Marija Kojić

Ja ne znam da je prošlo sedamnaest godina – ja stvarno nemam taj osećaj da sam ovde sedamnaest godina i jedino kad me neko pita: od kada radiš u METRO-u, ja kažem: od 2005. godine. Stvarno sam ponosna na sebe i znam da imam još mnogo toga da naučim. Stvarno su mi taj METRO i ti ljudi u METRO-u kao neka druga kuća.

Sećam se kad odem u Krnaču, pa kad uđem… Pa od onih ulaznih vrata kad vas sačeka obezbeđenje, pa se vi nasmejete, pa vam čistačica kaže: „Dobro jutro,“ pa prođete pored jednog zaposlenog, drugog – vi sa svakim sastanete da popričate barem 2-3 minuta: kako si, šta ima novo, da li si dobro, da li su ti kod kuće dobro. Tako da su to sada, nakon više godina, više familijarni odnosi, iako se mi privatno svi ne družimo. Ali kad smo svi zajedno, to je ipak jedan tim, koji stvarno lepo funkcioniše, jer je METRO, jedna firma-kompanija-kuća, koja ti zaista daje mogućnost da se razvijaš, da se usavršavaš i da napreduješ.

Ja mislim da sam ja, samoj sebi, krčila put za dalje, a METRO je to samo prepoznao – tu moju želju. Ja sam se baš pronašla u METRO-u i ja ovde pripadam.