Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prvi mesec trudničkog bolovanja, trudnica platu dobija od poslodavca. Nakon 31. dana naknadu zarade plaća RFZO. Poslodavac je u obavezi da za svaki naredni mesec uradi obračun zarade i da ga dostavi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Međutim,  za poslodavca ne postoji rok koji ga obvezuje da podnese dokumentaciju pa zbog toga dolazi do kašnjenja, a RFZO ima rok od 30 dana od trenutka kad on podnese zahtev da isplatu naknadu zarade. Savetujemo Vam da proverite sa poslodavcem zbog čega je došlo do kašnjenja.

Poštovani, 

Prijem u radni odnos na neodređeno vreme se tiče mogućnosti i potreba poslodavca i nije u vezi sa stručnom spremom zaposlenog. Iz Vašeg pitanja ne možemo zaključiti kakva je priroda ugovora o radu na određeno vreme koje ste potpisali do sada. Prema Zakonu o radu, ugovor o radu na određeno vreme zasniva se na period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (osim izuzetno i duže u određenim slučajevima). Međutim, ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. U svakom slučaju Vam savetujemo da, sa dokumentacijom kojom raspolažete, potražite stručnu pomoć advokata kako biste razmotrili mogućnost podnošenja tužbe nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu  za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. Radno angažovano lice na osnovu ugovora o PP poslovima obavlja poslove van radnog odnosa i nema status zaposlenog. To lice ne ostvaruje pravo na zaradu jer je zarada kategorija iz radnog odnosa već ima pravo na ugovorenu naknadu. U skladu sa navedenim, lice koje obavlja PP poslove  nema pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad. 

Poštovani, 

Navedene odredbe su na neki način suspendovane. Naime, Zakon o budžetskom sistemu je preuzeo regulisanje zapošljavanja u javnom sektoru i njegove odredbe iz čl. 27k su prioritet kada je reč o zapošljavanju u javnom sektoru za period 01.01.2021. -31.12.2023. Dakle, ako su ista pitanja regulisana na isti način, primenjivaće se odredbe Zakona o budžetskom sistemu a ne Zakona o javnim službama. Uredba dalje razrađuje zakon i doneta je na osnovu čl. 27k Zakona o budžetskom sistemu. 

Poštovani, 

Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Ukoliko poslodavac u ovom roku ne isplati sve što Vam duguje, savetujemo Vam da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani,

 Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama propisano je da dodatak na platu pripada za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) – u visini od 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca. Zakon nadalje propisuje da se  sve ustanove u istoj delatnosti obuhvaćene istim planom mreže, odnosno osnovane od istog nivoa vlasti smatraju  istim poslodavcem u smislu napred navedenog.  Dakle, pored uslova „osnovane od strane istog nivoa vlasti“ da bi se radilo o istom poslodavcu mora biti ispunjen i još jedan uslov da su u pitanju „ustanove u istoj delatnosti“, jer u suprotnom, nece Vam biti uzete u obzir godine radnog staža ostvarene na prethodnom radnom mestu. Kako su Ministarstvo pravde- Uprava za izvršenje krivičnih sankcija i školska ustanova različite delatnosti mišljenja smo da nemate pravo na obračun minulog rada kod oba poslodavca.