Veterinari: Neopisiva je sreća i radost kada pomognemo životinji koja je patila

Posao veterinara je jedno od najplemenitijih, najlepših i ujedno najtežih zanimanja na svetu. Da biste savesno radili kao veterinar morate iskreno da volite životinje, te da u posao uložite svu svoju dobrotu, strpljenje i empatiju.

Neophodno je i da primenite znanje koje se stiče na visokim školama kako biste shvatili šta zapravo bolesnu životinju muči i kako da joj pomognete.

Osnovni zadatak veterinara je da pregleda, dijagnostifikuje i leči bolesne ili povređene životinje, bilo da su domaće, divlje ili egzotične, a radni prostor mu je na svim mestima gde one žive - na farmama, ergelama, azilima, zoovrtovima, u selima, gradovima, planinama, šumama…

Kompleksniji posao nego što se misli

Da biste postali doktor vetrerinarske medicine morate završiti fakultet, a najčešći izbor naših studenata su Fakultet za veterinarsku medicinu u Beogradu, kao i Department za veterinarsku medicinu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Ono što će vam većina iskusnih veterinara reći jeste da ovaj posao nije lak i da ume da bude izuzetno stresan, ali i da oni koji su ga birali iz ljubavi ne vide nikakvu prepreku u tome da im to postane životni poziv.

Koji je glavni motiv za izbor ovog zanimanja, koliko je posao težak, i da li je isplativ, kao i koje su to mane i vrline koje sa sobom nosi, za Infostud govore doktori veterinarske medicine Dragana Poznanović i Nikola Ilić. “Sreća i radost koju osećate kada pomognete životinji koja je trpela i patila ne može da se izmeri ničim materijalnim. U tom trenutku istinske radosti, zaboravite sav umor i strepnju, koju ste imali dok ste radili jer ste dobili svoju nagradu koja je najvažnija u ovom poslu, a to je saznanje da je neko pored vas zdrav, a da ste vi tome doprineli”, kaže Dragana Poznanović (na slici), doktor veterinarske medicine koja se ovim poslom bavi punih 35 godina.

Ona ističe i da je posao veterinara mnogo kompleksniji i može sadržati mnogo više elemenata nego što ljudi najčešće pretpostavljaju. U svakom segmentu života, objašnjava Poznanović, veterinari imaju važno mesto: kontrolom zdravlja životinja doprinose kvalitetu hrane za ljude, kontrolom namirnica doprinose bezbednosti hrane, doprinose i očuvanju čovekove okoline, kroz proveru mesta gde se odlaže otpad i stalnim nadzorom nad kvalitetom zemljišta i vode, a takođe svakodnevno pružaju i edukaciju stanovništva, a posebno vlasnika životinja.

Kad loše iskustvo odredi karijerni put

Radno mesto veterinara može biti veterinarska ordinacija, klinika, laboratorija, fabrika za preradu mesa ili mleka, fakultet ili neki nadzorni organ koji kontroliše rad zaposlenih, prati zdravstveno stanje, propisuje i preduzima potrebne mere za sprečavanje pojave i širenja bolesti i kontroliše promet životinja i njihovih proizvoda. Veoma često se radi na terenu, pa je pored stručnog znanja potrebna i fizička spremnost i izdržljivost. U svakom slučaju, za veterinara je važno da je stabilna ličnost, da voli svoj posao, da je fizički zdrav i da ima kondiciju, jer ovaj posao često nema radno vreme”, ističe naša sagovornica.

Želja da se životinjama pomogne, da budu dobro zbrinute i u “pravim rukama”, da budu oslobođene patnje, najčešći je motiv zbog kog se ljudi opredeljuju za ovaj poziv. Nikola Ilić (na slici), vlasnik veterinarske ambulante Pet Land u ovom poslu obreo se zahvaljujući ljubavi prema životinjama, ali i jednom stresnom događaju koji je preživeo u mladosti, a koji mu je odredio karijerni put. 

“Odrastao sam okružen psima i mačkama i više puta sam bio u situaciji da veterinari nisu znali da im pomognu kada je trebalo. Pre trideset godina veterinarska struka ni izbliza nije bila ovoj današnjoj. Da neko uradi operaciju bilo je na nivou naučne fantastike. Tako su mom psu radili carski rez bez anestezije i on je na kraju uginuo od sepse. Za nekog ko je tada imao 14 godina, bilo je baš strašno iskustvo da asistira na takvoj operaciji. I potom sam prevashodno želeo da naučim ovaj posao da bih mogao svojim životinjama da pomognem i da ne zavisim od drugih”, istakao je on.

Po savet se ide pre izbora ljubimca

Veterinari koji rade u gradovima najčešće su posvećeni kućnim ljubimcima. Zbog specifičnog posla u pet šopovima i vet apotekama, oni stalno moraju da budu u toku sa novim lekovima, preparatima, kao i novim vrstama hrane za kućne ljubimce, ističu naši sagovornici. 

Neophodno je svakodnevno upućivati vlasnike kako da pravilno drže i neguju svoje ljubimce jer se nažalost često dešava da veterinari imaju posla, baš zbog nenamernih grešaka vlasnika, njihove neupućenosti, a ponekad i nezainteresovanosti da se pronađe pravo rešenje za njihovog ljubimca. 

“Kada govorimo o držanju životinja u stanovima i kućama u gradu, bilo bi korisno da se, pre nego što uzmu životinju, budući vlasnici informišu kako da odaberu ljubimca kako bi svima u kući bilo prijatno. Ovo je posebno važno za ljude koji ranije nisu imali životinje. Tako počinje odgovornost i neće se desiti da se ljubimci izbacuju i ostavljaju da pate. Jedan razgovor sa veterinarom će vam dati odgovore i pomoći da odlučite koju životinju da uzmete, a ako je u pitanju pas, koliko velikog i koliko zahtevnog da odaberete. Tako možete sebe poštedeti velikih problema u budućnosti”, smatra Poznanović.

Sličnog stava i iskustva je i Nikola.

“Većina životinja je preplašena kada dođe u ordinaciju. Mnoge su histerične i nesaradljive. Puno njih zna da bude agresivno i postoji opasnost da nekog povrede. Istina je da nažalost puno vlasnika pasa i mačaka ne razume životinje sa kojima žive. Doživljavaju ih kao ljudska bića i pripisuju im osobine ljudi. I zbog toga nastaju problemi. Takođe, a u vezi našeg posla, za neke vlasnike je potpuno u redu da nas njihove životinje ogrebu ili ugrizu, ističe on.

Kvalitet usluga evropski, cene jeftinije

Ilić naglašava da onaj ko želi da se bavi ovim poslom treba da bude svestan da radno vreme zapravo ne postoji, ali i brojnih stresova kada se životinje leče, operišu ili usled nemarnosti i bolesti uginu.

“Ovo je posao koji vas emotivno hrani, ali i troši”, saglasni su naši sagovornici.

Oni kažu da znanje, stručnost i kvalitet usluga naših veterinara ne zaostaju nimalo u odnosu na razvijenije zemlje.

“Po znanju, dijagnostičkim metodama, postavljanju dijagnoza i lečenju, veterinarska struka u Srbiji ne zaostaje za najrazvijenijim zemljama. Radi se na konstantnoj edukaciji i unapređivanju znanja veterinara kroz praćenje svih dešavanja u svetu, vezano za zdravlje životinja”, istakla je Poznanović.

Sa druge strane, prema rečima Ilića “ovaj posao je kao i većina poslova u našoj zemlji slabije plaćen kada se uporedi sa inostranstvom”.

“Cene usluga su dosta niže iako kvalitet usluga ne zaostaje mnogo ili upošte”.

Ipak, i Nikola i Dragana su saglasni u jednom - da je trenutak kada je neka životinja spasena i sačuvana, ta neopisiva ljubav i radost koja ispuni i oboji celu ambulantu - dovoljno da veterinare zauvek “drži” u ovom poslu.