Pravnik odgovara

Poštovani, 

U zavisnosti od razloga za otkaz poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju  poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Nakon što se zaposleni izjasni na upozorenje poslodavac može još jednom da preispita svoju odluku te da odluči da zaposlenom ne otkaze ugovor o radu. Ukoliko poslodavac ipak odluči da otkaže ugovor o radu dužan je da donese rešenje, u pisanom obliku, koje  obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Ukoliko poslodavac nije ispoštovao navedenu proceduru savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada ili podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani,

Ako poslodavac koji nije platio doprinose više ne postoji, praktično ne možete da preduzmete ništa jer ne postoji dužnik koga biste pravnim sredstvima primorali da plati obavezu. Pošto je dužnik  prestao da postoji više nije moguće naplatiti doprinose, sem ukoliko ne postoji pravni sledbenik propalog preduzeća, odnosno firma koja je preuzela sva prava i obaveze bivšeg poslodavca. Međutim, radnici sa “rupama u stažu” ipak imaju mogućnost da ostvare pravo na penziju. Oni mogu sami da uplate nedostajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period kada su bili u radnom odnosu i imali prijavu na socijalno osiguranje, a poslodavac doprinose nije platio. To je moguće uraditi samo ukoliko je ta uplata neophodna, odnosno kada penzijski staž koji se popunjava uplatom predstavlja uslov bez koga ne bi bilo penzije. Dakle jedino u slučaju da bez uplate “rupa u stažu” ne ispunjavate uslov za penziju, dopuštena je uplata doprinosa od strane podnosioca zahteva za penziju.

Poštovani, 

Imate pravo na GO  bez obzira što ste koristili bolovanje, to je Vaše zakonsko pravo i poslodavac Vam ga ne može uskratiti. Ukoliko Vam prestaje radni odnos imate pravo na srazmeran godišnji odmor za ovu godinu. Srazmeran GO se računa tako što se zaposlenom  prvo utvrdi dužina godišnjeg odmora za godinu dana (prema kriterijumima iz akta poslodavca). Prethodno utvrđen broj dana se podeli sa brojem meseci u godini, i tako dobijen broj predstavlja godišnji odmor koji zaposlenom pripada za mesec dana rada. Ovaj broj dana po mesecu se množi sa brojem meseci za koje zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor, čime se dobija srazmeran godišnji odmor koji mu pripada. Npr. ako imate 20 dana godišnjeg odmora (što je zakonski minimum) i radili ste punih 7 meseci, kada Vam prestaje radni odnos, imate pravo na srazmeran godišnji odmor u trajanju od 11 dana. 

Poštovani, 

Zakon o radu ne propisuje dužinu trajanja godišnjeg odmora samo za osobe sa invaliditetom. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Zakon o radu ne propisuje maksimalno trajanje godišnjeg odmora, samo minimalno trajanje, ali poslodavci mogu opštim aktom ili ugovorom o radu propisati maksimalan broj dana koliko može iznositi godišnji odmor. Jedan od kriterijuma za uvećanje godišnjeg odmora može biti invaliditet ali to mora biti propisano opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.