Skakati sa posla na posao – dobro ili loše?
Koliko poslova ste do sada promenili? Da li je česta promena posla fleksibilnost radi daljeg uspona i usavršavanja ili loša navika i usporavanje? Da li više volite da budete godinama na jednom poslu, ili da recimo svake 2-3 godine promenite radno mesto? Verujemo da će se svako od nas pronaći u nekoj od ove dve kategorije. Međutim, šta to znači ljudima koji čitaju naše CV-je?
Veliki broj radnih mesta u CV-ju, za kratko vreme, svakako ostavlja utisak kod svakog poslodavca i postavlja pitanje - zašto? Između dva kandidata od kojih je jedan radio u jednoj firmi 6 godina i drugog, jednako kvalitetnog, koji je za šest godina promenio šest ili deset poslova, koga biste vi zaposlili? Provera radne biografije kandidata je svakako na mestu, ali šta nam daje "opravdanje" da na svaka tri meseca, pola godine ili godinu dana menjamo poslove?
Promene - dobro ili loše?
Promene nisu uvek loše, niti one uvek garantuju loš kvalitet radnika čiji je ovo slučaj, ali neminovno se postavlja pitanje koliko je neko kvalitetan radnik ako nema garanciju stabilnosti i postojanosti iza sebe. Ovo ne znači da ne smete da menjate posao, promene su nekad neophodne i dobre, ali ako se neke stvari u vašem životu stalno ponavljaju, poput stalnog menjanja posla, pa još ako se i razlozi promene posla manje-više ponavljaju, sigurno je da to ima neke veze i sa vama samima. Razmislite koji su razlozi tih promena, da li je to dobro za vas ili nije i na koji način vi utičete na to i kako možete da menjate svoj život. Preterivanja na bilo koju stranu svakako nisu dobra.
Traženje pravog posla ili oblasti rada
Kao što smo ranije pomenuli, promena nije uvek loša, ona može da nam pomogne da pronađemo ono što nas zanima, ono u čemu smo dobri ili čime bismo voleli da se bavimo. Nekada je to i neophodno jer kroz rad zapravo upoznajemo i sebe i vidimo šta nam bolje leži, što je čest slučaj ako ste još sasvim mladi, na početku karijere i prosto još niste sigurni koji je idealan posao za vas.
Međutim, ako iza sebe imate već solidan period radnog staža a i dalje menjate posao jer niste sigurni čime želite da se bavite ili vam to i nije tako bitno, poslodavac može opravdano da se zapita koliko će vas držati i taj sledeći posao i da li može da se osloni na vas. Prosto, od ljudi koji žele da napreduju u poslu očekuje se da znaju čime žele da se bave i da jasno idu ka tom cilju.
Želja za usavršavanjem i napredovanjem
Potreba za rastom i razvijanjem u profesionalnoj i u ličnoj sferi života nije nametnuta potreba, već korak koji moramo održavati sa vremenom u kom živimo. Sa razvojem tehnologije, razvija se i potreba da se i mi usavršavamo iz prostog razloga što nam to olakšava život i rad, a tu je i želja za napredovanjem koja krasi dobre radnike. Sve ovo ne traje od juče pa je i poslodavcima jasno da je traženje sopstvenog puta u karijeri deo sazrevanja, i da često prvi posao ne ostane i poslednji. Želja za usvršavanjem i napredovanjem mogu biti sasvim legitimni razlozi za promenu posla, ako vam kod sadašnjeg poslodavca to nije omogućemo ili u drugoj firmi postoji mogućnost da brže napredujete.
Sa druge strane, ako jako često menjate posao i to obrazlažete ovim razlozima, vaš potencijalni budući poslodavac može da postavi pitanje da li ste na dosadašnje poslove umeli da gledate dugoročno i da možda date priliku i vremena prethodnim firmama da vas bolje upoznaju i da osete rezultate vašeg rada na duži period. Ili ste prosto nestrpljivi i na posao gledate kratkoročno i samo u sklopu sopstvenih interesa?
Veća plata ili više beneficije na poslu
Opet sasvim logična stvar - veća plata i beneficije na 
poslu su često povezane sa napredovanjem, pa u tom smislu povezane i sa prethodnom stavkom ovog teksta. I sasvim je normalno da želite da napredujete i radite na tome da obezbedite sebi bolje uslove rada i to može da podrazumeva i promenu posla.
Međutim, kao i za prethodnu stavku, ovde važi pitanje da li ste boravak na prethodnim poslovima, ako ste ih često menjali, gledali kao dugoročnu investiciju ili samo prelazite „sa cveta na cvet", čim naiđe malo zanimljivija ponuda? Niko ne bi trebalo da vam zameri ako menjate posao zbog osetno boljih uslova rada, ali ako svaki čas prelazite u drugu firmu zbog malih povećanja plate ili relativno sitnih beneficija, onda ostavljate utisak osobe koja ne ume da gleda dugoročno. Ili osobe koja je uvek nezadovoljna. Pogotovo ako ste zarad malih beneficija „sad i odmah" napuštali dobre i renomirane firme u kojima biste na srednji rok mogli lepo da se profesionalno razvijate. Naime, dobrim firmama su potrebni ljudi koji razmišljaju o svojim dobitima ali razmišljaju i na duge staze, te su to ljudi na koje firma može da se osloni i koji imaju i mogućnosti više da napreduju na poslu.
Loši odnosi u firmi i nekorektno poslovanje
Ukoliko imate problema u odnosima sa kolegama ili sa šefom ili su prosto radna atmosfera i način poslovanja firme „nakrivo nasađeni" ili firma ne ispunjava svoje obaveze prema zaposlenima, možda je zaista vreme da promenite taj posao. Takva promena može biti sasvim dobra.
Međutim, ako do promene (gotovo) svakog vašeg posla dolazi zbog nezadovoljstva poslodavcem, kolektivom ili uslovima rada, treba dobro da razmislite u čemu je problem i na koji način vi sami na to utičete. Prosto, ako stalno imamo problema u odnosima sa ljudima, sigurno je da je manji ili veći deo problema i u nama samima jer za svađu je uvek potrebno dvoje. A za rešavanje toga je uvek bolje da krenemo od nas samih i da radimo na sebi jer druge ljude teško da ćemo promeniti. Takođe, razmislite i o tome da li birate poslodavce na dobar način. Naime, i vi u manjoj ili većoj meri birate poslodavca i možda je potrebno bolje da procenite da li je reč o firmi koja će vam odgovarati i koja korektno posluje. Nikad ne možemo biti sigurni šta nas zapravo čeka na poslu i pogrešne procene su sasvim moguće, ali ako iznova i iznova birate firme iz koje odlazite rezignirani - vreme je da se zapitate i gde vi sami grešite.
Krize u firmi
Ukoliko je firma u takvoj krizi da su uslovi rada nepodnošljivi, ne vidite svetlo na kraju tunela ili je prosto situacija dovoljno loša a vi možda i imate ponudu za bolji posao od tog, može biti sasvim logično da promenite posao.
Sa druge strane, ako imate naviku da napuštate firmu na prvi signal krize i to se ponavlja od posla do posla, vaš potencijalni sledeći poslodavac će se sa pravom zapitati da li ste vi osoba na koju može da se osloni. Jer usponi i padovi su normalni deo poslovanja svake firme i zbog toga su upravo bitni ljudi koji neće prvi krenuti da beže sa broda, kad naiđe oluja. Dobrim poslodavcima trebaju pouzdani ljudi koji će biti tu i kada stvari nisu tako sjajne i raditi u timu na tome da se to popravi i firma izvuče iz krize, što je pogotovo bitno ako pretendujete na neku od viših i upravljačkih funkcija. Ako se vratimo na metaforu sa brodom, setićete se da kapetan uvek ostaje poslednji na brodu, a ako je dobar i ima dobru posadu, brod može i da prođe kroz oluju. Pitanje je - da li ste vi materijal za kapetana?
Prelazak u konkurentske firme.
Prelazak iz jedne u drugu firmu u istoj branši (npr. iz jednog u drugo osiguravajuće društvo) može biti praktičan i za vas i za budućeg poslodavca jer vi već poznajete način rada u toj industriji, imate iskustvo i neko znanje.
Međutim, ako vaša biografija pokazuje istoriju čestog prelaska iz jedne u drugu konkurentsku firmu, vaš potencijalno novi poslodavac će verovatno prvo da se zapita koliko ćete se kod njega zadržati pre nego što odete kod konkurencije. Ukoliko se zapošljavate na operativnim pozicijama, ovo može biti od manje važnosti, ali ako pretendujete na neku od upravljačkih ili prodajnih pozicija, onda vam je ovo verovatno loša preporuka. Naime, prelaskom kod konkurencije vi sa sobom nosite poznavanje rada jedne firme, kontakte partnera, na kraju krajeva neki ljudi povuku i druge ljude iz firme sa sobom, a to nije nešto što poslodavci žele. Dobre firme grade timove pouzdanih i lojalnih ljudi i postavlja se pitanje da li ste to vi.
Sve u svemu, na promenu posla morate biti spremni ali morate biti i sigurni u pravilnost odluke da je potrebno da promenite posao. A ako mislite da je ta odluka pravilna, iskoristite vreme „između poslova" što bolje možete - preklapajte ih ako možete, a ako ne možete, onda koristite menjanje poslova da tranziciju ka željenoj poziciji napravite što manje rizičnom. Na primer, ako ste deset godina u marketing odeljenju neke korporacije, a želite da budete preduzetnik, to nosi priličan rizik. Ali ako ste trenutno bez posla, onda je pravi čas da se oprobate u sopstvenom! Ne znate šta vam odgovara dok ne probate. Zar ne? Ništa ne raditi je mnogo veći neuspeh.
Međutim, ovo ne treba da bude ohrabrenje da menjate poslove bez potrebe, bežeći od problema koji su možda u krajnjoj liniji rešivi. Ništa nije savršeno, pa tako ni radno mesto, šef, kolektiv... ili sve ono što nas s vremena na vreme natera da razmišljamo o odlasku „negde drugde". Sposobnost adaptacije, učenja i usavršavanja su upravo te osobine koje mogu da nas izdvoje iz „mora ljudi" i da od nas načine radnika kakvog bi svi želeli. Dakle, ne bojte se da promenite posao ako je to dugoročno dobro za vašu karijeru. Ali ako menjanje poslova postaje maltene vaša svakodnevnica i osećate da vam postaje problem - zapitajte se, jer često smo i mi sami deo problema, iako često nije ni sve samo do nas. Ali kada shvatite na koji način vi doprinosite tom problemu - to je najbolja stvar koja vam se može desiti jer svet ne možete menjati ali sebe možete. Nekada će ta promena podrazumevati da promenite posao, a nekada bi umesto toga trebalo da promenite svoje radne navike. Uglavnom, većina ključeva za rešavanje problema nalaze se u nama samima.
