Pravnik odgovara

Poštovani

U svakom trenutku možete kod RFPiO da proverite da li je poslodavac za Vas podneo urednu prijavu na socijalno osiguranje. 

Što se tiče zloupotreba navedene vrste ugovora, misli se na potpisivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima za one poslove za kojima postoji konstantna potreba. Podsećam Vas da poslodavac može da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova samo radi obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Ako je reč o poslovima za kojima postoji stalna potreba tokom cele godine, za iste je neophodno potpisati ugovor o radu.

Pozdrav

Poštovani

Da bi Vas poslodavac zaposlio i prijavio na socijalno osiguranje nije preduslov da ste prijavljeni na biro. Bez obzira na to što od maja meseca, kada ste ostali bez posla, niste se prijavili na evienciju NSZ, možete zasnovati novi radni odnos i biti prijavljeni na socijalno osiguranje. Poslodavac jedino ne može da ostvari određene povlastice za Vaš prijem u radni odnos ako je preduslov za te olakšice prilikom zapošljavanja radnika da se radi o licu oje je prijavljeno na biro.

Pozdrav

Poštovana

Zakonom o zdravstvenom osiguranja propisano je da osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike zaposlene, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, a za mesece za koje nije ostvario zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece. U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;,  visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade.

Prema tome, naknda zarade je uvek 100% od osnovice, bez obzira na to koliko dugo ste bili u radnom odnosu pre otvaranja trudničkog bolovanja. Što se tiče drugog pitanja, u konkretnom slučaju, Vi ćete imati ostvarenu zaradu u svih 12 meseci. Čak i da to nije slučaj, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za ono vreme za koje je ostvarena zarada, a za mesece za koje nije ostvarena zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece. Dakle, kod sabiranja 12 zarada, za mesece u kojima ima zarade uzima se ostvarena zarada,a za mesece u kojima nije bilo zarade računa se minimalac.

Pozdrav

Poštovani

Odredbom člana 111. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da se porodična penzija isplaćuje od dana utvrđenog rešenjem RFPiO, pod uslovom da podnosilac zahteva u tom periodu nije bio u osiguranju. Prema tome, lice koje je u radnom odnosu ne može da ostvari pravo na porodičnu penziju.

Ako Vam pak prestane radni odnos, podnesete zahtev za porodičnu peniju i ostvarite je, nakon toga takođe ne možete biti u radnom odnosu, a i dalje primati penziju. U tom slučaju bi se obustavila isplata porodične penzije dok traje radni odnos. S druge strane, korisniku porodične penzije se ne obustavlja isplata porodične penzije u slučaju kada je ostvario ugovorenu naknadu (naknadu po osnovu ugovora o delu, pp poslovima ili drugom ugovoru van radnog odnosa) na mesečnom nivou u iznosu nižem od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa.

Pozdrav

Poštovana

Porodilja koja je u 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja imala dve vrste primanja-iz radnog odnosa i po osnovu rada van radnog odnosa, ostvaruje dve naknade: naknadu zarade i ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta. 

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja trudničkog bolovanja. Tu Vam se računa zarada iz radnog odnosa u osnovicu.

Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja. Tu Vam u osnovicu ulaze sva primanja po osnovu ugovora o pp poslovima koja ste mali u 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja.

Ko obe nakande, kada se izračuna mesečna osnovica, dobijate 100% od osnovice.

Pozdrav

Poštovana

Mišljenja sam da ovo pitanje nije u užem smislu regulisano Zakonom o radu, te da se mora pronaći rešenje u duhu zakona. S jedne strane, kod Vas zaista nije nastupio otkazni rok, odnosno nije došlo do povratka na rad privremeno odsutne zaposlene i tako posmatrajući, može se reći da nije nastupio zakonski razlog za prestanak radnog odnosa na određeno vreme. Međutim, s druge strane došlo je do tehnološkog viška kod poslodavca i jedna od mera koje on mora da primeni pre nego što da otkaz jeste i da radnike koji su višak na dosadašnjim poslovima, pokuša da rasporedi na druge poslove, što on i čini time što ih raspoređuje na mesto privremeno odsutne zaposlene. Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja sam da poslodavac ne bi prekršio zakon ako bi radnika koji je zaposlen nan eodređeno vreme, a prestala je potreba za njegovim radom na radnom mestu na kojem je do sada radio, premestio na mesto odsutne zaposlene i umesto njemu otkaz dao Vama. Ne bi došlo do povratka na rad odsutne zaposlene, ali umesto nje bi se na rad "vratio" drugi zaposleni ne neodređeno vreme. Naglašavam da je ovo moj profesinalni stav i pošto ovo nije strogo regulisano zakonskom odredbom, moguća su i drugačija tumačenja.

Pozdrav

Poštovani

Zakonom o radu propisano je da se visina otpremnine koja se plaća pre davanja otkaza zbog tehnološkog viška, utvrđuje opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga se ostvaruje pravo na otpremninu. Takođe je propisano da se zaradom u navedenom smislu smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

Prema tome, minimalna otpremnina u Vašem slučaju je jedna prosečna mesečna zarada koja Vam je isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina (odnosno tri trećine prosečne zarade za tri godine rada kod psolodavca, što čini jednu zaradu). Maksimalan iznos otpremnine nije propisan zakonom.

Pozdrav

Poštovani

Odredba Zakona o zdravstvenom osiguranju kojom je propisano da je radni odnos prioritetni osnov osiguranja u odnosu na sve ostale osnove, pa tako i penzioneri moraju biti osiguni po osnovu radnog odnosa, ne odnosi se na vojne penzionere. Na njih se u pogledu zdravstvenog osiguranja primenjuju posebni propisi, a ne Zakon o zdravstvenom osiguranju. To je potvrđeno u zvaničnom obaveštenju Ministarstva odbrane, datom po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva zdravlja, br. 011-00-00152/2019-0 od 31. jula 2019. godine. Prema tome, ako Vas prime u radni odnos, poslodavac ne bi morao da Vam uplaćuje i doprinose za zdravstveno osiguranje. To znači da i Vi i deca osigurana preko Vas ostajete vojni osiguranici, odnosno ne biste izgubili pravo da se lečite u vojnim ustanovama zbog prioriteta "civilnog" osiguranja, jer se taj prioritet na Vas ne primenjuje, kao što sam opisao. Takođe, Vaše primanje u radni odnos ne bi trebalo da utiče na Vaš status vojnog penzionera.

Pozdrav