Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Dakle, to znači da poslodavac može da napravi drugačiji raspored rada ali ne preko 40 časova nedeljno,  odnosno može da donese odluku da radna nedelja traje 6 radnih dana ali u okviru 40 časova nedeljno.  

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Dakle, to znači da poslodavac može zbog potrebe procesa rada da donese odluku da radna nedelja traje 6 radnih dana u okviru 40 časova nedeljno i u tom slučaju subota je redovan radni dan. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca: 1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela; 2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada van navedenih  slučajeva samo uz svoj pristanak. Da biste eventualno bili oslobođeni od premeštaja ili da bi Vas poslodavac premestio na drugo radno mesto zbog Vašeg zdravstvenog stanja, potrebno je da postoji odluka PIO Fonda ili nalaz medicine rada koja daje ocenu radne sposobnosti zaposlenog. 

Poštovani, 

Član 90 Zakona o zdravstvenom osiguranju: "Osiguraniku koji je pre nastupanja privremene sprečenosti za rad odnosno u periodu iz kojeg se utvrđuje osnov za naknadu zarade, istovremeno radio kod dva ili više poslodavaca ili ako je kao preduzetnik istovremeno obavljao delatnost i radio kod poslodavca, osnov za naknadu zarade utvrđuje se prema ukupnom zbiru osnova za naknadu zarade iz čl. 87 i 89 ovog zakona a koji ne može biti veći od najvišeg osnova za naknadu zarade iz čl. 88 st. 2 ovog zakona". Shodno navedenoj zakonskoj odredbi bivši poslodavac dužan je da izda potvrdu u primanjima ostvarenim u poslednjih 12 meseci. Ukoliko to ne učini, može novčano da odgovara za prekršaj pošto je zakonom propisana novčana kazna od 300.000 do 1.000.000 dinara za prekršaj kada poslodavac ne dostavi matičnoj filijali dokaze, tačna obaveštenja, odnosno podatke od značaja za utvrđivanje činjenica važnih za sticanje i ostvarivanje prava iz obaveznog zravstvenog osiguranja. 

Poštovani, 

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. S obzirom da Vama nije prestao radni odnos i da zbog bolovanja niste u mogućnosti da ga koristite, poslodavac nije u obavezi da Vam isplati naknadu štete. 

Poštovani, 

Da biste imali prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, godišnji odmor i sl, potrebno je da ste u radnom odnosu kod poslodavca u Srbiji. Poslodavac, u smislu Zakona o radu, jeste domaće, odnosno strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje, jedno ili više lica. Pojam formalni poslodavac ne postoji u zakonu o radu pa samim tim je nejasno na koji način biste ostvarili svoja prava iz radnog odnosa.