Pravnik odgovara

Poštovani, 

U slučaju uvođenja minimalne zarade, poslodavac donosi odluku na osnovu svog opšteg akta - Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora. Odluka mora biti postavljena na oglasnoj tabli najmanje osam dana pre nego što stupi na snagu, a njeno dejstvo može biti samo ubuduće, dakle zarade koje slede posle stupanja na snagu Odluke. Poslodavac mora voditi računa i ako u ovom vanrednom stanju oglasna tabla nije dostupna svima, poželjno je da obezbedi ovaj akt svim zaposlenima putem elektronske oglasne table ukoliko je ima, ili drugim mogućim vidom komunikacije na način da je dostupna svim zaposlenima. Po objavi opšteg akta na oglasnoj tabli (tako da su dostupne svima kako je prethodno navedeno), poslodavac mora aneksirati ugovore o radu sa osnovom u članu 171. stav 1. tačka 5) Zakona o radu.  Ukoliko poslodavac nije postupio na navedeni način, savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada ili da podneste tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Cilj direktnih davanja predviđenih Uredbom  je da poslodavcu olakša prevazilaženje teškoća izazvanih vanrednim stanjem. Dakle, poslodavac će, na minimalanu zaradu koju plaća država, da uplati razliku do punog iznosa zarade koju zaposleni prima kod poslodavca ili, ukoliko je to moguće, da zaposlenima isplati zarade u višem iznosu od onog koji je ugovoren. Ono što je važno jeste da je obaveza poslodavca  da potroši sredstva koja će mu biti uplaćena na namenski račun po osnovu direktnih davanja i to  isključivo za zarade i naknade zarade zaposlenih. Ukoliko poslodavac ne iskoristi dobijena sredstva za isplatu zarade zaposlenima dužan je da sredstva vrati u budžet.

Poštovani, 

Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.

Poštovani, 

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Ukoliko niste iskoristili srazmerni godišnji odmor iz 2019 do kraja te godine nemate pravo sada da iskoristite. U svakom slučaju srazmerni godišnji odmor se računa na sledeći način: Zaposlenom se prvo utvrdi dužina godišnjeg odmora za godinu dana (prema kriterijumima iz akta poslodavca). Prethodno utvrđen broj dana se podeli sa brojem meseci u godini, i tako dobijen broj predstavlja godišnji odmor koji zaposlenom pripada za mesec dana rada. Ovaj broj dana po mesecu se množi sa brojem meseci za koje zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor, čime se dobija srazmeran godišnji odmor koji mu pripada. 

Poštovani, 

 S obzirom da Vas je poslodavac poslao na plaćeno odsustvo u skladu sa odredbom čl. 116 Zakona o radu dužan je da Vam isplaćuje naknadu zarade od najmanje 60% prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci. Uredbom nije predviđeno u kojoj visini će poslodavci isplaćivati zarade zaposlenima. Obaveza poslodavca je da potroši sredstva koja će mu biti uplaćena na namenski račun po osnovu direktnih davanja i to  isključivo za zarade i naknade zarade zaposlenih. Država neće plaćati platu na račun zaposlenih, već na poseban račun poslodavaca i oni ta sredstva ne mogu da koriste za druge namene osim za isplatu zarada zaposlenima. Privredni subjekat koji ostvari pravo na direktna davanja i koji nenamenski koristi ova sredstva ili izgubi pravo na direktna davanja i ne vrati iznos primljenih direktnih davanja u celosti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja postupka kontrole, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30–70% primljenih direktnih davanja, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika. Za prekršaj kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara. Savetujemo Vam da se obratite Inspekciji za rad.