Poslovi.infostud.com koristi kolačiće kako bi vam pružao najbolje korisničko iskustvo. Nastavkom korišćenja sajta smatraćemo da ste saglasni sa korišćenjem kolačića. Saznajte više.

Šta ako vam ipak postave diskriminatorna pitanja na razgovoru za posao?

 

Novi Zakon o radu štiti osobu koja pokušava da zasnuje radni odnos i pre potpisivanja ugovora sa poslodavcem. Konkretno, to se odnosni na diskriminaciju koja se dešava u konkursnom postupku, gde komisije budućim radnicima postavljaju intimna pitanja koja direktno udaraju na njihovu privatnost. Pravda se može potražiti na kod nadležnih organa, a ukoliko se dokaže da je bilo kršenja Zakona, firma se može kazniti od 600.000 do 1,5 miliona dinara. Iz dosadašnje pravosudne prakse veoma je teško na sudu dokazati da je neetičko pitanje postavljeno. Međutim, iz Povereništva poručuju da ipak ima rešenja, a i odgovorni poslodavci u eri procvata društvenih mreža znaju kakvu štetu mogu da pretrpe ako dođu na metu javnosti zbog diskriminacije.

                                  Pravna zaštita

Ako se na intervjuu postave nezgodna pitanja, pravna zaštita može se potražiti na sudu, kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ili inspekciji rada.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti davao je opšte preporuke svim oglašivačima, o diskriminaciji prilikom zapošljavanja i postavljanju diskriminatornih uslova - kažu u ovoj državnoj instituciji.

 Prema rečima advokata Borisa Štajnera, stručnjaka za radno pravo, Zakonom o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, ...ili neko drugo lično svojstvo.

U važećim propisima poslodavac se može poslati na sud pozivanjem na članove Zakona o radu, Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakona o obligacionim odnosima i Zakonu o zabrani diskriminacije.

Ukoliko ima elemenata i dokaza, inspekcija rada mora da izađe na teren i napiše zapisnik. Zakonom o radu, članom 274., propisana je kazna za poslodavca u rasponu od 600.000 do 1.500.000 dinara.

Na sud poslodavac može da ide i po privatnoj tužbi ako kojim slučajem kandidatu predloži nepristojne ponude.

 Šta ne smeju da vas pitaju?

Pitanja koja tokom razgovora za posao ne bi smela da vam budu postavljena:

  • Da li ste udati/oženjeni?
  • Da li imate decu? Koliko? Da li planirate još dece?
  • Čime se bavi vaš supružnik?
  • Imate li kredit? Koliki je? Kolika je rata?
  • Da li živite kod roditelja, iznajmljenom ili svom stanu?
  • Da li su vam živi roditelji?
  • Ko vam čuva decu?
  • Da li ste član neke organizacije, stranke?
  • Imate li ušteđevinu?
  • Koje ste veroispovesti?
  • Da li ste homoseksualac?

Da li je diskriminacija dokaziva?

 Osnovni problem je dokazivanje da li je na razgovoru ili prilikom popunjavanja konkursne dokumentacije došlo do diskriminacije.

Ako je do činjenja diskriminacije došlo tokom intervjua za posao, lice koje traži posao po pravilu teško da za to ima dokaza. Kod pisanih anketa, kandidati veoma teško mogu pribaviti i dostaviti nadležnim državnim organima dokaze da je došlo do povrede njihovih prava – ukazuje advokat Boris Štajner.

Iz prakse su poznati slučajevi da su kandidati posle razgovora poneli su sa sobom test, u kome su pored opštih bila i neprimerena pitanja. Međutim, ovaj dokaz pada na sudu, ako taj papir nema pečat firme na sebi.

Međutim, prema rečima Borisa Štajnera, država je prilikom donošenja Zakona o radu pokušala da lica koja traže zaposlenje stavi u povoljniji položaj.  U ovom aktu se navodi, da u slučaju da je u toku postupka „tužilac učinio verovatnim da je izvršena diskriminacija, teret dokazivanja je na tuženom“, - drugim rečima, ako do tužbe dođe, poslodavac je u nešto težoj situaciji jer treba da dokaže da diskriminaciju nije izvršio.

I iz Povereništva za zaštitu ravnopravnosti poručuju da kandidati, koji smatraju da su im povređena prava, ipak imaju mogućnost za pravnu borbu:

„Kandidati mogu da pronađu još neke druge osobe koje su bile na razgovoru kod istog poslodavca i da zajedno daju izjave o pitanjima koja su im postavljana“ . To je jasan signal Povereništvu da dalje ispita ovaj slučaj.

 Nijedan poslodavac ne želi da se nađe na stubu srama

U eri procvata društvenih mreža, kada svaki pojedinac predstavlja medij,  statusi sa društenih mreža se izuzetno brzo šire, privlačeći pažnju  i štampanih i elektronskih medija.

Bez obzira na to da li je diskriminacija na sudu dokaziva, ugled i reputacija kompanije mogu da budu ozbiljno narušeni ukoliko se poslodavac dovodi u vezu sa bilo kojim vidom diskriminacije. 

Po pravilu uz negativni publicitet ide i osuda šire javnosti, pa se može očekivati manji obim posla, smanjeni prihodi, i prekid saradnje sa partnerima. Ono što je po kompaniju najgore je gubljenje reputacije koja se u nekim slučajevima godinama.

                                                                            ZAKON O RADU

Član 18 Zakona o radu posvećen je zabrani diskriminacije. U njemu se precizno navodi: „Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo."

            AMERIČKO TRIK PITANJE

Kod poslodavac u Sjedinjenim Američkim Državama najstrože je zabranjeno da postave bilo kakva pitanja o tome da li kandidati za posao imaju decu i da li ih planiraju u budućnosti. Umesto toga, potencijalnim radnicima mogu postaviti pitanja o tome da li postoji nešto u životu, što bi moglo da ga spreči da putuju van zemlje. 

Podelite na društvenim mrežama

Direktan link do saveta

Komentari na savet (10)


  • Загорка Ђорђевић

    pre 1 godinu i 1 mesec

    Svi poslodavci su se nasli na stubu srama,jer su trazili greske u programu

  • Milica Ćirković

    pre 4 godine i 9 meseci

    Taj zakon o radu, kao i većina stvari u ovoj zemlji, nema apsolutno nikakvu funkciju. Poslodavac ovde ima pravo da pita šta god hoće, dok kandidatu nije u interesu da ne odgovori na škakljivo pitanje. Inače, oni koji vode intervju uvek smisle foru zbog čega to pitaju. Pravdaju se time da su oni samo ljudi kao i svi drugi i da ta pitanja postavljaju iz prosto "ljudskih" razloga. Što nas sve vraća na onu staru "Ćuti i trpi". Nažalost.
  • Biljana Cejic

    pre 5 godina i 7 meseci

    Uglavnom su svima pitanja ista : Da li si udata? Imas li decu? I da li planiras u skorije vreme da ih imas? Posto ne bismo da zaposlimo nekog ko ce posle godinu- godinu ipo da ode na porodiljsko. Ali uvek se kao "izvinjavaju i vade na to kako oni vole decu ". Inace , AMERIČKO TRIK PITANJE mi je takodje dobro poznato...
  • Tanja Brdar

    pre 5 godina i 8 meseci

    Apsolutno na svakom razgovoru pitaju za decu. Direktno ili indirektno. Kada cuju da je u pitanju dete od 1,5 godinu, zbog koga sam i dobila otkaz tj.proglasena tehnološkim viskom, direktno ili indirektno mi se kaze "hvala, dovidjenja". Šta činiti? !?! Slagati da nemam dete, pa ukoliko dobijem posao, slučajno poslodavac sazna i izgubi poverenje ili cekati da dete napuni" odgovarajuce" godine u neimanju dovoljno materijalnih sredstava!?!
  • Nikola Stankovic

    pre 5 godina i 10 meseci

    vecinu ovih pitanja sto "ne smeju"upravo i pitaju.O cemu vi pricate???