Poslovi.infostud.com koristi kolačiće kako bi vam pružao najbolje korisničko iskustvo. Nastavkom korišćenja sajta smatraćemo da ste saglasni sa korišćenjem kolačića. Saznajte više.

Završila FON i radila u struci, ali joj draže da popravlja četvorotočkaše


Generacijama smo okruženi predrasudama kada je reč o podeli na muško-ženske profesije. Jedni tvrde da ženama nije mesto u nekim fizički težim poslovima, dok drugi govore da nema mesta za muškarce u poslovima gde žene dominiraju dugi niz godina. Ali da ženske ruke uspešno mogu da prionu na “muški posao” pokazuje nam i priča Stanislave Timotijević, automehaničarke iz Beograda koja je po završetku studija stekla zavidno radno iskustvo a potom napustila redovan posao i odlučila da pokrene biznis u branši u kojoj je prava retkost videti žene.

Od malih nogu automobili su joj prirasli za srce. Uz brata je napravila prve automehaničarske korake a zbog dugogodišnje ljubavi prema svom hobiju nikada joj nije smetalo da uprlja ruke, zaviri ispod haube ili siđe u "kanal" da popravlja četvorotočkaše. Iako se školovala za potpuno drugu profesiju, ne žali ni za čim jer smatra da joj fakultet pomaže u poslu.

Formalno obrazovanje vam daje širinu

Naša sagovornica je završila Fakultet organizacionih nauka (FON) 2009.godine u Beogradu, smer upravljanje kvalitetom, nakon čega je išla na master studije na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu.

- To je bilo ono vreme kada se postavljalo pitanje da li su osnovne studije dovoljne ili je potrebno steći zvanje mastera. Na studijama smo obučavani za implementaciju i proveru primene ISO i HACCP standarda kada je u pitanju proizvodnja, prerada i promet životnih namirnica. Po završetku studija, potraga za poslom u struci mi nije odmah išla od ruke a i u to vreme ponuda je bila slaba a uslovi nikakvi. Tada sam osnovala sajt informativno-edukativnog karaktera sa ciljem da se širi svest u vezi sa kvalitetom standarda, gde su ljudi iz struke mogli da objavljuju vesti i nove standarde. Cela ta priča mi je omogućila da gostujem na pojedinim konferencijama, držim predavanja i imam svoje radove. Međutim, uvidela sam da to ipak nije za mene, sajt sam prodala i napustila svoju struku - objašnjava Stanislava.

Prema njenim rečima, karijeru je nastavila u jednoj telekomunikacionoj kompaniji obavljajući široki spektar administrativnih poslova. Kad sve sumira, 11 godina je provela kao zaposlenik, ali tokom svih tih godina, svaki vikend i vreme kada nije bila na poslu, uz brata je učila i zajedno su popravljali, kvarili pa ponovo popravljali sva svoja kola.

- Naravno da mi nije žao što sam završila studije, iako ne radim u struci. Fakultet daje širinu, drugačiji način razmišljanja, pristup prema problemu i odnos prema ljudima. Sve to mi sada znači u mom poslu.

Ljubav je presudila

Nekada su se automobili prvobitno popravljali u dvorištu kod bake i deke, isključivo kada su vremenski uslovi to dozvoljavali. Timotijević navodi da su brat i ona kao veliki entuzijasti, napravili garažu kako bi nesmetano radili.

- Tada sam upoznala i započela vezu sa sadašnjim dečkom koji je isto iz te branše i počeli smo da radimo zajedno. Nakon nekoliko godina, nekako su se sklopile sve kockice. Već smo stekli uslove jer smo imali garažu i u jednom razgovoru smo došli na ideju zašto ne bismo ovo radili kao ozbiljan posao a ne kao hobi. Tako je nastao Galimoto servis. Otprilike u tom periodu, kod mene na poslu je došlo do nekih promena i ukazala se mogućnost da se ode uz određenu stimulaciju. Presekla sam i tada odlučila da će mi hobi postati celodnevni posao - priča Stanislava za naš sajt i dodaje:

- Meni je omiljeno da radim trap automobila, moj dečko se uglavnom bavi plastikom i strujom a brat rešavanjem problema. Garaža nam je već bila potpuno opremljena i baš je sve išlo spontano. Nikada nismo želeli da budemo samo tamo neki običan servis, već da cela priča ima dušu, da bude specifično, da radimo uglavnom po preporuci bez žurbe i tenzije. Nismo želeli da klijente uslužujemo kao na pokretnoj traci. Muški deo ekipe je i dalje išao na svoje redovne poslove tako da sam ja prvi deo dana koristila za sređivanje dokumentacije, komunikaciju sa klijentima, potražnju auto delova, aktivnosti na društvenim mrežama, dok smo svako popodne i vikendima udarno radili. 

Zadovoljni klijenti su najbolja preporuka

Postoji nepisano pravilo: “Dobar glas daleko se čuje”. Naša sagovornica smatra da u poslu treba biti predan i drugačiji. Ona navodi da je glavni slogan Galimoto servisa “Mi brinemo o vašem autu”. Ističe da imaju drugačiji pristup, otvoreno razgovaraju sa ljudima i tako grade poverenje.

- Jednostavno laska nam kada osobe dođu i ostave svoj automobil i ključeve ne sumnjajući u kvalitet našeg rada. Zadovoljni su i činjenicom da smo uvek dostupni popodne i uveče što im olakšava da nakon završenog poslu mogu da dođu kod nas. Ovaj posao ne radimo da bismo se obogatili ili klijentima skupo naplaćivali svoje usluge. Oni to osećaju te nas rado preporuče drugima. Otprilike jedan zadovoljni klijent donese nam 4-5 novih - priča nam Stanislava.

Obim posla se povećao u odnosu na prethodni period, a posebno kada se uporedi sa vremenom koje je provodila na redovnom poslu. To je bio i povod zašto su pre skoro godinu dana počeli sa izgradnjom nove garaže koja će im obezbediti mnogo više prostora, bolje uslove za rad, savremeniju opremu, i još dva radna mesta.

Na pitanje da li od automehaničarskog posla može dobro da se zarađuje u Srbiji, Stanislava kaže da od tog posla može lepo da se živi:

- Mi tek relativno kratak period ozbiljno radimo da bih mogla realno da procenim. Iskreno, krenuli smo ovim poslom da se bavimo i delom iz nezadovoljstva kako to druge kolege rade. Od naših klijenata čujemo razne priče o iskustvima sa drugim servisima, tako da me i ne čudi što onda dođu kod nas. Uz to na našem tržištu vlada deficit kada su dobri automehaničari i servisi u pitanju, ali nadam se da će se to promeniti.

Kajaćeš se ako ne probaš 

Nikada nije lako doneti radikalnu odluku po pitanju nastavka karijere. I naša sagovornica kaže da joj je to bio najveći izazov i da potpuno razume ljude koji se grčevito drže svojih poslova jer objektivno govoreći, živimo u neizvesnim vremenima.

- Srećom ja sam imala podršku porodice i preduslove pa pokretanje posla nije zahtevalo neke investicije i početna ulaganja. Svima koji razmišljaju da uplove u preduzetničke vode, definitivno preporučujem da se oprobaju, jer kajaćemo se na kraju samo ukoliko nismo probali. Međutim, ne treba ići “grlom u jagode” i treba uvek imati neku rezervnu varijantu. Važno je biti svestan da neće od početka sve krenuti kako treba, niti će se zarađivati veliki novac u startu. Uspeh se ne dešava preko noći, ono što okolina primeti je samo eskalacija upornog rada i truda koji se odvijao u senci godinama pre toga. Ali zaista vredi jer je lep osećaj kada radiš za sebe, i to baš ono što si sam odabrao. Uvek će biti izazova i teških dana ali to je život. Ja sam svoj dečiji san ostvarila, iako su mi mnogi govorili da sam zakasnila sa tim jer imam 37 godina. Neka bude i da sam sentimentalna, ali ja verujem da za snove nikada nije kasno - poručuje Stanislava Timotijević.

Podelite na društvenim mrežama

Direktan link do vesti