Tamo gde drugi vide prepreku, ona vidi priliku

Povodom Svetskog dana trčanja, koji se obeležava prve srede u junu, razgovarali smo sa Danijelom o prvim trkačkim koracima, izazovima na stazi i motivaciji koja je pokreće. U nastavku teksta saznajte šta ju je privuklo ovom sportu, kako izgledaju pripreme za trke i šta joj prolazi kroz glavu kada se nađe pred još jednom preprekom. 

Dok mnogi trčanje doživljavaju kao rekreaciju, za Danijelu trčanje predstavlja izvor motivacije i priliku da neprestano pomera sopstvene granice. Pored klasičnih trka, uspešno se takmiči i na OCR trkama, gde se izdržljivost, snaga i mentalna spremnost testiraju kroz niz zahtevnih prepreka.

• Kad si počela da trčiš i šta te je motivisalo da kreneš?

Sa neki ozbiljnijim trčanjem sam počela negde polovinom 2023. godine kada sam čula da se na Paliću po prvi put organizuje OCR trka Northstorm (engl. Obstacle Course Race - trka sa preprekama). Želja mi je bila da se oprobam u tome, zbog toga sam u redovne treninge ubacila i trčanje kako bih se što bolje spremila za trku. Pre toga sam trčala samo na „Business run"-ovima, tj. više šetala jer tad ni 5km nisam mogla da pretrčim u cugu. Tako sam počela redovno da trčim dva, tri puta nedeljno. Moja prva OCR trka je prošla i bolje od očekivanog, što mi je dalo dodatnu motivaciju da nastavim da trčim i treniram. Samo godinu i po dana posle toga uspela sam da istrčim svoj prvi maraton (42km) bez sekunde stajanja i sa željenim vremenom, na šta sam jako ponosna.

• Šta trčanje predstavlja za tebe? Kako se osećaš nakon treninga?

Nakon treninga se osećam super. Uglavnom imam još više energije. Što se tiče samog trčanja nakon prvih četiri-pet kilometara počinje pravi doživljaj. Volim kad trčim na nepoznatim deonicama i kada trčim u prirodi.

• Otkud interesovanje za Northstorm i Invictus challenge?

Veliki sam fan Northstorm trka. Idem na sve njihove trke od kako su počeli da ih organizuju (bilo OCR ili  „trail"). Zapravo sam veći fan OCR trka nego redovnih trka gde imamo samo trčanje. Učestvovala sam na baš dosta OCR trka kod nas u Srbiji i na par u inostranstvu. Mogu da kažem da je Northstorm organizacija jedna od boljih. Što se tiče Invictusa - išla sam i na par njihovih trka. Nažalost, nisam baš u potpunosti zadovoljna tom organizacijom. Ono za šta se sad spremam i što jedva čekam je OCR trka u junu gde će biti 100+ prepreka.

Od svojih drugova sa treninga sam prvi put čula za ove trke i slušala njihova iskustva i doživljaje što je i mene zainteresovalo da se oprobam. Takođe, moj trener koji se isto takmičio mi je uvek govorio da misli da bih ja bila baš dobra u tome. Tako sam i krenula.

• Kako se pripremaš za trke?

Ovakav vid trka zahteva pripremu i sa strane snage i sa strane trčanja. Moji treninzi se svode uglavnom na dva-tri treninga snage i eksplozivnosti u teretani na individualnim ili grupnim treninzima, kao i na dva-tri treninga trčanja (mešovito intervali, tempo,  „easy run", „long run"). Zapravo pripreme mi oduzimaju dosta vremena u toku nedelje, dok se u poslednje vreme trudim da ne forsiram sebe ukoliko ne stižem da uradim baš sve što sam sebi zacrtala za tu nedelju. Ono što sam spomenula je da sam veći fan OCR trka, pa iz tog razloga ponekad neku redovnu trku prijavim kao vid treninga za OCR ili polumaraton.

• Da li si i kao mala volela da trčiš?

Kao mala apsolutno nisam volela da trčim, ali sam bila mali đavo. Uvek sam vislila na nekom drvetu, penjala se gde god sam stigla, skalala, pravila vratolomije. Bila sam hiperaktivna. Stalno sam bila u modricama i krastama tako da mogu reći da je bilo naznaka, čak i dok sam bila mala, da ću se jednog dana opredeliti za OCR.

• Da li si se bavila nekim sportom?

Volela sam odbojku i klizanje. Međutim, ni jedan sport kojim sam se bavila, ne mogu da kažem da sam trenirala zvanično.

• Da li više voliš da treniraš sa nekim ili sama?

Uglavnom više volim da treniram u grupi, ali mi nekad prija i da uradim trening sama. Što se tiče treninga snage tu sam dugo išla na grupne treninge („Spartan"). Od skoro sam počela sa polupersonalnim treninzima zbog povrede koju sam imala. Svakako planiram da se vratim grupnim treninzima u skorije vreme. Što se trčanja tiče tu isto treniramo mešovito, nekad trčim sama, nekad u grupi. Uglavnom kad trčim ,,long run" onda idem zajedno sa mojom ekipom, a intervale i tempo ,,run" radim sama. Imam sreću da imamo sjajnu ekipu i za trčanje i za grupne treninge što mi je često dodatna motivacija da dođem na trening i prijavljujem trke.

• Sigurno imaš dane kad ti nije ni do čega, kako se tad motivišeš da odradiš trening ili trku?

Što se tiče trke nije se do sad desilo ni jednom da nisam motivisana tj. da ne želim da trčim trku koju sam prijavila. Bude samo neka trka kojoj se više radujem, kao i trka koje sam prijavila samo zbog treninga. Često se pred ili u toku trke, svi mi koji trčimo, zapitamo šta nam je ovo trebalo u životu, ali to je prolazni osećaj. Uvek kasnije budemo srećni i razmišljamo o tome kako bismo sigurno ponovili sve iz početka.

Što se tiče samih treninga tu se nekad dešava da budem demotivisana. Tačnije više se dešava da sam umorna nego što sam demotivisana. Bitno mi je samo da se nagovorim da krenem, posle toga sve ide lako, pogotovo ako treniram u grupi.  Kao što sam spomenula, trudim se u poslednje vreme da se ne forsiram ukoliko se ne osećam dobro. Treninzima pristupam odgovorno, jer  je to jedan ozbiljan tempo treniranja. Srećna sam, jer sam do sada uspela da ostvarim sve postavljene ciljeve.  Propušteno nadoknadim na nekim narednim treninzima, jer ponekad treba i odmoriti.

• Da li imaš neki ritual pre trke?

Nemam poseban ritual pred trku. Uglavnom par dana pred trku krenem sa poznatim „carb load"-om, što mi služi kao fantastičan izgovor za dodatno poručivanje pice. Moji šareni „outfiti" su spremni uglavnom danima pre same trke. Ko me poznaje zna da kod mene sve mora biti iskombinovano i šareno. Osmeh za trku, a posebno za fotografe je uvek spreman. Pred samu trku preostaje mi samo druženje sa drugarima i razgledanje staze ako je u pitanju OCR.