njihove veštine.
Značaj balansa privatnog i poslovnog života porastao je sa 51% na 61%. Iako neki poslodavci ukidaju ili modifikuju fleksibilne oblike rada, kandidatima ovaj aspekt postaje sve važniji, sa porastom značaja sa 42% na 51%.
Ispitanici smatraju da je mogućnost napredovanja kroz hijerarhiju ključna. Atraktivni poslodavci omogućavaju zaposlenima da steknu znanja i veštine koje će im omogućiti dugoročnu zapošljivost.
Fer sistem nagrađivanja ostaje imperativ broj jedan. Kandidati očekuju da budu nagrađeni u skladu sa ostvarenim rezultatima, a važnost ovog atributa iz godine u godinu raste.
Na svečanom događaju održanom u četvrtak, 13. juna 2024. godine, dodeljena su priznanja VRH POSLODAVAC najpoželjnijim poslodavcima prema rezultatima istraživanja. Coca-Cola HBC, NIS, Bosch i ostali lideri u svojim industrijskim granama istakli su se kao poslodavci koji unapređuju radne uslove i privlače najtalentovanije stručnjake na srpskom tržištu.

Istraživanje poželjnosti poslodavaca u Srbiji: Finansijska stabilnost ključna za kandidate

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56910/Mobilnostradnesnage.png" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />U savremenom globalnom poslovnom okruženju, razumevanje stavova i spremnosti radnika da se prilagode novim uslovima rada i života postaje od suštinskog značaja. Kako bi dodatno analizirao tu temu, Infostud je u saradnji sa The Network  (globalno udruženja portala za zapošljavanje) i The Stepstone Group sproveo veliko online istraživanje “Decoding Global Talent 2024” od oktobra do decembra 2023. godine.  U ovom globalnom istraživanju učestvovalo je više od 150.000 ispitanika iz čak 188 zemalja širom sveta, a njegov fokus je bio na razumevanju stavova radnika o pitanjima kao što su spremnost za preseljenje u inostranstvo zbog posla, preferencije u vezi sa odabirom zemalja za rad, kao i očekivanja od potencijalnih poslodavaca u novim radnim sredinama.
Iz Srbije je učestvovalo 3.439 ispitanika, među kojima je više od 50% zaposleno za stalno, 20% je nezaposleno, dok 17% čine studenti.
Analiza podataka celokupnog istraživanja ukazuje na to da je London i dalje najprivlačniji grad za preseljenje, što se delom može pripisati engleskom jeziku i izuzetnoj globalnoj poslovnoj mreži koju nudi. Na drugom mestu se nalazi Amsterdam, a zatim sledi Dubai. Osim toga, uočeno je da svaki četvrti ispitanik aktivno razmatra mogućnosti zapošljavanja u inostranstvu.
Više od 60% ispitanika globalno spremno na preseljenje
Podaci o spremnosti ispitanika da se presele u inostranstvo zbog posla dosta su se promenili tokom godina.. Dok je 2018. zabeležena ukupna spremnost na odlazak iz zemlje i preseljene u drugu državu od čak 78%, u 2020. godini ta brojka opada na 66%. Međutim, prema najnovijim podacima iz 2023, zadržao se i dalje visok nivo spremnosti od 63%.
U globalu, Srbija se ove godine rangira na 106. mestu po atraktivnosti zemalja, dok se Beograd kao glavni grad nalazi na 101. mestu. Zanimljivo je i to, da najveći broj ljudi, koji bi razmatrali doseljenje u Srbiju radi posla, dolazi iz regiona, posebno iz zemalja kao što su Slovenija i Bosna i Hercegovina.
Kada je reč o globalnim podacima, ispitanici ističu nekoliko ključnih razloga za razmatranje preseljenja i rada u inostranstvu. Na prvom mestu su dobre poslovne mogućnosti, dok se na drugom mestu nalazi  kvalitet života. Zatim slede bolja zarada, porezi i troškovi života, bezbednost, stabilnost i sigurnost, kao i kultura dobrodošlice i inkluzivnost. Naročito je interesantno da oni koji su izabrali Srbiju kao potencijalnu destinaciju za rad, pre svega navode kulturu dobrodošlice i inkluzivnost, okruženje pogodno za porodicu i kvalitet života.
Što se tiče spremnosti za rad u inostranstvu, trendovi pokazuju da ona među radnicima u Srbiji opadala tokom proteklih godina. Naime, u 2018. godini 20% ispitanika izrazilo je spremnost da radi u inostranstvu, dok je ta brojka pala na 15% u 2020. godini. Dalje, u 2023., zabeležen je još veći pad, pa je samo 11% ispitanika navelo da je rešeno da radi van zemlje.
Za Srbe najatraktivnije zemlje zapadne Evrope
Analiza istraživanja jasno pokazuje da ispitanike iz Srbije najviše zanima da rade u inostranstvu u nekoliko oblasti, uključujući zelene poslove i održivost, digitalizaciju, nauku o podacima i veštačku inteligenciju, zanatske poslove, ručne i fizičke poslove, kao i inženjering i tehničke profesije. Naši ljudi, bez dileme, posebno žele da rade u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Takođe, što se tiče zemalja iz regiona, Slovenija se izdvaja kao popularna destinacija za potencijalno zapošljavanje među radnicima iz Srbije. 
Kada se radi o očekivanjima kandidata od poslodavaca u inostranstvu, postoji nekoliko ključnih aspekata koje traže. To je prvenstveno smeštaj, podrška oko papirologije, vize i pravnih pitanja, kao i organizovanje obuke za jezik i finansijske savete. Što se tiče planiranja trajanja boravka, ispitanici iz Srbije imaju različite preferencije. Na primer, 36% njih planira dugoročni boravak, dok je 28% neodlučno. Takođe, postoje oni koji preferiraju srednjeročni (17%), kratkoročni (11%), ili privremeni boravak (8%).
Razlozi za napuštanje Srbije su raznovrsni, ali većina ispitanika (83%) ističe finansijske i ekonomske faktore kao primarni motiv. Takođe, 70% navodi bolji kvalitet života kao ključni osnov. Ponuda konkretnog posla opredeljuje 55% ispitanika, dok je 53% naglasilo bolji društveni sistem i zdravstveno osiguranje. Pored toga, 40% anketiranih vidi bolje karijerne mogućnosti kao razlog za napuštanje zemlje.
Sa druge strane, razlozi za ostajanje u Srbiji su nemogućnost odlaska članova porodice ili partnera, emotivna vezanost za domovinu i nedostatak poznavanja stranih jezika.

Istraživanje o mobilnosti radne snage: Šta radnici iz Srbije misle o radu u Inostranstvu?

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56854/Istrazivanje_Banerkrojac.png" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />
Istraživanje o celoživotnom učenju, sprovedeno u saradnji između Krojačeve škole i Poslova Infostud, pružilo nam je dublji uvid u navike, značaj i motivaciju odraslih u oblasti obrazovanja. Fokus je bio na sticanju novih znanja i veština putem online učenja (eLearning).
KO JE UČESTVOVAO I ZAŠTO?
Online istraživanje je okupilo 975 ispitanika iz Srbije, među kojima je 41 % trenutno zaposlenih, 38% nezaposlenih, dok su ostali bili studenti, preduzetnici ili penzioneri.
Najveću motivaciju za pohađanje različitih kurseva predstavlja lični rast i razvoj (42%), dok se napredovanje u karijeri ističe kao drugi ključni faktor (29%). Društvene mreže su najčešći izvor informacija o željenim kursevima (42%), zatim slede Google pretraživanje (27%) i preporuke prijatelja (18%).
KULTURA UČENJA U ORGANIZACIJAMA
Od ukupnog broja učesnika, njih 42% nije imalo podršku kompanije za pohađanje obuka. Među onima koji jesu, najčešće su to bile obuke za zaštitu na radu, prvu pomoć i specifične veštine vezane za njihovu poziciju.
Zanimljivo je da je čak 72% ispitanika samoinicijativno pohađalo obuke, posebno iz IT oblasti (web dizajn, programiranje), MS Office, stranih jezika, poslovne komunikacije, soft skills i zanata. Online učenje je iskusilo 57% učesnika, a ovaj trend povezujemo sa periodom karantina.
PREDNOSTI ONLINE UČENJA
Rezultati pokazuju da skoro 86% učesnika preferira učenje na maternjem jeziku (srpskom). Glavne prednosti online učenja su mogućnost učenja u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta, prilagođavanje sopstvenom ritmu, mogućnost ponovnog pregleda lekcija i učenje na maternjem jeziku.
KADA I KAKO UČE?
Najčešće vreme za učenje je između 30 i 60 minuta (44%), uglavnom uveče i tokom noći (54%). Zapaženo je da se većina uči radnim danima posle posla (46%), a zatim vikendom (35%). Samo 10% ispitanika uči tokom radnog vremena.
Interesovanje za sticanje znanja i veština pokazuje naglašen interes za oblasti kao što su marketing, strani jezici, IT, komunikacija, menadžerske veštine, ali i posebno za očuvanje mentalnog zdravlja (emocionalna inteligencija, panika, anksioznost, psihološka bezbednost na poslu).
Analizom rezultata, primećena je velika spremnost za celoživotno učenje, uz istovremeno nepoznavanje potencijalnih izvora znanja. Veliki broj ispitanika svesno prepoznaje značaj sticanja novih veština i samostalno pristupa online kursevima prema sopstvenim potrebama i željama (karijerno napredovanje, lični razvoj).
Globalni trend jačanja kulture kompanijskog učenja primećuje se i kod nas. Kompanije sve više koriste LMS platforme za online obuku zaposlenih, a ističu se povoljnije cene, fleksibilnost i poboljšanje employer brandinga kao ključne prednosti.

Kompletan izveštaj preuzmite <a href="https://biznis.krojacevaskola.com/contact">OVDE</a>
(pošaljite zahtev)

Za medije

Saopštenja

Istraživanja