Pravnik odgovara

Poštovani, 

 Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. To znači da nedeljno radno vreme može da traje duže od 40 časova a najduže 60, dakle 20 časova duže. Na osnovu evidentiranih časova rada koji prelaze broj časova rada punog radnog vremena, zaposleni ostvaruju po osnovu preraspodele radnog vremena slobodne dane, odmor u toku dana, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa zakonom. Na taj način zakonom je omogućeno da se radno vreme umesto ravnomerno u toku godine, rasporedi na drugačiji način- duže radno vreme u nekim danima u nedelji, odnosno mesecu ili periodu u toku godine a u nekim kraće uz svođenje na nedeljno radno vreme. Ako se zaposleni  saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od  svog punog radnog vremena i više od 6 meseci, tada  se časovi rada duži od prosečnog radnog vremena  obračunavaju  i isplaćuju kao prekovremeni rad. Zaposleni daje saglasnost da radi duže od svog prosečnog ugovorenog radnog vremena. 

Poštovani, 

Zakon o radu propisuje da poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu u visini utvrđenom opštim aktom odnosno ugovorom o radu. Nikakve druge pojedinosti o isplati jubilarne nagrade u Zakonu o radu nisu date, pa su elementi isplate ove nagrade u isključivoj nadležnosti akata poslodavca. Ukoliko se jubilarna nagrada uvede aktima poslodavca onda se ona isplaćuje na dva načina 1) kao pravo koje svaki zaposleni stiče automatskim protekom određenog broja godina rada kod poslodavca, 2) kao pravo koje se primenjuje na sve zaposlene protekom određenog broja godina rada kod poslodavca ali koje se ostvaruje po konkretnoj odluci organa upravljanja odnosno samog poslodavca. Poslodavac svojim opštim aktom može usloviti isplatu jubilarne nagrade dodatnim kriterijumima kao što su ostvareni rezlutati, radni odprinos i sl. 

Poštovani, 

Poslodavac je u obavezi da Vam dostavi upozorenje pred otkaz u zavisnosti od otkaznog razloga i da vam ostavi rok  da se izjasnite na navode iz upozorenja. Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje, dužan je da o tome sačini pismenu belešku. U tom  slučaju rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.  Nakon toga, poslodavac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa i po dostavljnju rešenja zaposlenom, vrši odjavu zaposlenog u roku od 3 dana od dana prestanka radnog odnosa. Dakle, da bi Vam poslodavac otkazao ugovor o radu potrebno je da postoji razlog za otkaz predviđen odredbom čl. 179 Zakona o radu a zatim da ispoštuje zakonsku proceduru davanja otkaza. Ukoliko smatrate da je otkaz nezakonit možete podneti tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Dakle, prekovremeni rad je uvodi samo izuzetno u određenim slučajevima i traje privremeno. Dakle, zaposleni može da radi 2 subote mesečno u slučaju prekovremenog rada ili u sklopu redovnog radnog vremena koje zajedno sa tim subotama ne prelazi 40 časova nedeljno.