Maja Kosanović

Maja Kosanović.png

U periodu kada sam završavala fakultet i počinjala da tražim posao u struci, stručna praksa u Continental-u mi je bila prvi izbor. Pozitivna iskustva moje najbolje drugarice koja je godinu dana pre mene dobila praksu u Continental-u u Subotici, bila su presudna da odlučim da se prijavim. Svideo mi se način kako su razgovori bili organizovani, pristup i profesionalnost ljudi sa kojima sa bila u kontaktu – celokupan prvi utisak je bio vrlo pozitivan, tako da kada sam dobila ponudu, nije bilo nikakve dileme da li ću da je prihvatim.
 
I dan danas pamtim smešnu situaciju koja se dogodila kada sam bila praktikantkinja. Trebalo je da stupim u kontakt sa dobavljačem iz Meksika, kontakt osoba se zvala Jesus (prezimena se ne sećam). Počinjem mail Jesusu rečima “Dear Mr. Jesus” ili “Dragi gospodine Isuse”, sa svojom šeficom u cc-u mejla. Zbog toga moj lapsus nije prošao neprimećeno i godinama kasnije se tome smejemo.
 
Kada napravim osvrt na došadašnje radno iskustvo, shvatam da sam sazrela i da imam odgovorniji stav prema svojoj karijeri, čemu je doprinelo ulaganje u moj razvoj koje mi je Continental pružio 😊.

Dragan Vukolić

Dragan Vukolić.JPG

Nakon 8 godina iskustva u automobilskoj industriji, odlučio sam da se prijavim za poziciju Inženjera kvaliteta u fabrici #Continental_NoviSad. Moja očekivanja su bila visoka jer sam znao da je Continental jedan od lidera u ovoj sferi, a čuo sam i dosta pozitivnih iskustava od kolega. Izgradnja novog sistema, sa visoko tehnološkim proizvodom i novim tehnologijama bili su dodatna motivacija. Od početka sam bio uključen u projekte, a faza razvoja u kojoj se nalazi fabrika pružila mi je odličnu priliku za rast, kako lični, tako i poslovni. Na poziciji Inženjera kvaliteta, bio sam zadužen za praćenje procesa i proizvodnje, interne reklamacije i praćenje ključnih indikatora. Imao sam priliku da idem i na dodatne edukacije, što je upotpunilo moj profesionalni razvoj.
 
Posle određenog vremena sam napredovao na poziciju Vođa tima kvaliteta, gde se fokus mog posla pomerio sa procesa na tim. Radim na organizaciji tima i ostvarenju zajedničkih ciljeva. Ima dosta prostora za razvoj i to je ono što treba iskoristiti. Konstantno širenje tima donosi i nove izazove, ali svi smo usmereni na kreiranje timskog duha, kako bismo sa lakoćom rešavali probleme i unapređivali procese.
 
U fabrici #Continental_NoviSad posebno mi se dopada to što je komunikacija otvorena na svim nivoima. Međuljudski odnosi su odlični, atmosfera je prijatna za rad. Koleginice i kolege su uvek spremne da pomognu.

Lazar Alagić

PNG1 1.png

Čujemo da si nedavno započeo svoju #productbased karijeru nakon R&amp;D prakse. Čestitamo ti! Čemu te je to iskustvo naučilo?
Praksa mi je donela mnogo toga korisnog. Ipak, prvo bih istakao najdraže - ona je bila moje prvo radno iskustvo u struci za koje sam se školovao na Fakultetu tehničkih nauka. Time sam ostvario jedan od ciljeva kao student. Konačno sam dobio mogućnost da se upustim u inženjerski svet i da primenim svoju kreativnost u istraživačko-razvojnom okruženju. Takođe, pružila mi se prilika da se oprobam u jednoj velikoj kompaniji i da radim na strateški značajnom projektu za Continental. Kada je reč o tehničkom znanju, mogu reći da sam naučio izuzetno mnogo stvari o električnom sistemu vozila, ali istakao bih to da sam u potpunosti savladao Model based development. Moje iskustvo bi najpreciznije opisalo da sam stekao sveukupnu sliku o procedurama prilikom razvoja softvera u automobilskoj industriji.
 
Da li nešto tvoju praksu čini posebnom u odnosu na to kako inače to funkcioniše?
Često se u kancelariji šalimo na račun moje prakse koja je bila pomalo specifična. Konkretno, nije postojao neki poseban plan i program kroz koji sam trebao da prođem, već je moj lider imao ideju da me što pre osposobi za rad na projektu na kom je bilo planirano da radim zajedno sa timom. Tako da sam od prvog dana imao jasan zadatak: da savladam one softverske alate sa kojima se do sada nisam susretao, kao i da se što bolje upoznam sa projektom. Taj period bio je izuzetno uzbudljiv jer su se ispred mene pojavili novi izazovi. U početku su mi postavljani zadaci, koji su služili kao neki vid vežbe. Pomoću njih sam stekao samopouzdanje i malo po malo dodeljivani su mi zadaci koji su se odnosili na sam projekat. To su bile jednostavne implementacije, a potom su došle i one zahtevnije, ali tada sam već bio obučen da ih rešim. Za vreme prakse imao sam pristup svim treninzima koji su mnogo doprineli mom znanju, ali najviše su doprinele moje kolege koje su nesebično delile svoje znanje i iskustvo sa mnom.
 
Kakvo je bilo tvoje iskustvo sa kolegama iz tima?
Naša grupa se nalazi unutar Smart Mobility poslovne oblasti, i ima oko 40 zaposlenih koji su podeljeni u timove u okviru kojih radimo na više različitih projekata. Moje kolege su uglavnom okvirno mog uzrasta, tako da je cela grupa sačinjena od mladih i, istakao bih, uspešnih ljudi. Spajaju nas slična interesovanja, pa je atmosfera u kancelariji odlična, a o meri humora i smeha koji je vrlo prisutan je suvišno i govoriti. Shvatio sam koliko je radno okruženje bitan faktor za prijatan boravak na radnom mestu, ali i za sam rad, baš na svojoj praksi. Učenje mi je bilo mnogo lakše nego kako je to slučaj na, recimo, fakultetu ili u odnosu na iskustva svojih vršnjaka. Svoje kolege mogu isključivo da pohvalim! Kao zaposleni, ostao sam deo grupe u kojoj sam radio praksu. Bavimo se razvojem aplikativnog dela softvera za dve veoma važne jedinice unutar vozila. U pitanju su jedinica za kontrolu tela vozila koju nazivamo BCM i za instrument tablu koju nazivamo Instrument cluster.
 
Na koji način kroz svoju poziciju sada utičeš na automobilsku industriju?
Moj doprinos automobilskoj industriji je u razvoju modernih instrument tabli. Ovakva instrument tabla je u potpunosti digitalna, što znači da ne postoje čak ni analogne kazaljke, već je ceo prikaz na ekranu. Doprinos ovakvih instrument tabli nije samo estetski, naime, one vozaču omogućavaju jednostavan pristup važnim informacijama kao i raznim podešavanjima. Razvoj softvera za instrument tablu je odgovoran posao jer ona predstavlja glavni vid komunikacije između vozača i čitavog vozila. To je čini jednim od najkompleksnijih uređaja unutar čitavog električnog sistema vozila. Prikaz mora da bude u realnom vremenu, a informacije koje se prikazuju moraju da budu strogo ispravne u svim realnim scenarijima.

Dijana Savanović

Instagram post - 1.png

Početak moje prakse za poziciju System Test Engineer u #Continental mi je ujedno bio i susret sa jednim velikim olakšanjem - klizno radno vreme. To bih defininitivno izdvojila kao najdraži benefit jer, kako putujem svaki dan, meni znači zaista mnogo. Osim toga, od velike važnosti je mogućnost usklađivanja prakse sa obavezama na fakultetu gde možemo birati praksu od 6 ili 8 randih sati u zavinosti od naših potreba, kao i izlazak u susret u raznim situacijama, poput ispita ili neodložnih obaveza.
 
Kao i većini studenata koji su bez ikakvog iskustva, započeti nešto je veliki korak, a činio se još većim obzirom na kompanija u kojoj sam konkurisala. Nisam imala prethodno znanja, niti bilo koji dodir sa radom u kompanijama. Drago mi je što sam shvatila da mi nije bio ni potreban, van znanja sa fakulteta! Tokom prvih par meseci prakse napredovala sam u svojim komunikacionim veštinama i engleskom jeziku jer Continental posluje širom sveta. Čak i u toku svoje prakse sam dobila šansu da prenesem znanja dvoje ljudi i time shvatila da mi pored inženjerstva odgovara i mentorstvo. Za oba posla je potrebna razumevanje, tolerancija kao i timski rad. Sam proces prenošenja znanja na druge je kao takav ispunjujući, a pritom - osim svom, doprinosite i tuđem razvoju. Upravo takvo isksutvo bi očekivalo vas kad bude došli!
 
Mentorstvo služi da bi vas spremilo za uspešan rad na projektima i snalaženje u svim situacijama u kojima se možete pronaći kao neko kome je ishod rada proizvod u industriji gde je kvalitet na prvom mestu. Moje #productbased iskustvo je obeleženo meni najzanimljivijim projektom na kojem sam radila – u pitanju je jedan digitalni displej. Ono što ga čini posebno zanimljivim jeste to što ima režim izmenljive privatnosti na suvozačevom mestu, a pritom je nešto što je potpuno novo i nepoznato tržištu ili obrazovanju. Možda je i najiznenađujuće to što je rad na ovim tehnologijama moguć sa znanjem koje dobijemo sa fakulteta uz, naravno, kontinuiranu podršku od iskusnijih kolega. Ono što nam je nepoznato, a što može biti slučaj kad radite u R&amp;D okruženju, se nadomesti treninzima, učenjem i podrškom.
 
Nakon svoje prakse, zaposlila sam se kao System Test Engineer. Rad na ovoj poziciji je meni veoma zanimljiv – susrećem se sa testiranjem softverskog dela proizvoda, kao i hardverskog, što mi omogućava bolje poznavanje i sklapanje “kockica” u jednu celinu. Zanimljivo je i to što sam na projektu uključena od samog početka, iako sam bila na praksi. Na osnovu toga sam stekla utisak da je svaki član tima podjednako važan.
 
Rad u Continental-u podrazumeva saradnju sa mnogim drugim timovima. To je od velike pomoći ukoliko se desi nešto neočekivano, poput promene koju zahteva kupac. U tom slučaju bi, recimo, mašinski inženjeri izmenili šemu i raspored komponenata, dok bi hardverski tim na adekvatan način izmenio raspored komponenti. Nakon toga nastupamo mi - moramo biti obavešteni o promenama kako bismo znali na koji način da sprovedemo testiranja. Hardverski tim nam pruža veliku podršku u slučaju kada su nam potrebne modifikacije bez kojih nije moguće izvršiti testiranje. Upravo zbog toga su komunikacija i razumevanje među različitim timovima koji učestvuju u razvoju proizvoda ključ uspeha za kreiranje proizvoda koji će se pronaći i milionima vozila širom sveta.

Aleksej Kočin

Slika Infostud.jpg

Kako to izgleda kada u istom trenutku promenite ne samo poziciju, nego i grad i državu u kojoj radite?
 
Koliko je izazovno raditi u istoj korporaciji, ali u različitim sektorima i u različitim poslovnim jedinicama, koje podrazumevaju potpuno drugačiji portfolio proizvoda? I još na to sve biti zadužen za celokupno poslovanje kompanije?
 
Ovo su samo neka od pitanja na koja nam odgovara novi Generalni direktor kompanije Continental u Subotici, Aleksej Kočin, odmah po dolasku na novu poziciju. U svom prvom intervjuu otkriva nam nešto više o sebi, prvim utiscima o fabrici, i budućim planovima.
 
Koji je Vaš prvi utisak o fabrici u Subotici?
 
Veoma sam zadovoljan onim što sam video i načinom na koji sam se osećao tokom prvih nekoliko dana provedenih u fabrici, a ovo pozitivno iskustvo nastavlja da raste svaki dan, kako upoznajem nove kolege. Vidim strast za pobedom, posvećenost i iskustvo u svakom pojedinačnom ili grupnom razgovoru koji imam. I, upravo to potvrđuje da, uz pravo razmišljanje i vredan rad tima, fabrika može da izgleda ovako kako danas izgleda i da ima rezultate kakve danas ima.
 
Svoju karijeru u Continental-u započeli ste pre nekoliko godina. Da li možete da nam otkrijete kako je izgledao Vaš karijerni put?
 
Svoju karijeru u Continental-u sam započeo u martu, 2014. godine u fabrici u Kalugi, gde sam se zaposlio kao Menadžer kvaliteta. Pridružio sam se timu ubrzo nakon početka proizvodnje, pa smo kroz početnu fazu i uspostavljanje sistema prošli zajedno.
Nakon tri godine rada u Kalugi, dobio sam priliku da učim i da se dalje razvijam u okviru naše američke fabrike u Maunt Vernonu, u državi Ilinois. Ovo je bilo sjajno iskustvo. Četiri godine sam radio u ovoj fabrici i bio sam zadužen za upravljanje kvalitetom proizvoda, a to su bile gume za putnička vozila i male kamione. Ova pozicija mi je donela dosta znanja i različite perspektive, kada je u pitanju proizvodnja guma. Fabrika je stara 45 godina, tri puta je veća u odnosu na onu u Kalugi, ima 3500 zaposlenih i potpuno drugačiji portfolio proizvoda. Zajedno smo prošli kroz mnogo izazova, imali neke teške trenutke, ali i proslavljali velike zajedničke uspehe.
Kada se moje zaduženje tamo završilo, vratio sam se u Kalugu i promenio sektor, tako da sam iz Kvaliteta prešao u Industrijski inženjering. Radovao sam se ovakvoj prilici da se oprobam u nečem novom. Industrijski inženjering je u to vreme činio manji tim, ali sa velikim uticajem i vidljivošću u svim aspektima funkcionisanja fabrike.
U ovom sektoru sam se zadržao kratko, pošto sam u aprilu ove godine dobio priliku da promenim poslovnu jedinicu i da pređem iz Guma u ContiTech. U Kalugi zapravo postoje dve fabrike u okviru jednog pravnog entiteta, pa sam tako ostao u istom gradu, ali sam postao Generalni direktor druge, manje fabrike u Kalugi. Moj novi tim u Kalugi je bio veoma iskusan i veoma uključen u svoj posao.
I na samom kraju, pre nekoliko dana, započeo sam novo poglavlje na svom karijernom putu u Continental-u i došao sam ovde u Suboticu!
 
Zašto smatrate da je fabrika u Subotici prava prilika za Vas?
 
Dobio sam mnogo pozitivnih komentara od strane mojih kolega o rezultatima i razvoju fabrike u Subotici pre nego što sam došao. Čast mi je što sam sada tu i nadam se da ću svojim znanjem i iskustvom doprineti budućim uspesima. Istovremeno sam siguran da ću i sam imati mnogo benefita za svoj razvoj, zahvaljujući tako iskusnom i jakom timu. Zbog toga smatram da je ovo prava prilika za mene, pošto su moje aspiracije veoma slične pravcu u kojem se fabrika kreće i koji je planiran za nju. Tako da smo savršeno usklađeni u cilju uspešnog razvoja fabrike.
 
Sada bismo želeli da Vas upoznamo malo bolje. Da li možete sa nama da podelite nešto o sebi i o svom privatnom životu?
 
Kako svi mi veliki deo života provodimo na poslu, iskreno verujem da treba da poznajemo jedni druge dobro, tako da se radujem upoznavanju svojih novih kolega i načina na koji oni razmišljaju, osećaju se i ponašaju se, ne samo na poslu, nego i van njega. Nadam se da ću postati deo tima i lokalne Conti porodice što pre.
A, sada, par reči o meni.
Rođen sam i odrastao sam u Sankt Petersburgu, drugom po veličini gradu u Rusiji, gde sam proveo i većinu svog života, do trenutka kada sam se preselio u Kalugu 2014. godine.
Oženjen sam i imam ćerku, koja trenutno pohađa školu u Kalugi.
Van posla, moj hobi je definitivno sport – posebno trčanje, biciklizam i plivanje. Do sada sam učestvovao na oko 10 maratona na različitim lokacijama, mnogim kraćim trkama, i nekoliko puta sam učestvovao na Ironman takmičenju sa srednjim distancama. I dalje razmišljam da li ću se upustiti i u najteže distance Ironman takmičenja.
Pored sporta, ono što volim je čitanje (u većini slučajeva, kombinujem trčanje i slušanje audio knjiga), filmove, pozorište.
Takođe volim turizam i planinarenje, tako da sam do sada imao nekoliko pređenih uspona. Popeo sam se na Elbrus, najvišu vrh u Evropi (5642 m), vrh Lenjin u Pamirskom vencu (7134 m), vrh Akonkagva u Andima, najviši u Severnoj i Južnoj Americi (6960 m) i na još nekoliko nižih vrhova.
 
Koji je bio najveći izazov u Vašoj karijeri do sada i na koje postignuće ste najviše ponosni?
 
Jedan od najvećih izazova do sad bila je reklamacija, koja se desila tokom mog boravka u Americi. Svi iz fabrike smo se uključili u rešavanje reklamacije, kao i naša centrala, i to je trajalo nekoliko meseci. Na svu sreću, reklamacija nije prouzrokovala nesreću ili povredu na terenu. Kako bismo uspešno izašli iz ove situacije, bilo je potrebno mnogo timskog rada, analize podataka, i pregovora sa kupcima, ali smo nakon toga bili još snažniji i iskusniji.
Ono na šta sam ponosan jeste rad moje prethodne fabrike u Kalugi i to što sam bio deo njenih uspeha. Ostala je broj #1 kada je u pitanju rangiranje po kvalitetu na globalnom nivou u periodu od četiri godine. Ponavljam da je to moguće samo kroz timski rad, transparentnost, praćenje pravila i održavanje obećanja.
 
Kakvu organizacijsku kulturu i radno okruženje biste voleli da kreirate i promovišete u Subotici?
 
Zalažem se za timski rad i slobodu da deluješ, kako bismo zadržali kreativnu i podržavajuću atmosferu, u kojoj svi zaposleni mogu zaista da žive naše ključne vrednosti. Poverenje, Strast za pobedom, Solidarnost i Sloboda da deluješ su osnova naše kulture i to je potrebno da razumemo i prihvatimo.
Kada su u pitanju operacije, podržavam kontinuirana unapređenja u pogledu ergonomije i bezbednosti i zdravlja na radu, u smislu tehničkih rešenja i tako što ćemo pratiti pravila za bezbednost.
Važno je da napomenem još jednu stvar: već mi je poznato da odgovornost nije samo reč u ovoj fabrici, pa je za mene značajno da održimo i razvijamo ovu karakteristiku kompanije, pošto je ona ključna za uspeh cele organizacije.
 
Koji je Vaš plan za prvih 100 dana u Subotici?
 
Prvi meseci su veoma važni na svakoj poziciji. Imajte u vidu da je, za mene, ovo dvostruka promena: i radnog mesta i države u kojoj živim. Potrudiću se da upoznam fabriku, da razumem sve što se dešava u fabrici i oko nje. Istovremeno, želim da učim o državi i ljudima koji u njoj žive, tradicijama, jeziku, istoriji.
Između ostalog, planiram da uspostavim kontakte u okviru fabrike, a tako i sa eksternim partnerima, koji su značajni za nas kao organizaciju.
Pratićemo našu uspešnost na redovnom nivou i tražiti prilike za poboljšanje, za ono što može da se unapredi. Zajedno sa timom ću raditi na našim najvažnijim problemima, koji su već definisani, ili koje ćemo tek zajedno definisati na osnovu uvida koje budemo imali.
 
Zašto je Continental, po Vama, sjajno mesto za rad i zašto biste ga Vi preporučili kao poslodavca?
 
Kada sam se prvi put pridružio kompaniji, bio sam impresioniran nivoom tehnologije, povezanošću kolega, prilikama za razvoj i učenje. Ovo je bio prvi utisak. Malo kasnije, bio sam još više impresioniran nivoom profesionalizma i zrelosti čitave organizacije. Zbog toga, ja zaista verujem da je Conti sjajno mesto za rad, ne samo zbog benefita, dobrih radnih uslova, bezbroj mogućnosti za razvoj, već i zbog toga što je to zapravo zajednica u kojoj svi radimo kao tim i u kojoj je svako dobrodošao da podeli i realizuje svoje ideje. Kao i u svakoj velikoj organizaciji, pa tako i u Continental-u, postoji naravno prostor za poboljšanje. Drago mi je što Continental već radi na tome, kako bismo svi zajedno bili još bolji.

Marko Dragić

Marko Dragić Infostud (2).png

Kako zaista izgleda jedan proces selekcije u Continental-u u Subotici otkrivamo u nastavku. &nbsp;Da li je potrebno mnogo truda kako bi se dobio posao, koliko krugova selekcije postoji, da li je prisutna doza treme ili stresa - ovo su samo neka od pitanja koja obično kandidati imaju. &nbsp;Zbog toga želimo da razbijemo predrasude o ovoj važnoj temi. &nbsp;Naš kolega Marko, koji nam se pridružio pre svega nekoliko dana, podelio je svoje iskustvo iz procesa selekcije za poziciju Inženjer kvaliteta.
 
Kako je, iz tvog ugla, izgledao proces selekcije?
 
Proces selekcije je bio prilično brz i efikasan. Sve je započelo prijavom, koja je u mom slučaju bila preko sistema preporuka za posao. Ukupno su bila dva kruga selekcije, prvi &nbsp;je bio održan putem video poziva i trajao je oko 30 minuta. Pre prvog razgovora sam dobio mejl u kojem mi je sve bilo detaljno objašnjeno - ne samo vreme i način održavanja razgovora, nego sam dobio i instrukcije kako da se pripremim za taj razgovor. Drugi (ujedno i finalni) krug sastojao se iz nekoliko različitih testova i novog intervjua. O ishodu procesa selekcije sam bio obavešten u kratkom roku. Nakon toga sam se sa Sektorom za ljudske resurse dogovarao o daljim koracima i datumu početka rada.
 
Koji je bio najizazovniji deo procesa selekcije?
&nbsp;
Kao najizazovniji deo procesa selekcije izdvojio bih drugi krug razgovora, pošto sam tu prvi put imao priliku da se predstavim i kolegama iz svog budućeg sektora. Verujem da utisak koji ovde ostavite značajno utiče na konačnu odluku u odabiru kandidata.
&nbsp;&nbsp;
Šta ti je najviše pomoglo u toku procesa selekcije?
&nbsp;
U procesu selekcije značajnu ulogu odigrala je mogućnost da se raspitam o kompaniji i poziciji kod poznanika koji ovde rade. Pored toga, jasni i jednostavni koraci u procesu bili su od velike pomoći, jer sam znao šta mogu da očekujem u nastavku i da se adekvatno pripremim. I za prvi i za drugi krug razgovora isplanirao sam koje aspekte svog rada i koje kvalitete želim da napomenem, kako ne bih zaboravio nešto što je važno. Pored toga, značilo mi je što su rokovi za dobijanje povratne informacije ispoštovani, jer je to doprinelo da neizvesnost za nijansu bude manja.
&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Koji bi bio tvoj savet kandidatima koji apliciraju na naše oglase, kako da uspešnije prođu proces selekcije?
&nbsp;
Savet kandidatima jeste da, ukoliko dobiju priliku za razgovor, da se za njega pripreme i da osmisle kako žele sebe da predstave. To je prilika da se pokažu u najboljem svetlu.

Franja Benčić

PXL_20220826_130105579.MP~4.jpg

Moja priča u R&amp;D centru u #Continental_NoviSad počinje na poziciji Embedded software test inženjera. Tim kojem sam se pridružio bio je relativno nov, a ja, kao neko ko je došao sa iskustvom rada u automobilskoj industriji na istoj poziciji, isto sam shvatio kao dodatni profesionalni motiv i izazov. Biti među prvim članovima software test tima i iz prvih redova posmatrati i učestvovati u procesu njegovog razvoja. Bilo mi je drago što sam mogao da pomognem svojim znanjem, kao i zalaganjem, a i primenom stečenih iskustava kako iz pozitivnih primera, ali možda još važnije, iz grešaka koje sam do tada pravio i skupljao u karijeri. Ubrzo, pored tehničkog pravca moja karijera kreće da se razvija i u pravcu menadžmenta kao software test menadžer, a nedugo zatim dobijam i priliku da vodim tim izuzetnih inženjera, a pre svega sjajnih kolega, iz uloge Tim lidera.
 
Prelazak na lidersku poziciju je predstavljao novu vrstu izazova, pošto liderstvo ne smatram pitanjem ranga, pozicije ili nametnutog autoriteta - liderstvo je preuzimanje odgovornosti za ljude oko sebe, a to je nešto što se ne stiče samom promocijom u lidera, nego vašim izborom. Naravno, veliku pomoć u svemu tome sam imao i od svojih nadređenih, ali pre svega od svojih kolega iz tima koji su od prvog trenutka svojim stavom i zalaganjem činili da je biti neko ko ih motiviše i vodi računa o njihovim karijerama veliko zadovoljstvo i privilegija.
 
Liderstvo nije nabrajanje radnih zadataka i njihovo puko izvršavanje. Za mene, to je životni poziv, i lično smatram da ga ili imate u sebi, ili nemate. Kao lider, moja uloga je da brinem o ljudima oko mene, o timu, da se brinem o svakom članu podjednako, ali i o timu kao celini. Moja uloga kao lidera je da im budem dobar kolega, mentor, da ih saslušam, pomognem, ohrabrim, donosim odluke kada je neophodno, vodim karijeru, da prepoznam i budem oslonac kako bi iskazali svoj potencijal. Jedan od mojih najvažnijih zadataka kao lidera jeste da članovi našeg tima ispunjavaju svoje projektne zadatke na najvišem zahtevanom tehničkom nivou, ali da se u isto vreme raduju svakom danu provedenom među svojim kolegama, i da, kada se radni dan završi, svi imamo energije za najvažniji deo dana, a to je naše slobodno vreme.
 
Pored te želje, određene odlike liderstva se i uče, razvijaju kroz celu karijeru, jer, delom, ono jeste i veština. Zato je dobro znati da koliko god da ga učite i dalje nećete imati rešenja za sve, ali bitno je da uvek želite najbolje vašem timu. Često je nezahvalno govoriti iz pozicije lidera pošto smo mi, zapravo, onoliko dobar lider koliko je dobar naš tim, i često su “svetla reflektora“ na nama liderima, ali najvažniji akteri naših priča su članovi tima. Dinamika kojom se vodim je da sam ja samo jedan među 19 nas jednakih u našem timu, a koji ima svoje svoje zadatke i koje pokušavam što bolje da vršim.
 
Moj najveći uspeh i zadovoljstvo su uspesi našeg tima i svakog pojedinca u okviru njega. Naravno, posebno zadovoljstvo predstavlja prilika u kojoj nekog od članova tima treba da promovišemo i time dodatno iskažemo potvrdu njihovom trudu i zalaganju. Trudim se da njihov rad i zalaganje budu zapaženi, i da negujemo kulturu u kojoj svako od njih ima mogućnost da podjednako učestvuje u “životu” tima i da slobodno iskažu svoje mišljenje i sklonosti, to je tim svih nas podjednako bez obzira da li je neko član tima 3 godine ili 3 meseca.
 
Zato bih vas ostavio sa ovom porukom: Najvažnije od svega je biti onakav lider kakvog bi smo mi želeli da imamo!

Andrej Lojdl

MicrosoftTeams-image 1.png

Kako izgleda jedan radni dan Scrum Master-a?
Moj radni dan kao i kod svakog Scrum Master-a započinje čitanjem mejlova i pregledom kalendara. Slede 1 na 1 sastanci sa oba tima. Dobar deo dana ispunjen je raznovrsnim sastancima, a glavni njegov fokus jeste na radu sa kolegama, ali i otklanjanju prepreka sa kojima se tim svakodnevno susreće. Kada nisam na sastancima, pomažem kolegama u rešavanju tehičkih izazova. Takođe kao Scrum Master vodim i učestvujem u Agile ceremonijama (Sprint Planning, Sprint Closing, Retrospective, PI planning, Scrum Of Scrum) koje postoje u SAFE-u.
 
Šta je to što tvoj posao čini izazovnim?
Ono što moj posao čini ponajviše izazovnim jeste dinamika projekta, koja iziskuje neprestani rad u cilju osiguravanja rasta i napretka projekta. Pored osnovnih radnih zadataka koji kolege ispunjavaju, potrebno je pratiti različite metrike i osigurati poštovanje procesa rada. Takođe bitno je organizovati rad na projektu, tako da tim isporuči što bolje rezultate, uz što bolju sinhronizaciju sa ostalim timovima u promenljivom okruženju. Posao je izazovan i zbog toga što Scrum Master treba pre svega da bude kolega, a ujedno i da predstavlja i vodi tim, što sa sobom donosi nove izazove i iziskuje kontinualnu posvećenost i drugim temama. Neke od tih tema su: integracija novih kolega, organizovanje, širenje znanja unutar tima, kao i konstantno unapređivanja tima i procesa unutar istog. Potrebno je obratiti posebnu pažnju na to da svaki član konstantno napreduje i usavršava se u onome što radi.
 
Koje su po tvom mišljenju prednosti rada u agilnom radnom okruženju i primeni agilnih metoda?
Glavna prednost agilnog rada je u tome što pruža svakom članu tima da postane vlasnik svojih zadataka, da ih definiše i vodi ka finalnom ispunjenju. User Story jeste definisanisan od strane Product Ownera, ali kolege su te, koje procene koliko je neki zadatak opširan, koliko je kompleksan, koje znanje je potrebno da se neki zadatak uradi, kao i koja je sigurnost da će imati sve informacije da se uradi neki zadatak. Odgovor na sva pitanja se kvantifikuje u vidu Story poena, pa je moguće planiranje. Tokom rada na zadacima, kolege sarađuju, šire znanje, osnažuju saradnju i grade timski duh. Pojedinačno, svako ima priliku da se oproba u različitim aspektima rada na projektu.
 
Koje su to najčešće pogrešne pretpostavke koje ljudi imaju kada su u pitanju agilni načini rada? Zašto to nije tako kak im se čini?
Kako radimo u dinamičnom okruženju, agilni pristup rada donosi najveću moguću fleksibilnost sa stanovišta organizacije i planiranja. Najčešće ljudi smatraju da je to nepotrebno, da bi bilo jednostavnije raditi klasično u Waterfall načinu rada. Ponekad mi deluje da ljudi vide samo "ceremonije", sastanke i puno izgubljenog vremena koje nisu posvetili svom primarnom cilju a to je rad na rešavanju različitih zadataka. Iako priznajem da ceremonije u agilnom pristupu iziskuju vreme, benefiti tog poravnavanja, zajedničkog planiranja i konstantnog timskog suočavanja sa raznim izazovima i preprekama na koje se nailazi, donose višestruko veći benefit od utrošenog vremena. Smatram da se agilnim pristupom jača i timski duh, jer je u interesu svih kolega da se svi radni zadaci završe, jer se tim posmatra kao celina gde je rezultat tima bitniji od rezultata pojedinca. Od drugih benefita spomenuo bih i mnogo bržu integraciju novih kolega u timu, jednostavnijeg usvajanja znanja i to da tim nakon nekog vremena postaje samo-organizovan.
 
Kako bi opisao agilni stil rukovođenja i šta je to što tebe čini uspešnim u radu sa ljudima?
Već sam to na neki način spomenu, ali važno je spomenuti opet: Scrum Master treba da bude vođa, ali u isto vreme i onaj koji služi timu (eng: Servant Leader). Smatram, da ono što me čini uspešnim u poslu, jeste pronalaženje individualnog pristupa ka svakom kolegi i jedinstevnog pristupa timu. Timove posmatram kao sportske timove, u kojima svaki član poseduje odredjene veštine i ima svoju poziciju na kojoj postiže maksimalne performanse i time doprinosi ostvarivanju timske misije. Tu sam da u tome pomognem svakom kolegi. Isto tako nastojim da pomognem projektu, konkretno time što pružam povratne informacije od tima. Komuniciram kada postoje neki problemi, neke prepreke ili nedoumice koje ne dozvoljavaju da tim radi svojim punim potencijalom.

Dragan Dragićević

804A1720-s (2).jpg

Da li nam možeš reći nešto o sebi?
Pozdrav! Zovem se Dragan i po struci sam doktor industrijskog inženjerstva i inženjerskog menadžmenta, sa master diplomom iz oblasti mehatronike. U industriji radim 11 godina, od čega sam 3 godine u Continental-u. Danas vodim funkcionalni klaster „Access and Start Control“ (FC ASC).
Zbog čega si odabrao Continental kao mesto da gradiš svoju karijeru?
Istraživanje i razvoj zajedno sa inženjerskim menadžmentom su oduvek bili u fokusu mog interesovanja. U Continental-u sam dobio priliku da povežem oba elementa: rad na različitim razvojnim projektima i dalji razvoj karijere u oblasti inženjerskog menadžmenta.
Kako izgleda tvoj radni dan?
Kao vođa funkcionalnog klastera, moja je obaveza da pratim status projekata koje vode inženjeri na našoj lokaciji. Vođenje projekta podrazumeva puno izazova, te je moja obaveza da budem dostupan svojim kolegama kako bi se izazovi brzo i efikasno prevazišli. Tu je i komunikacija sa menadžmentom ostalih disciplina, lokalno i globalno, gde zajedno pratimo status tekućih i planiramo angažman na novim projektima. Važni su i individualni sastanci sa zaposlenima gde pružam povratne informacije, planiramo potrebne treninge i karijerni put naših inženjera.
Šta je to što čini tvoj posao izazovnim?
Iako meni vrlo drag, moj posao ima i izazovne momente. Dinamika i kompleksnost projekata, koje vode naši inženjeri, zahteva moju dostupnost i pažnju u svakom trenutku. Susrećemo se sa najrazličitijim izazovima gde je potrebno brzo delovati kako bi se ispunili zahteve naših kupaca, a da pri tom pazimo i na opterećenje zaposlenih, dostupnu opremu i budžet. Važno je reći da proizvodi postaju sve kompleksniji pri čemu nam je cilj da vreme razvoja bude što kraće, a to predstavlja poseban izazov.
Kako je izgledao tvoj karijerni put?
Karijeru u Continental-u sam započeo kao tehnički vođa projekta. Tu sam dobio priliku da se bolje upoznam sa procesima i prođem kroz faze razvoja proizvoda. Ovo je veoma važan aspekt razvoja moje karijere jer sam dobio uvid u sve segmente razvoja proizvoda i teškoće koje sa sobom taj proces nosi. Posebno sam se zainteresovao za životni ciklus proizvoda u Continental-u gde sam kroz samoinicijativno istraživanje stekao potrebno znanje i postao trener iz navedene oblasti. Zajedno sa svojim nadređenim sam definisao jasne ciljeve koji su vodili do mog usavršavanja i napredovanja ka višoj poziciji.
Koje su to razlike i sličnosti u potrebnom mentalitetu i zadacima pri obavljanju posla menadžera u odnosu na posao inženjera?
Inženjer pre svega vodi računa o dodeljenim zadacima i razvoju komponente za koju je odgovoran. Komunikacija sa ostalim članovima tima mahom je fokusirana na prikupljanje potrebnih informacija, zajedničke analize i pripreme. Suštinski, inženjer je odgovoran za svoje aktivnosti ali ne i za druge članove tima. Sa druge strane, vođa klastera veći deo svog vremena provodi sa ljudima. Mora biti spreman da sasluša, ali i da utiče na ljude na pravi način. U izazovnim situacijama potrebno je doneti adekvatne odluke i održati timski duh. Izuzetno je važan pozitivan stav i podrška u svakoj situaciji, to je garant uspeha.

Miloš Pranjkić

IMG_20211223_095644 (1) 1.png

“Global Talent Program” je jedinstvena prilika za sticanje znanja i iskustva koja izlaze i sfere mog svakodnevnog posla kao i prilika da radim sa kolegama sa različitih lokacija. Koncept je takav da, posle kratkog uvoda i predstavljanja tema projekata, učesnici budu podeljeni u projektne timove koji će raditi na jednoj od predstavljenih tema. Svaki tim ima sponzora projekta, odnosno „stakeholder-a“ koji deluje kao poručilac projekta i kome se u toku projekta odgovara. U mom timu je pored mene bilo četvoro kolega iz Nemačke i jedan kolega iz Brazila. Pored toga svaki od timova ima i trenera koji pomaže timu u izradi projekta. U našem timu, treneri su bili Direktor servisnih rešenja i Vođa za partnerski menadžment i strategiju. 
 
Svakome je takođe dodeljen i mentor. Mentori su zaposleni iz centralnog menadžmenta u našoj poslovnoj jedinici, ali na globalnom nivou. Oni nam nisu direktno pomagali u radu na projektima već su bili tu za naša pitanja vezana za neke izazovne situacije sa kojima se susrećemo kako na projektu, tako i svakodnevnom radu. Ja sam imao čast da mi mentor bude Eva Appold, Globalni vođa marketinga i komunikacija. Eva je ostavila jako dobar utisak na mene posle smo par minuta našeg prvog razgovora. Uspela je da napravi izuzetno prijatno okruženje i na taj način omogućila da se vrlo brzo stekne poverenje koje je dovelo do toga da se diskutuju neki konkretni izazovi i situacije sa kojima sam se susretao. 
 
Projekti se malo razlikuju od onoga što mi iz R&amp;D dela organizacije smatramo pod projektom. Naš zadatak nije bio da napravimo neki konkretan proizvod, programiramo nešto i slično. Zadatak projekta je bio da se istraže i analiziraju potencijali nove tehnologije, platforme ili sistemi, kao i da se istraži kako te tehnologije mogu da donesu nove poslovne prilike našoj poslovnoj jedinici. Nakon toga, za ideje koje najviše obećavaju treba napraviti poslovni plan koji se na kraju projekta prezentuje menadžmentu. Zbog toga sam imao priliku da steknem utisak o tome šta se sve nalazi iza samog razvoja i šta je sve potrebno uraditi da bi se uopšte započeo razvoj na nekoj tehnologiji. Kroz izazivanje naših ideja od strane menadžmenta sam naučio o čemu sve mora da se vodi računa kada se planiraju širenja poslovnih operacija. 
 
Sad kad se osvrnem na tih dinamičnih par meseci, jasno je da su benefiti ovog programa, prema mom mišljenju, upravo mogućnost da se iskusi rad sa ljudima koji iza sebe imaju mnogo internacionalnog iskustva i predstavljaju centralni menadžment naše poslovne jedinice. Pored toga sam imao priliku i da ostvarim kontakte sa ljudima koji se nalaze na pozicijama na kojima se donose bitne odluke koje će uticati na rad svih nas. Takođe sam imao priliku da pokažem znanja sa naše lokacije, kao i potencijal koji imamo. Iskustvo stečeno u radu na projektu će mi sigurno pomoći u budućnosti da bolje sagledavam i razumem stvari koje se dešavaju u kompaniji i na projektima.

Slobodan Babić

Instagram post - 20.png

Još tokom studentskih dana, uvideo sam da je Continental jedan od najvećih brendova u autoindustriji, sa veoma razvijenim sistemom poslovanja. Zbog toga sam se prijavio na program prakse. Nakon toga sam radio na poziciji inženjera kvaliteta, a od nedavno imam priliku da vodim svoj tim, kao koordinator ovog sektora. 
 
Kada sagledam svoju karijeru, najveći izazov bio je da se uspešno prilagodim i odgovorim na zahteve kupaca, kao i naše proizvodnje. Ove dve strane često imaju drugačije ciljeve, pa je veoma izazovno pronaći rešenje, tako da nijedna strana ne bude nezadovoljna. Međutim, pošto delim prostor sa izuzetnim i veoma duhovitim kolegama, sećam se mnogih lepih trenutaka. Čak i u stresnim situacijama neka zanimljiva opaska može da spasi dan. 
 
Smatram da sam u Continental-u koji je ujedno moj jedini poslodavac u dosadašnjoj karijeri, sazreo kao osoba, izgradio svoj stav i viziju budućeg napretka. Mnoštvo dosadašnjih izazova i problema koje sam rešavao približili su mi kako izgleda rad u automobilskoj industriji, i na osnovu tog iskustva zaključio sam da je Continental idealno mesto za mene i dalji razvoj moje karijere.

Andrej Knežević

Instagram post - 19.png

Prilikom odabira poslodavca, Continental se izdvojio zahvaljujući dugoj tradiciji i reputaciji u automobilskoj industriji. 
 
Svoju karijeru započeo sam kao industrijski inženjer. Kasnije sam prešao u industrijalizaciju projekata, a pored sam prihvatio nekoliko zadataka van opisa posla, koji su mi omogućili dalje usavršavanje. Potom sam dobio priliku da se bavim prototipom i maloserijskom proizvodnjom, odnosno da formiram ovo odeljenje od nule. Bilo je neophodno uspostaviti sistem, izvršiti nabavku opreme i mašina, i odabrati tim koji će raditi sa mnom. 
 
S obzirom da sam tokom svog karijernog razvoja delio kancelariju sa različitim timovima, u skladu sa promenom pozicija, veoma sam ponosan što smo uvek uspevali da pronađemo zajednički jezik i da napravimo sjajnu atmosferu, koja čini naš posao zanimljivim i lakšim. 
 
Od početka karijere ovde prati me dobar osećaj. Naučio sam da radim u velikom sistemu, u kojem su planiranje i organizacija na visokom nivou. Tu je svakako i osećaj odgovornosti prema našim kupcima i zbog toga što kroz naše proizvode predstavljamo ime kompanije na svetskom tržištu.

Vera Kovač

Instagram post - 18.png

Continental u Subotici sam odabrala kao poslodavca, jer sam informisanjem stekla utisak da je stabilna i ozbiljna firma, koja vodi brigu, kako o zaposlenima, tako i o kvalitetu proizvoda, što je za mene bilo značajno. 
 
Od početka moje karijere u Continental-u, najveći izazov predstavljalo je konstatno učenje, kako bih uspešno savladala sve zadatake koji su mi dodeljeni. Najviše sam ponosna na to što sam, u Continental-u, iako već u zrelim godinama, i ja još više sazrela, postala savesnija, odgovornija. Verujem da sam svojom posvećenošću poslu uspela da doprinesem još boljoj saradnji u kompaniji. 
 
Kada pogledam unazad, mogu da kažem da me za Continental u Subotici vežu samo lepa sećanja. Upoznala sam mnogo kolega i koleginica sa kojima sam uživala na proslavama i sportskim aktivnostima. Sa druge strane, svesna sam da ovih prethodnih pet godina ne bi postojalo da nije bilo vrednog rada, pravilne komunikacije i discipline, jer je samo na taj način moguće doći do pravog cilja, a to je za nas kvalitetan proizvod, koji ćemo isporučiti kupcima.

Ostala iskustva zaposlenih