Trendovi na tržištu: U Srbiji se najčešće počinje sa pozicije prodavca
Sa 126.461 konkurisanjem, u periodu od prvog marta do polovine juna ove godine, pozicija prodavca je ubedljivo najtraženija na domaćem tržištu rada, pokazuju podaci sajta Poslovi infostud.
Broj ljudi koji se u posmatranom periodu javio na oglase u kojima se traže prodavci gotovo dvostruko je veći od sledeće najtraženije pozicije - administrativnog radnika. Na drugoj strani ove liste, dakle među zanimanjima za koja ima najmanje zainteresovanih nalaze se somalijeri i C developeri, sa po tek dva konkurisanja za pomenutih dva i po meseca. Istraživali smo zbog čega je to tako, odnosno zbog čega se najveći broj ljudi jagmi da postane prodavac, a svedoci smo da je istovremeno gotovo svakom drugom prodajnom objektu potreban radnik.
Češće se menjaju poslovi nego pre
Ekonomista Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije objašnjava za naš sajt da je ovo posledica činjenice da ova vrsta posla predstavlja polaznu stanicu za većinu ljudi koji rade na tim pozicijama.
- Potreba za velikim brojem radnih mesta u ovom sektoru postoji i postojaće bar u narednih 10 godina. Takođe, treba primetiti i da su prelasci u okviru svih sektora ubrzani sa razvojem tržišta rada, što je u skladu sa svetskim trendovima. Tako da i oni koji pripadaju sektoru dobro plaćenih poslova u kojima postoje dobri uslovi za rad daleko češće menjaju poslodavca nego samo pre pet ili 10 godina. Osobe koje rade na poziciji prodavca isto čine, menjajući poslodavca ili odlazeći da nešto plaćenija radna mesta sa boljim uslovima. Ovo sve dovodi do velike fluktuacije radne snage što se može videti gotovo svaki dan kada uđete u trgovinske radnje i primetite pad kvaliteta usluga koje se pružaju usled stalne promene zaposlenih - kaže Jevtović.
Podaci Infostuda pokazuju da osim prodavca, administrativnog radnika i komercijaliste na našem tržištu rada najviše interesovanja među onima koji traže posao je za poslove telefonskog operatera i vozača, dok se, osim za pozicije C developera i somalijera, najmanje konkuriše za metaloglodače, montažere u mašinstvu ili referente za zaštitu bilja.
Na pojedinim mestima može i bez srednje škole
Miloš Turinski, PR Poslova to objašnjava ovako:
- U sektoru trgovine, bilo da su u pitanju prodavci ili komercijalisti generalno vlada i velika potražnja i ponuda, ali i velika fluktuacija radne snage. Zbog potražnje za prodavcima, kriterijumi koje ovi radnici moraju da zadovolje su dosta niži i sada praktično na tu poziciju, na pojedinim mestima, mogu da konkurišu i kandidati bez srednje stručne spreme, dakle bez posebnih znanja, stepena obrazovanja, neretko i bez iskustva, i otuda toliko njih koji se prijavljuju. Uz to, česta je promena poslodavca, odnosno odlazak na nešto bolje plaćena radna mesta ili malo bolje uslove rada. Dakle, nema tu deficita radne snage već česte fluktuacije a otuda i potražnja poslodavaca za radnicima u trgovini. Sa druge strane, pravi dokaz deficita su IT radnici. Na te oglase se gotovo niko ne javlja, jer na tržištu nema onih koji već ne rade - kaže Turinski.
Jevtović dodaje da ovakvi podaci nisu iznenađujući za tržište rada u Srbiji, naročito u poslednjih nekoliko godina.
- Pritom su u skladu sa tezom koju zagovaram - došlo je do snažne podele na dobro plaćene poslove koji su uglavnom u izvozno orjentisanom sektoru i one relativno slabo plaćene poslove gde su uslovi rada daleko lošiji i odnose se uglavnom na sektore ugostiteljstva, trgovine na malo, administracije i drugih zanimanja za koja nisu potrebna neka specifična znanja i veštine - navodi Jevtović.
On kaže i da mali broj prijava na pomenuta zanimanja, poput IT stručnjaka, somalijera ili metaloglodača ukazuju na deficitarnost, ali mogu biti i posledica i još nekih faktora.
- Prvi je specifičnost zanimanja i neizlazak na tržište poslova usled zapošljavanja van zvaničnih oglasa i poziva, kao u slučaju somalijera. Druga situacija do koje može doći je direktan prelazak od jednog do drugog poslodavca usled direktnih ponuda koje poslodavci zaposlenima nude, i gde se nadmeću sa trenutnim poslodavcem tako što ponude bolje uslove rada i veću platu. Kada se pominje i mali broj prijava za poslove trebalo bi uzeti u razmatranje i odlazak domaće radne snage na sezonske ili šestomesečne poslove u zemlje Evropske unije - zaključuje Jevtović.
