Poslovi.infostud.com koristi kolačiće kako bi vam pružao najbolje korisničko iskustvo. Nastavkom korišćenja sajta smatraćemo da ste saglasni sa korišćenjem kolačića. Saznajte više.

Kako do posla bez radnog iskustva?

Edukativni video serijal nastavljamo temom: Kako do posla bez radnog iskustva?

Došao je trenutak da napišete svoj prvi CV. Naveli ste lične podatke, obrazovanje, a rubrika sa radnim iskustvom ostade prazna. Kako do posla u tom slučaju?

Činjenica je da danas nije jednostavno pronaći posao, a bez radnog iskustva deluje nemoguće. Međutim, nije sve tako crno - i ova prepreka se da premostiti. 

U videu smo naveli nekoliko načina da steknete radno iskustvo tokom i nakon školovanja. Pogledajte video i krenite u pohod na svoje prvo radno iskustvo :)

  

 posao bez iskustva

 

Podelite na društvenim mrežama

Direktan link do saveta

Komentari na savet (3)


  • Svetlana Stojanovic Stojanovicceca2702@g

    pre 9 meseci i 7 sati

    Jako je lepo sastavljen. Hvala na davetu

  • BOJAN LALIC

    pre 2 godine i 4 meseca

    daj da radimo ljudi nemamo dan radnog staya a imamo po 40 godina

  • Jedna dopuna stvarno dobrim savetima ILI "Kako se ne upropastiti savesnim učenjem"

    pre 3 godine i 8 meseci

    Mislim da je nedostatak radnog iskustva relativno lako rešiv problem za omladinu, posebno u državi u kojoj se finansiraju stručne prakse (kao što ipak jeste kod naš slučaj) i pogotovo u društvu koje diskriminiše radnike prema godinama, dajući veliku i neshvatljivu prednost omladincima (koji će velikom većinom najviše problema praviti a prvi otići iz firme).

    Prosto mi je žao što toga ( Bolonja, dvostepene studije, vanredna nastava za zaposlene, plaćena paksa) nije bilo u moje vreme (godište 1980) ali hajde, barem smo izbegli "kampovanje u prirodi na prvoj liniji fronta" (ili barem većina jeste nadam se).

    Što se studiranja tiče moram reći nešto naizgled veoma pogrešno ali bih zaista mnogo voleo da je meni to neko rekao dok sam bio student i ovo pišem po savesti - NEMOJTE učiti da biste (perfektno) znali nego koliko je potrebno da bi prošli! Da, znam kako to zvuči....a da li Vi znate kako to (rangiranje kandidata za posao) izgleda u praksi ?

    Sutra kad završite fakultete i kad budete konkurisali za posao, gledaće vas prvo prema iskustvu . Pošto se radi o početnicima , prelazimo odmah na druge kriterijume rangiranja a to su u praksi - GODINE kandidata, ponekad brend diplome (a ako ste žensko , onda i kako izgledate).

    Skoro NIKADA se neće desiti da Vam neko zagleda u ocene ( i ja sam za takve situacije samo čuo "od nekoga ko je čuo"). Takođe se neće desiti (nažalost) da kandidati budu testirani pre prijema na probni rad (na Zapadu upravo tako često rade pre nego što i pogledaju diplome a imam i primer u familiji) jer mi smo društvo sa jakim birokratskim nasleđem još iz SFRJ perioda.

    Ovde ljudi veruju u papire (iako su se bezbroj puta razočarali baš u papir ), veruju i u "preporuku poznanika" a veruju i u "svoj njuh"...ali nikako ne veruju testiranju. E pa, kad već veruju u papire - papire im i dajte.

    Poenta je doduše da papir uklopite uz godine (za žene i uz suknju, uglavnom) a za kvalitet samog papira ne brinite. Samo neka šuška u fascikli a da li je 6-ca ili 10-ka, budite bez brige. Bitno je da imate papir i godine sitne.

    Kako je moguće da je 6 više od 10, pitate se ? Pa tako što živimo u društvu koje do halucinacije veruje da je rana mladost u svemu prednost (za trčanje i fudbal jeste, čast Zlatanu Ibrahimoviću). Poslodavac pritom veruju da će sve biti pod njegovom kontrolom i po planu - omladinci će učiti, slušati i biti forever lojalni radnici. Malo sutra :)

    A druga, po meni i važnija stvar - jeste činjenica da kod nas skoro uopšte nema (niti je bilo) radnih pozicija koje zahtevaju vrhunsko znanje jer nema ni poslova gde neka sitna tehnološka prednost odlučuje pobednika u trci za milijardama profita. Npr kao što je Google jednim algoritmom deklasirao Yahoo ili kao što su neki proizvođači istisli druge nijansu boljim ekranom, softverom, 2-3% manjom potrošnjom, "beljom belom bojom" i drugim primerima "za pola nijanse boljeg" proizvoda ( i znanja koje iza toga stoji).

    Nema toga. U Srbiji rade firme na nižem i srednjem tehnološkom nivou koje se ne bave stvaranjem budućnosti nego primenjuju postojeća znanja i tehnike koje su negde već osvojene, razrađene i prosleđene dalje dok se njihovi pronalazači bave nekim novim i pametnijim stvarima.

    Kad ste već druga ruka, to je neuporedivo lakši deo posla, mnogo manje znanja i talenta vam treba pa ulaznica više nije krvavo stečena 10-ka sa Sorbone i MIT-a nego realno može i opuštenija 6-ca iz Kragujevca. Prosto, naučiće naš "Kragujevčanin" finese a dovoljno je da ima osnovnu podlogu i GODINE sitne (jer tako Poslodavac voli).

    Ako ste gubili živce jureći prosek, jureći neko perfektno znanje "bez rupe" (btw, to ne postoji) - gubili ste i vreme pa Vaše godine na nekom konkursu više nisu tako "dobre" kao kod nekog kandidata koji je išao prečicom i logikom "samo da položim". I tu ste već u zaostatku...a sve je počelo od najbolje namere i (naizgled) ispravne logike.

    Poznajem i momka koji je završio Kembridž pa ostvario fenomenalnu karijeru (naravno da u Srbiju svraća samo turistički) ali poznajem (kao i drugi uostalom) mnogo više onih koji su studirali u Srbiji, provlačili se maksimalno moguće ( da ne ulazim u detalje koje bi neko shvatio kao "kriminalne aktivnosti") i svi oni su živi i zdravi i rade kao inženjeri, pravnici, lekari i štaviše, uopšte nisu oni loši u svom poslu. Prosto, naučili usput...jer su dobili priliku iako su imali "jeftinu ulaznicu" ali su je imali u pravo vreme. Da je bila "skupa ulaznica" ali u "pogrešno" vreme - ništa od svega toga. I to je to... tako prosto a opet paradoksalno i varljivo na prvi pogled. Ko je to znao - olakšao je sebi put. I to dosta