LEKCIJE O NEODUSTAJANJU: Oprobala se u više poslova, onda ostala bez posla, a sada otvara firmu!

“Ponosna sam na sebe! Možda vam zvuči prepotentno, ali zaista imam povoda za to…” Tako je počela priča Simone Vesić na mreži LinkedIn gde je sa poslovnom zajednicom podelila svoje iskustvo.

I dobila ogromnu podršku.

- Istog dana kada sam saznala da sam ostala bez posla, saznala sam i da sam u drugom stanju. Ranije bih verovatno plakala nad svojom sudbinom, ali prošle godine nisam to uradila. Dala sam sebi vremena da prihvatim situaciju, da smislim šta i kako dalje, i odlučila da se upustim u frilens vode. Svakodnevno sam slala minimum pet ponuda za pružanje svojiih usluga - kreiranje sadržaja za društvene reže, išla sam na sastanke, „prodavala sebe i svoju priču“ i – uspela sam - navela je Simone na LinkedInu na šta je pozitivno reagovalo više od 3.000 ljudi.

Samo napred, sreća prati hrabre

„Bravo za sjajan stav, konstruktivan pristup i upornost. Verujem da je ljudima koji čitaju tvoja priča podstrek“; „Samo napred, sreća prati hrabre“; „Svaka čast na istrajnosti“… samo su neki od više od stotinu komentara napisanih ispod njenog posta. Među kojima ima i konkretnih ponuda za saradnju.

Danas, Simone ima svoje klijente i ove godine, uz nove klijente, planira i da otvori firmu. Diplomirani je ekonomista Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu i uskoro puni – 27 godina.

Nema više sigurnog posla

Na večito pitanje o sigurnosti frilens posla i redovnosti prihoda, Simone kaže da danas, posebno u ovo vreme kovida, nijedan posao nije siguran, pa ni frilens.

- Naravno da nije svejedno kada znaš da sutra klijent može da otkaže saradnju. Međutim, ljudi i dalje opstaju, otvaraju nove biznise i posla će uvek biti, u manjem ili većem obimu.

Moji trenutni prihodi su nešto viši u odnosu na rad u prethodnoj agenciji, ali to nije toliko bitan faktor, koliko je bitna sloboda i fleksibilnost u ovom mom poslu, što je meni danas, sa bebom od pet meseci najveći prioritet. Svaki dan maksimalno posvetim svom detetu, posao radim uveče ili ujutru dok ona spava, te na taj način ne uskraćujem pažnju i ljubav koja je bebi potrebna - počinje svoju priču ova Šapčanka, koja živi u Novom Sadu. 

Trud se, ističe, uvek isplati.

- Iako danas većina mladih misli da se posao dobija samo preko veze, to ne mora uvek da bude tako. Ako se dovoljno trudimo, svakog dana zalažemo za svoj cilj, rezultat se mora postići, samo treba biti dovoljno strpljiv. Prethodne poslove pronašla sam baš na LinkedInu, samostalno, bez pomoći "Žike" i "Pere"- kaže Simone.

Ovaj recept isprobala je i sama i to – više puta.

Nije prepreka ako ne znate savršeno engleski

Kako navodi, radi od kako je počela da studira. Radila je poslove promotera, zatim u poznatom trgovinskom lancu, oprobala se i u hotelijerstvu, radila za Amerikance kada je, kako ističe – shvatila da ne mora perfektno da zna engleski da bi dobila posao u stranoj firmi. U marketingu je radila na praksi tokom fakulteta, i nakon njega kada je dobila dugo priželjkivan posao upravo u marketinškoj agenciji.

- Od svakog posla sam nešto naučila. Promocijama sam se bavila skoro šest godina, otkako sam došla u Novi Sad da studiram. Taj posao mi je bio vrlo značajan i mnogo mi je pomogao. Pre toga sam bila veoma sramežljiva, i one su mi pomogle da  postanem dosta otvorenija, komunikativnija, da me ničega „ne bude blam“ – moj posao je bio da prodam neki proizvod ili ga podelim, a to je podrazumevalo prilaženje i razgovor sa svim ljudima na prodajnom mestu. Promocije su mi  mnogo pomogle i da se dobro organizujem, jer je trebalo uskladiti sve obaveze sa učenjem. Donele su mi mnogo toga dobrog uključujući i drugarice koje sam tada stekla i sa kojima se još družim, navodi Simone.

Potom je usledio rad u prodavnici poznatog trgovinskog lanca odeće i noćne smene, kada je radila na prijemu robe.

- Tu sam naučila koliko je težak noćni rad. Saznala sam kako izgleda druga vrsta fizičkog rada – celodnevno stajanje, stalno hodanje gore-dole po robu, sauočila sam se sa raznim neprijatnim ljudima i situacijama. Na tom poslu se nisam dugo zadržala, jer sam dobila priliku da idem na praksu u sektor marketinga u velikoj kompaniji u Novom Sadu. Tu priliku nisam htela da propustim, jer sam se za to školovala - navodi Simone.

I praksa joj je bila značajna.

- U toj kompaniji sam naučila da ne treba da se stidim - na praksi sam, moram da pitam ljude koji tu rade da mi pokažu šta ja treba da uradim. Sada vidim da je trebalo da budem slobodnija. Posle toga usledila je pauza kada nisam imala posao. Tada sam počela da budem aktivna na LinkedInu – istraživala sam, napravila profil i potom našla svoj prvi posao upravo na toj mreži - navodi Simone.

Bila je reč o američkoj startap kompaniji.

- Tu sam naučila da posao može da se dobije u američkoj firmi i ako ne znate dobro engleski jezik. Jer, mene je kada sam gledala oglase za posao uvek sputavao zahtev o dobrom poznavanju engleskog jezika. Ja znam jezik, ali ne mogu da se oslobodim kada ga pričam. Intervju za posao u ovoj firmi bio je na engleskom i – dobila sam ga, priseća se Simone.

U prethodnom periodu, navodi, radila je i na recepciji hotela, ali je, kaže, shvatila da taj posao nije za nju.

- U tom hotelu radila sam kratko i shvatila sam da je ok da odustanem. Ok je ako mi se ne dopada posao, ako se ne osećam dobro. Shvatila sam da to nije za mene i da ne treba da idem u tom pravcu – dodaje Simone.

Brusila se u marketinškoj agenciji

Posao koji je najznačajniji za ono čime se danas bavi je, kaže, rad u marketinškoj agenciji u koju je priželjkivala da „upadne“ dok je studirala.

- U toj agenciji sam naučila da sve može da se nauči, da uvek treba da se pita kada se nešto ne zna. Ono što sam sada shvatila je da stvari ne treba da se shvataju lično, da ne treba biti pod stresom i da je u poslu neophodna pauza - ističe Simone.

Na putu ka frilens poslu

Potom je saznala lepu vest, saznala je da je trudna. Odluka da krene u frilens vode nije bila samo iznuđeno rešenje, već želja o kojoj je razmišljala i pre gubitka posla.

- To je bila neka moja želja o kojoj sam razmišljala i dok sam bila zaposlena. Zato što tako mogu da radim kada ja hoću, mada na taj način posao ume i da se razvuče na ceo dan - priča nam Simone.

Bilo je to u proleće 2020. kada je krenula pandemija virusa korona i vanredno stanje koje nam je ograničilo i kretanje.

- Nisam bila prinuđena da radim, jer smo mogli da živimo i od suprugove plate. Ali, prelomila sam - ja ću sada biti frilenser. Iako nisam imala predstavu kako to funkcioniše - priseća se ona.

Uzela je, kaže, planer i detaljno planirala svaki dan. Dan za danom.

- Gledala sam i pretraživala profile po društvenim mrežama, analizirala kome mogu da unapredim profil. Onda bih napravila ponudu za svakoga konkretno i dnevno bih poslala takvih pet do deset ponuda. Za nekih mesec dana poslala sam stotinak mejlova i dobila - 10 odgovora. To nisu oni koji su ponudu prihvatili, već su samo odgovorili na moj mejl iskazavši želju da saznaju detalje ponude - priča Simone.

Mejl po mejl

Pisala im je, kaže, uglavnom čime se bavi i kako bi mogla da im pomogne da se njihov profil na društvenim mrežama unapredi.

- Ponudila sam im da mi se jave da im pošaljem ponudu. Tih deset od oko stotinu koje sam kontaktirala bilo je zainteresovano da tu ponudu i vidi. Od toga sam dobila samo jednog klijenta i to je za mene bio san snova - priča Simone sa osmehom.

Bila je, kaže, uporna u slanju mejlova. Neki su bili nezainteresovani, pa su se posle javili. Važno je da sam bila „kao stenica“, nisam prestajala, navodi ona.

Tada je, priča, doživela i jednu neprijatnu situaciju, ali je i iz nje - izvukla pouku.

- Dogovorila sam se sa jednim menadžerom iz Beograda da dođem da se upoznamo kako bih mu uživo predstavila ponudu. Jesam bila trudna, jeste bila korona, ali sam ipak došla na taj sastanak iz Novog Sada. Ja sam došla - on nije. To je to prvo negativno iskustvo od kada sam uplovila u frilens vode koje me je malo poljuljalo. Ali sam rekla: Pa dobro, šta sad. Dešava se. Shvatila sam svoju grešku i za svakog narednog sam znala šta hoću, a šta ne - navodi Simone.

Kod frilens posla joj se, kaže, sviđa što sama bira klijenta sa kojim hoće da radi.

- U Agenciji nije moglo tako - ne biraš klijenta već radiš sa onim koga dobiješ. Posao se zahuktao, u međuvremenu je došla i beba, a ja i dalje radim i imam sve više klijenata.

Motivacija i kako je održati

Simone navodi da ju je u radu kočilo to što je svako želeo da vidi njen prethodni rad, na šta ona nije mogla da odgovori.

- Ograničavao me je ugovor sa agencijom gde sam prethodno radila, pa nisam smela ništa da kažem o svojim klijentima. Morali su da mi veruju na reč kada im kažem u kojim industrijama sam sve radila. Mogli su da vide moju Instagram stranicu, ali to nije bilo dovoljno. Zato mi je bio važan onaj prvi klijent. Tada sam rekla: To je to. Sada mogu da pošaljem svoj portfolio, granice više ne postoje - rekla je Simone Vesić.

Njena poruka je kratka za sve one koji su ostali bez posla ili bi da promene postojeći:

- Zaista neću reći ništa epohalno. Ali se to pokazalo kao tačno za mnoge situacije: Nikada ne odustajte, budite uporni, ali i strpljivi. Osetićete kako rezultat stiže!