Pravnik odgovara

Poštovani, 

Zaposleni ima pravo na obračun i isplatu naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Iznos naknade koju može da ostvari jednak je prosečnoj zaradi u prethodnih 12 meseci. Obračun prosečne dvanaestomesečne zarade čine sva primanja koja imaju karakter zarade, a koja su zaposlenom isplaćivana u prethodnih 12 meseci, u odnosu na mesec kada se koristi godišnji odmor. Kada se utvrđuje osnovica za obračun naknade zarade, u obračun zarade tokom godišnjeg odmora  uzimaju se: efektivni sati rada tokom prethodnih 12 meseci, obračunata i isplaćena zarada po svim osnovama za sate koje je zaposleni radio. Dakle, subota i nedelja ne ulaze u obračun. Isplata zarade u gotovom novcu nije protivzakonita, ali je protivno propisima neplaćanje poreza i doprinosa na zaradu isplaćenu “na ruke” . Proverite da li Vam poslodavac plaća poreze i doprinose. To možete proveriti odlaskom u filijalu fonda PIO. Ukoliko ne plaća, obratite se Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Uplata zarade u gotovom novcu sama po sebi nije protivzakonita, ali je protivno propisima neplaćanje poreza i doprinosa na zaradu isplaćenu “na ruke”. Nažalost, gotovinske isplate su upravo najučestalije kod poslodavaca koji ne plaćaju poreze i doprinose na pun iznos plate, pa tako izbegavaju poreznike. Proverite najpre  da li Vam poslodavac plaća poreze i doprinose. To možete proveriti odlaskom u filijalu fonda PIO. Ukoliko ne plaća, obratite se Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti - obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.  Neprekidnim osiguranjem  smatra se i prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dana. Zakon nadalje propisuje da nezaposleni kome je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom (u Vašem slučaju sporazumni raskid radnog odnosa u julu prošle godine) može ostvariti pravo na novčanu naknadu ako ponovo ispuni napred navedene uslove u pogledu staža osiguranja. S obzirom da nakon sporazumnog prestanka radnog odnosa Vi nemate 12 meseci neprekidnog rada smatramo da nemate pravo na novčanu naknadu kod NSZ.  S druge strane, radni odnos ne može da Vam prestane sporazumno ukoliko Vi niste zaključili sporazum sa poslodavcem kao što navodite i ukoliko radite kod istog poslodavca bez prekida. Ukoliko je tačno sve što ste naveli, poslodavac je postupio suprotno odedbama Zakona o radu pa Vam savetujemo da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Ugovor o radu mora da sadži radno vreme zaposlenog (puno, nepuno, skraćeno).  Radno vreme regulisano je Zakonom o radu. Prema Zakonu o radu radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme). Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou. Dakle, u ovom slučaju moguće je ostvarivanje različitog broja časova po nedeljama u toku meseca, pa u jednoj nedelji zaposleni mogu raditi 32 časa, a u drugoj 48 časova, što je prosek punog radnog vremena od 40 časova. Što se tiče nepredviđenih okolnosti, taj pojam nije regulisan Zakonom o radu ali može biti regulisan opštim aktom poslodavca. To su najčešće slučajevi kada je u pitanju preraspodela radnog vremena, radi izvršenja određenog posla u utvrđenim rokovima koji nisu bili poznati unapred i prekovremeni rad. 

Poštovani, 

Naknada zarade za vreme trudničkog bolovanja ne može biti niža od minimalca. Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada: 1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela; 2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.  Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada van navedenih slučajeva samo uz svoj pristanak. Dakle, iako ste potpisali aneks ugovora o radu, imate pravo da ga osporavate tj. da podnesete tužbu nadležnom sudu.  Ukoliko odbijete da potpišete aneks ugovora o radu, poslodavac ima osnov da Vam otkaže ugovor o radu. 

Poštovani, 

Naknada zarade za vreme trudničkog bolovanja ne može biti niža od minimalca. Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu- puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, radna nedelja traje po pravilu 5 radnih dana raspored radnog vremena u toku radne nedelje utvrđuje poslodavac, a radni dan po pravilu traje 8 časova. Međutim, poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. To znači da nedeljno radno vreme može da traje duže od 40 časova a najduže 60, dakle 20 časova duže. Na osnovu evidentiranih časova rada koji prelaze broj časova rada punog radnog vremena, zaposleni ostvaruju po osnovu preraspodele radnog vremena slobodne dane, odmor u toku dana, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa zakonom. Na taj način zakonom je omogućeno da se radno vreme umesto ravnomerno u toku godine, rasporedi na drugačiji način- duže radno vreme u nekim danima u nedelji, odnosno mesecu ili periodu u toku godine a u nekim kraće uz svođenje na nedeljno radno vreme. Ako se zaposleni  saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od  svog punog radnog vremena i više od 6 meseci, tada  se časovi rada duži od prosečnog radnog vremena  obračunavaju  i isplaćuju kao prekovremeni rad. Zaposleni daje saglasnost da radi duže od svog prosečnog ugovorenog radnog vremena.