Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca  - najmanje 0,4% od osnovice. Dakle, uvećanje zarade po osnovu minulog rada obračunava se samo po osnovu vremena provedenog u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca, poslodavca porethodnika, kao i povezanih lica u skladu sa zakonom. Ovde se misli na statusnu promenu  odnosno promenu  poslodavca u smislu čl. 147 Zakona o radu. Stausnom promenom se društvo reorganizuje tako što na drugo društvo prenosi imovinu i obaveze dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije. To može biti promena pravne forme i promena vlasništva nad kapitalom. Dakle, radi se o povezanom drušvu sa sadašnjim poslodavcem a ne sa prethodnim poslodavcima koji nisu u vezi sa sadašnjim poslodavcem kod kojeg ostvarujete pravo na minuli rad. 

Poštovani, 

Poslodavac je dužan da jednako postupa prema svim zaposlenima. Postupak poslodavca predstavlja neposrednu diskriminaciju. Diskriminacija je  zabranjena u odnosu na sva prava iz radnog odnosa. U slučajevima diskriminacije zaposleni može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete od poslodavca, u skladu sa zakonom.

Poštovani, 

Zaposlena može da raskine radni odnos po uobičajenoj proceuri koja važi i za druge zaposlene. Ukoliko joj u ovoj godini prestaje radni odnos onda ima pravo na srazmeran GO. Srazmeran GO se računa tako što se zaposlenom prvo utvrdi  dužina godišnjeg odmora za godinu dana (prema kriterijumima iz akta poslodavca). Prethodno utvrđen broj dana se podeli sa brojem meseci u godini, i tako dobijen broj predstavlja godišnji odmor koji zaposlenom pripada za mesec dana rada. Ovaj broj dana po mesecu se množi sa brojem meseci za koje zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor, čime se dobija srazmeran godišnji odmor koji mu pripada. Npr. ukoliko zaposlena ima pravo na 20 dana godišnjeg odmora (zakonski minimum), za punih 9 meseca rada (januar- septembar) njoj pripada 15 radnih dana. 

Poštovani, 

Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja, koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca prvih 30 dana, a od 31. dana na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada. Ukoliko smatrate da Vam je naknada zarade niža od iznosa koji Vam pripada, možete se obratiti Inspekciji rada.

Poštovani,

Ukoliko nemate registrovane prijave  М-4 za neki period osiguranja, to može značiti da poslodavac ili nije uplatio doprinose ili da je uplatio doprinose ali da nije predao prijave M-4 fondu, pa zbog toga nisu mogli biti uneti podaci o stažu u evidenciju. Potrebno je da kod poslodavca proverite da li je platio doprinose i da li je fondu podneo prijave za period koji nedostaje. Poslodavac je u obavezi da plati doprinose. Ukoliko to ne učini ostaje Vam da svoja prava ostvarite putem suda.