Pravnik odgovara

Poštovani, 

Vrednosti radnog časa, tj. osnovica za obračun osnovne zarade, može se utvrditi na mesečnom nivou ili po radnom času. Ukoliko se utvrdi po času, potrebno je utvrditi da li se osnovna zarada obračunava na osnovu ostvarenih sati rada u mesecu ili prosečnog broja časova rada u mesecu (174). Ovo praktično znači, da će u prvom slučaju, kada se osnovna zarada određuje na osnovu prosečnog broja časova rada (174) ona biti ista svakog meseca. U drugom slučaju, kada se zarada obračunava na osnovu stvarnog broja sati rada u mesecu, mesečna osnovna zarada će varirati u zavisnosti od broja radnih dana u mesecu. Ovo pre svega iz razloga što je različit broj časova rada po mesecima (npr. avgust 2021. god ima 176 časova, a oktobar 2021. god ima 168 radnih časova). S obzirom da nismo razumeli način obračuna zarade Vašeg poslodavca savetujemo Vam da se obratite vašem  knjigovođi. 

Poštovani, 

Na osnovu izveštaja o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju, koji poslodavac dostavlja nadležnoj  filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prvostepena lekarska komisija te filijale daje ocenu da je utvrđena povreda na radu ili profesionalno oboljenje. Protiv ocene prvostepene lakarske komiije moguće je uložiti prigovor drugostepenoj lekarskoj komiiji filijale. Dužinu privremene sprečenosti za rad (bolovanja) ocenjuje stručno-medicinski organ Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno matične filijale na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad. Za prvih 30 dana bolovanja nadležni stručno-medicinski organ je izabrani lekar, a na njegovu ocenu moguće je uložiti prigovor prvostepenoj lekarkoj komisiji matične filijale RFZO. Za period nakon 30 dana sprečenosti za rad nadležna je prvostepena lekarska komisija matične filijale RFZO, a na njenu ocenu prigovor se može uložiti drugostepenoj lekarskoj komisiji. Prigovor odlaže primenu ocene protiv koje je uložen. Ovo je ukratko procedura. Imate pravo da priložite svu dokumentaciju koju imate. 

Poštovani, 

Imate pravo na trudničko bolovanje. U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđuje se u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Zaradu čini osnovna zarada zaposlenog, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorio bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada. Shodno navedenom, u obračun ulazi i zarada kod prethodnog poslodavca.

Poštovani,

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Najbolja opcija bi bila da se zaposleni i poslodavac sporazumeju o naknadi štete pa je potrebno da se obratite poslodavcu. Ukoliko zaposleni i poslodavac ne mogu da postignu dogovor, zaposleni svoja prava može ostvariti pred sudom, podnošenjem tužbe. Kako je u pitanju tužba za naknadu štete, može se podneti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu. Krajnji rok za podnošenje tužbe je pet godina i računa se od dana nastanka štete.