Sve što treba da znate o video nadzoru na poslu

Gde prestaje interes da se zaštiti imovina firme i ljudi koji u njoj rade, a gde počinje narušavanje privatnosti radnika? - linija je vrlo tanka i mnogi bi rekli još nejasno definisana. Situacija sa video nadzorom u Srbiji je neuređena zakonom. A i da jeste, kao što je to slučaj sa Evropskom unijom sa čijim zakonima moramo da se usaglasimo, ne postoji uvek opravdanje za nadzor svih, ili svih vrsta prostorija u jednoj firmi.

ŠTA JE ZAKONIT VIDEO NADZOR?

Video nadzor (sistem uređaja za praćenje i/ili snimanje slike) predstavlja obradu podataka o ličnosti kojom se u velikoj meri zadire u privatnost fizičkih lica, ali i druga prava i slobode garantovane Ustavom Republike Srbije, kao što su  pravo na zaštitu podataka o ličnosti i pravo na poštovanje dostojanstva ličnosti na radu. Da bi takva obrada podataka o ličnosti bila zakonita, sem pravnog osnova za obradu, mora da postoji i opravdana svrha obrade koja je jasno određena i koja se ne može ostvariti bez takve obrade podataka o ličnosti

Dakle, video nadzor hodnika je jedna stvar, ali video nadzor kancelarija u kojima rade ljudi je sasvim druga. Tu mora da postoji dodatni razlog za video nadzor, recimo postojanje imovine velike vrednosti ili je to, na primer,  serverska soba pa morate tačno da znate kada je ko ušao i koliko se zadržao, radi sprečavanja ili naknade eventualne štete.

"Zakonom o privatnom obezbeđenju propisano je da se planiranje sistema tehničke zaštite vrši na osnovu procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja koju je izradilo pravno ili fizičko lice sa odgovarajućom licencom te da upotrebljena tehnička sredstva moraju, u pogledu kvaliteta, sigurnosti i garancija, ispunjavati zakonske norme i tehničke standarde koji važe u Republici Srbiji. Odredbe ovog zakona, ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni svi uslovi propisani tim zakonom, predstavljaju pravni osnov za obradu podataka o ličnosti zaposlenih od strane poslodavca putem video nadzora i za takav video nadzor nije potreban pristanak zaposlenih", objašnjava Goran Pavlović viši savetnik Sektora za nadzor u kancelariji Poverenika.

Pavlović dalje ističe da je kod uvođenja sistema video nadzora u svrhu obezbeđenja zaštite lica i imovine kod poslodavca, potrebno, uz navođenje naziva poslodavca,  grafičkim obaveštenjem koje sadrži sliku (najčešće kamera) i tekst (najčešće "Objekat je pod video nadzorom"), uočljivo i nedvosmisleno označiti vršenje takve obrade podataka. Na ovaj način će sva lica koja borave ili posećuju objekte poslodavca biti obaveštena o vršenju video nadzora.

"Legitimnom svrhom za uvođenje i upotrebu video nadzora može se smatrati i zaštita proizvodnje, zdravlja lica pa i efikasno vođenje organizaciji. Ali ukoliko to indirektno omogućava i nadzor nad aktivnostima i ponašanjem zaposlenih, takva obrada podataka mora uključiti i posebne mere zaštite: počev od konsultacija i obaveštavanja o nameravanoj obradi nadzornog organa za obradu ličnih podataka, u ovom slučaju Poverenika, preko prethodnih konsultacija sa predstavnicima zaposlenih (sindikalne organizacije) do načina obaveštavanja zaposlenih o nameravanoj obradi njihovih podataka o ličnosti i zaštiti njihovih prava", dodaje Goran Pavlović.

Ako vršenje video nadzora za cilj ima isključivo nadzor nad redovnim aktivnostima i ponašanjem zaposlenih u toku radnog vremena, takva obrada podataka o ličnosti nije dozvoljena jer se na taj način narušava privatnost zaposlenih. Svrha takve obrade mogla bi se postići i na drugi način kojim bi se mogao meriti kvalitet i/ili kvantitet učinka zaposlenih, jer interesi poslodavca ne mogu da se štite merama koje prekomerno zadiru u privatnost zaposlenih. 

DA LI JE POTREBAN PRISTANAK ZAPOSLENOG?


Postavlja se pitanje da li je poslodavac u obavezi da tokom razgovora za posao naglasi kandidatu da je objekat pod video nadzorom, kao i da li je dužan da, radi vršenja video nadzora na radnom mestu, prethodno dobije pristanak zaposlenog.

Ne postoji izričita zakonska odredba koja nalaže poslodavcu da kandidata za posao obavesti da u firmi postoji video nadzor.

"Sa druge strane, odredbama Zakona o radu (Službeni glasnik RS, br. 24/05, 61/05, 54/09, 21/13 i 75/14) je, između ostalog, zabranjeno svako ponašanje koje ima za cilj povredu dostojanstva zaposlenog koje traži zaposlenje i koje izaziva strah ili neporijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, tj. uznemiravanje. Istim Zakonom propisano je da zaposleni ima pravo na zaštitu ličnog integriteta kao i da je poslodavac dužan da zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, a video nadzor koji poslodavac vrši u određenu svrhu predstavlja jedan od uslova rada. Ovakvo obaveštenje kandidatima za zaposlenje je u duhu Zakona zaštite podataka o ličnosti", naglašavaju iz kancelarije Poverenika.

Kada je u pitanju pristanak zaposlenog, ili kandidata za zaposlenje, za praćenje putem video nadzora, pitanje je da li se on može smatrati valjanim pravnim osnovom za obradu ličnih podataka jer je odnos poslodavca i zaposlenog, gledajući sa pozicije moći, neravnopravan.

"Kako je punovažan pristanak za obradu podataka samo onaj pristanak koji se slobodno može opozvati, bez ikakvih štetnih posledica po radnopravni status ili mogućnost zaposlenja, to u konkretnom slučaju očigledno ne bi bilo moguće", pojašnjava Goran Pavlović.

VIDEO NADZOR SVE ZASTUPLJENIJI

Uprkos tome što je sve više institucija koje se zalažu za zaštitu podataka o ličnosti, ubrzani napredak tehnologije, njena automatizacija i dostupnost doprineli su da je sve više poslodavaca koji pribegavaju video nadzoru. Katkad se u tome "zanesu".

Iz kancelarije Poverenika objašnjavaju da se u svrhu obrade podataka dan

as sve više koriste digitalne IP kamere koje koriste internet za prenos podataka i kontrolu slike preko rutera i svičera.

"Povezivanjem ovakvih kamera u računarsku mrežu sa video snimačem omogućavaju vlasnicima objekata pod video nadzorom da ih posmatraju sa udaljenih lokacija kroz internet konekciju putem računara ili mobilnih telefona ili tablet računara. Samim tim i trend vršenja video nadzora nad zaposlenima na radnom mestu raste, a tako raste i broj predstavki koje, u vezi sa navedenim, građani podnose Povereniku. Takođe, ovlašćena lica Poverenika preko kojih, u skladu sa ZZPL, Poverenik vrši nadzor nad sprovođenjem i izvršavanjem ZZPL, sve se češće susreću sa ovakvim vidom obrade podataka u neposrednom nadzoru", ističe Goran Pavlović.

Dakle, i na poslu bi trebalo da postoji “razumno očekivana privatnost” i to ne podrazumeva samo video nadzor, već na primer i pregledavanje zdravstvenog kartona. Obrada podataka o ličnosti generalno je dopuštena samo ako se vrši uz pristanak lica o čijim podacima se radi ili ako se vrši pod uslovima na način i od strane lica predviđenih zakonom. U suprotnom zaposleni ima pravo da se žali Povereniku.

Slučaj muzeja iz Pirota

Još se prepričava slučaj iz Muzeja Ponišavlja u Pirotu, kao primer vršenja nezakonitog video nadzora nad radom zaposlenih. Podsećanja radi,  2011. godine je javnosti obelodanjeno da je, u sklopu video nadzora koji je prevashodno bio namenjen zaštiti imovine Muzeja (objekat, eksponati) i zaštiti lica koja u njemu borave, u kancelariji kustosa postavljena video kamera putem koje je sniman i nadziran radni prostor u kom boravi troje zaposlenih muzeja. Bez njihovog pristanka ili zakonskog ovlašćenja. Snimljeni materijal čuvan je na računaru u kancelariji direktora tog Muzeja. Takođe, prilikom vršenja nadzora u objektu Muzeja, utvrđeno je i da je iznad glavnog ulaza u hodniku instaliran mikrofonski modul pomoću koga je vršen audio nadzor i da je na taj način nezakonito vršeno prisluškivanje i snimanje razgovora zaposlenih i drugih osoba koja borave u Muzeju. Tako snimljeni materijal takođe je čuvan na računaru u kancelariji direktora Muzeja.

"Pregledom na licu mesta je utvrđeno da je video nadzor uspostavljen bez valjanog pravnog osnova, a organizovan i sproveden na, najblaže rečeno, teško shvatljiv, nesvrsishodan način. Zaista je teško objašnjivo da video nadzora nema u prostorijama u kojima se nalaze najvredniji muzejski eksponati, da ga nema čak ni u prostorijama Arheološkog centra, iz kojeg su više puta nestajali vredni eksponati, zbog čega su kustosi u više navrata tražili postavljanje video nadzora, a da se nadzire radna soba kustosa", oglasio se tada Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Nakon Upozorenja kojim je Muzeju naloženo da  preduzme organizacione i tehničke mere zaštite podataka o ličnosti, Poverenik je podneo i predlog za pokretanje prekršajnog postupka, u skladu sa svojim ovlašćenjima i kaznenim odredbama Zakona zaštite podataka o ličnosti, kao i krivičnu prijavu protiv direktora Muzeja zbog osnovane sumnje da je izvršio krivična dela: zloupotreba službenog položaja, neovlašćeno fotografisanje i neovlašćeno prisluškivanje i snimanje.

U ovom najekstremnijem primeru kod nas kamere nisu čuvale vredne eksponate muzeja, već beležile šta rade zaposleni. To je bilo ugrožavanje privatnosti preko neophodne mere. Poverenik je procenio da je narušen balans poslovne svrsishodnosti i privatnosti i naložio da se kamere uklone.

 

Prosečna ocena:

3.98
Broj glasova: 99

Vaša ocena:


We are sorry to inform you that English version of our website is not currently available.

If you are an employer, all the information about ad prices and conditions of job publishing can be found here.

Feel free to call us +38124.41.55.615 or contact us by email poslovi@infostud.com.