Kako se nositi sa nezaposlenošću
Ukoliko niste još našli posao ili ste ostali bez posla, ili se to desilo nekom ko vam je blizak, neophodno je da prihvatite to stanje i da se što bolje izborite sa njim. Evo nekoliko saveta kako to da postignete, ali nemojte očekivati da to bude lako. Nekome možda hoće, ali u principu potrebno je da dosledno i uporno radite na sebi i na nalaženju posla.
Prihvatite stvarnost i dopustite sebi da izrazite svoja osećanja po tom pitanju. Cilj ovoga nije ipak da stalno kukate nad time što vas je zadesilo nego da izbacite negativna osećanja iz sebe, kako biste mogli potom da krenete sa razmišljanjima u pozitivnom pravcu.
Podstičite optimizam i pozitivna osećanja u sebi.
Ako dopustite da vas ophrvaju negativna osećanja, velike su šanse da se ta negativnost proširi i na druga polja vašeg života i da nervozu proširite i na porodicu, partnera, prijatelje... Vremenom ćete se verovatno naći u lošem začaranom krugu u kom vam ništa ne ide od ruke, nezadovoljni ste sobom, a i vaša okolina postaje sve nezadovoljnija vama. Kada dopustite sebi da vas ophrvaju negativna osećanja, to je kao da ste stavili trulu jabuku u korpu sa drugim jabuka. Ne zaboravite da je ta korpa vaš život. Ako ste nervozni i negativni, više će vam smetati i druge stvari koje vam inače smetaju, pa čak i stvari koje vam ranije nisu smetale, bićete manje sposobni da na pravi način rešavate probleme. Znate da se većina bitaka izgubi prvo u glavi pa tek onda na bojnom polju. Ako dođete u stanje da više ni vi sami ne verujete ili niste sigurni da ćete naći posao, onda ga verovatno nećete ni naći. Dobri poslodavci ne traže negativne osobe, pesimiste, večite kritičare, nego osobe pune energije, koje veruju u sebe i koje mogu da unesu nešto pozitvno u firmu i u tim. To će vam biti jasno i kad razmislite koje osobe generalno privlače više pažnje, "popularnije" su i poželjnije u društvu - osobe koje stalno kukaju, koje retko šta postižu u životu kako treba, koje se svađaju, kojima je stalno neko drugi kriv i koje sebe smatraju propalim slučajem? Ili osobe koje su pune samopouzdanja (ali sa pravom), koje su aktivne, kreću se u društvu, veruju u sebe, kreativne su i vesele? Na kraju krajeva, možda je to što ste bez posla zapravo odlična stvar - shvatite to kao priliku da nađete bolji posao nego ijedan koji ste imali ranije i da se pokažete u najboljem svetlu.
Ubedite sebe u to da vi kontrolišete svoj život. Razmišljanja poput „zašto se to moralo desiti baš meni?", "u ovoj državi nikad neću naći posao", "nište se ne može bez jake veze" i slično, ne donose ništa dobro, samo vas zakopavaju dublje u osećaj da ne možete da kontrolišete svoj život. Ako nosite negativna osećanja vezana za otkaz, za prethodne poslodavce ili ljude koji vas nisu zaposlili, oslobodite ih se što pre i ostavite to u prošlosti. Dokle god su oni u vašoj glavi, ta negativna osećanja imaju loš uticaj na vas i koče vas. Ogorčenost, ljutnja i mržnja vam nikako ne pomažu da krenete u pravcu pozitivnog razvoja događaja. Naučite da u svemu nađete nešto dobro. Ako ste i napravili greške, izvucite pouku iz toga. Ako se neko ogrešio o vas, naučite na osnovu tog iskustva kako da se postavite sledeći put. Možda ste poslednjih 5 godina života mogli da proživite bolje. Pa šta? Sad je tako kako je i ne vredi nervirati se u stilu "šta bi bilo kad bi bilo". Prihvatite to životno iskustvo kao lekciju koja vas je naučila nečemu i idite dalje. Život je u budućnosti a ne u prošlosti i nikad nije kasno za prave stvari, ma koliko bolno i teško bilo krenuti tim putem. Bitno je da istrajete.
Družite se sa pozitivnim ljudima. Ako vam u nekom trenutku baš i ne cvetaju ruže, samo vam fali još jedna osoba koja će da se složi kako je sve crno. Onda ste se samo zakopali još dublje. Ako želite pozitivne promene u svom životu, i vaše okruženje mora biti pozitivno jer i okolina utiče na svaku osobu. Međutim, pozitivne osobe ćete vrlo lako oterati ako stalno kukate, džangrizate, izlivate nervozu i slično. Znate da i pacovi napuštaju brod koji tone, tako da se potrudite da ne oterate svoje prijatelje sa svog broda. Nemojte ih „ugušiti" svojim „crnim" pričama. Trebaju vam osobe koje će vas razumeti, saslušati, možda moći da vam pomognu, ali ne možete se uhvatiti za njih kao za slamku. Vi sami morate da se izborite sa svojim problemima.
Budite aktivni i usavršavajte se
Budite aktivni, nađite konstruktivne stvari kojima ćete se baviti u slobodno vreme. Najgora stvar koja vam se može desiti jeste da baš ništa ne radite, da provodite vreme od danas do sutra, bez nekog bitnijeg cilja. Suviše slobodnog vremena koje ne koristite na konstruktivan način i lenčarenje, mogu samo da dovedu do letargije i osećaja besciljnosti. Nađite stvari kojima ćete se baviti - sredite kuću, dvorište, kola... Obavite konačno stvari koje stalno odlažete jer niste imali vremena za njih ranije. Nađite neki hobi u kojem ćete uživati ali koji je i koristan, možda taj hobi može da vam obezbedi i neke izvore prihoda. Razmislite da li imate neka znanja ili veštine koje možete da unovčite tako što ćete pružati usluge ili praviti neke proizvode (npr. davati privatne časove, praviti kolače, prekucavati seminarske radove, raditi prevode, čuvati decu...). Jako je bitno da se osećate korisnim. Možda nije loše i da volontirate, pogotovo ako nemate mnogo prethodnog radnog iskustva. To će vam omogućiti da stičete dodatno radno iskustvo, znanje ili veštine, a ako se pokažete dobro i ima mogućnosti za zaposlenje, možda vas poslodavac kasnije i zaposli. 
Usavršavajte se. Razmislite koje su to veštine i znanja koje će vam olakšati da nađete posao, pa krenite na kurseve, seminare, predavanja (pregled ovih mogućnosti pratite na www.kursevi.com). Time ćete postati i bolji kandidat za posao, ali i pokazati potencijalnom poslodavcu da niste sedeli skrštenih ruku dok niste imali posao, nego ste ozbiljno radili na sebi i usavršavali se. Ukoliko niste finansijski u mogućnosti da obezbedite sebi ovakvu obuku, možete u javnim bibliotekama potražiti knjige praktičnog tipa ili pohađati besplatnu obuku za nezaposlene, u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje (www.nsz.gov.rs) Sve nove veštine, znanja i iskustvo obavezno unesite u svoju biografiju.
Postavite sebi ciljeve i ostvarujte ih
Nalaženje posla je bitan cilj. Vi treba jasno da ga definišete - kakav posao tražite, pod kojim uslovima, koji posao odgovara vašim sposobnostima i potencijalima. Zatim operacionalizujete taj cilj - npr. utvrdite da ćete svaki dan posećivati sajt za zapošljavanje, da ćete pročitati savete i uputstva za traženje posla, da ćete sa prijateljima vežbati nastup na intervjuu za posao i slično. Naravno, jako je bitno da krenete i da ostvarujete te zadatke i ciljeve. Sigurno znate previše ljudi koji počinju da uče, rade ili traže posao „od ponedeljka". Znate i kako se to obično završava.. Zato je bitno da shvatite da se počinje odmah. Čim ste počeli da razmišljate o ozbiljnim ciljevima, proces je počeo i neopravdane pauze u tom procesu nisu poželjne. Morate raditi na ostvarivanju ciljeva i dokazati sebi da možete postići ono što želite. Normalno je da nekad ne uspete, međutim, da ne biste pali u depresiju zato što nikako ništa da konačno i realizujete, neophodno je da ciljeve pravilno definišete i da ne zagrizete prevelik zalogaj. Kako rešiti veliki problem? Razložite ga na više malih, pa korak po korak. Npr. cilj tipa „ići ću redovno u teretanu" možda deluje jednostavno ali sigurno znate mnogo ljudi koji nikako da ispune taj svoj cilj. Možete ga razložiti na npr. sledeće podciljeve: pronaći teretanu koja mi odgovara / organizovati prevoz do teretane ako je daleko / odrediti termine i nedeljni broj odlazaka koji mi odgovara / izabrati vežbe koje mi odgovaraju ili naći nekoga ko će mi dati instrukcije / vežbati redovno. Pa krenete redom i kako koji zadatak završite, „odštiklirate" ga sa spiska. Time i vidite da ste već nešto uradili i šteta je da odustanete.
Aktivno tražite posao. Pratite sve konkurse za posao, ostavite biografiju u bazi biografija na www.poslovi.infostud.com , obavestite ljude oko sebe da tražite posao, možda i oni primete neki konkurs koji je baš za vas. Obratite se i firmama u kojima biste voleli da radite, iako možda nemaju sada aktivan konkurs, ali im stavite do znanja da tražite posao i da vam se mogu obratiti ako im se otvori pozicija koja bi bila dobra za vas (nemojte se obraćati bilo kojim ili svim firmama nego baš onim koje se bave oblastima u kojima ste stručni i koje se bave poslovima koji vama leže). Ako čekate da posao sam dođe do vas, načekaćete se... Ima mnogo ljudi koji traže posao ali kao da ga ne traže ili Boga mole da ga ne nađu. Nemojte i vi biti među njima. Ako ste rešili da želite da se zaposlite, onda se posvetite tome, nemojte biti površni. Ukoliko imate nedoumice oko toga da li zapravo želite posao ili kakav posao želite, rešite to prvo sami sa sobom. Možete potražiti pomoć osoba koje se bave profesionalnom orijentacijom.
Brinite o novcu. Ako nemate posao, a nemate ni neku veću ušteđevinu sa kojom možete dugo da se finansirate, poslednje što vam treba jeste da ostanete bez novca. Iako ni to nisu bezizlazne situacije, bolje je da do njih ne dođe jer još više utiču na širenje nezadovoljstva osobe, ali i porodice i bliže okoline. Takođe, to vam dodaje pritisak da nađete bilo kakav posao, umesto posao koji je dobar za vas i u kome možete da se dokažete. Zato vodite računa o svojim troškovima, izbacite luksuzne stvari iz glave ili ono što vam realno nije neophodno za život. Probajte da nađete barem honorarni ili privremeni posao, a razmislite i o tome da sami pokrenete neki posao u zavisnosti od veština i znanja koje imate.
Održavajte fizičku kondiciju i brinite o svom izgledu. Možda vam zvuči čudno što se to ovde pominje ali nije za džabe poslovica „u zdravom telu zdrav duh". Fizička aktivnost poboljšava i vaše fizičko zdravlje ali vam daje i više snage za psihički rad i bistriji um. Takođe, održavanjem kondicije i brigom o svom fizičkom izgledu i celokupnoj pojavi, vi ćete se bolje osećati u svojoj koži, bićete samozadovoljniji, verovatno se više i kretati u društvu, a sve vam to daje dodatnu pozitivnu energiju.
Gluposti, da vece ne mogu biti. Lako je ovo sve pisati kad imas posao, kad znas da si ga dobio preko veze, ili preporuke. Pitao bih ja vas da li biste ovako pisali da nigde niste mogli da se zaposlite, samo zato sto se trudite da budete posteni i iskreni na razgovoru za posao. Ja kad god sam bio iskren, nisu nigde hteli da me prime, od samog pocetka, otkako sam se prijavio na biro, davne 2003. Svaki put isto, kad god odem na biro, samo mi kazu tri reci ZA TRI MESECA, i to je sve. Nikad mi nijedan jedini posao nisu ponudili, makar sezonski (a imam srednju), novcanu nadoknadu nikad nisam dobio s biroa. Jesu me par puta skinuli (ali to je vec bila moja greska, priznajem). ali sam se opet prijavio, i svaki put isto kazu ZA TRI MESECA. To je jedino sto znaju. Koga oni ovde prave ludim? Par puta sam isao na neke razgovore, koji nista konkretno nisu obecavali, samo prazna pitanja bez ikakvog smisla - jasno se vidi po njima da im niste omiljeni, prosto vas potcenjivacki ispituju i gledaju, kao da namerno hoce u vama da stvore osecaj nize vrednosti. Zato jednom namerno nisam hteo otici na razgovor krajem 2009, i ne kajem se. Jos oni mene zvali da pitaju sto me nema, i nisam hteo da im objasnjavam. Sta ja imam da se raspravljam sa bezobraznicima? Zalupim slusalicu. Javio sam se nakon pola godine, al bolje da nisam, opet sam opravdano zakasnio dan-dva, i nisu hteli da mi oproste. Gleda me ona Zaharijevicka mrko, ko da sam joj nekog ubio. Opet su me skinuli. I tad sam joj rekao u lice NIKAKVE KORISTI OD VAS NEMA. Pogresio sam sto sam se ponovo prijavio, opet nista nije bilo, nikakva ponuda, aman nijedna. A nudili su posao onima koji nemaju ni osnovnu skolu, koji su problematicni, robijasi, lopovi... za takve ima posla. I doneo sam konacnu odluku, da krajem 2015 prestanem sa javljanjem na biro. Dosta je bilo javljanja, nikome oni nisu nasli posao, osim svojim najblizima. Ceo zivot sam radio na crno, rmbacio i rintao, niko to nije hteo da mi prizna. Na razgovoru za posao najteze mi je bilo da objasnjavam poslodavcima da sam radio na crno - oni to ne priznaju, za njih to nema smisla. Pa kako sam ja mogao da uticem na svoje bivse poslodavce, kad su oni povezani i sa inspekcijom? Da ima zakona, rad na crno bi bio kaznjen zatvorom! Ali, nema toga kod nas. Radio sam u nekoliko firmi, i bukvalno ni u jednoj nisu hteli da me prijave, ili su me prijavili preko zadruge, i sta ja imam od toga? Kad se setim samo koliko sam radio prekovremeno (i to neplaceno), bez radnog odela, bez jasnog radnog vremena, po kisi i snegu... i sto je najsramnije od svega, sefovi su me sikanirali, iako su svi radnici u firmi znali da sam dobar i posten radnik, ali ne vredi - sefovima sam zasmetao samo zato sto sam bio vredan, brz i tacan i pedantan. Od ranije su sefovi bili poznati po korumpiranom stavu, uvek su vrsili prihicki teror i mobing, sa ciljem da radnik napusti firmu. Naravno, sefovi su se uvek ogradjivali od bilo kakve vrste sikaniranja - to je samo poneko lukavstvo kojim se oni sluze, a kako i ne bi kad je vlasnik firme osoba koja nema pojma sta se zbivalo u firmi, i sta ce se zbivati (jednostavno kaze - kome se ne svidja, neka napusti). Rad preko zadruge je isto sto i rad na crno. Gde god sam konkurisao, uvek su me odbijali, najcesce govoreci DA MOJE KVALIFIKACIJE NE ODGOVARAJU NJIHOVIM ZAHTEVIMA. Dobro bre, kolko bi zivota trebalo da prozivim, da bih mogao da se negde kvalifikujem, da bih se uklopio? Sigurno mnogo zivota. Kako radnik da stekne radno iskustvo, ako ga ne primite na probni rad, da se pokaze i dokaze kao dobar. Nego ga jos na samom pocetku odbacite, uz objasnjenje da trazi na drugom mestu. I na drugom mestu opet isto. Niko se nije naucen rodio. Ni poslodavci nisu imali nikakvo radno iskustvo dok se nisu zaposlili. Nije nikakva tajna da se radna mesta kupuju, samo sto to ne smes pomenuti na razgovoru na posao, pazeci navodno na javni moral. Zar je onda moralno sto posten covek ne moze nigde da se zaposli? Zar je moralno odbijati coveka samo zato sto je bio prinudjen na neprijavljen sezonski rad (berba jabuka, kopanje i dr.), da radi od jutra do mraka samo zato da ne bi morao da prosi? Lako je pisati ovakve tekstove, jer nije isti osecaj kad znas da neces nigde biti primljen, i kad znas da neces sigurno dobiti otkaz. Ne mozete znati kako je nama drugima, dok i sami ne osetite siromastvo na svojoj kozi. Ja da imam od cega da zivim, ne bih ni trazio posao, leskario bih ispod suncobrana i polako trosio pare. Tako da, tekst koji ste objavili moze da sluzi samo glupacima i naivnima. Da ima posla u Srbiji, zar bi hiljade mladih svake godine odlazilo u inostranstvo? Kako vi mislite da Srbija napreduje, kad ne umete da se izborite sa radom na crno?