Pravnik odgovara

Poštovani, 

Zakon ne propisuje koliko dana godišnjeg odmora poslodavac može da pošalje zaposlene na kolektivni godišnji odmor.  U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima. Dakle, poslodavac može da utvrdi da zaposleni iskoriste kolektivni GO u celosti ili u delovima. 

Poštovani,

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Potrebno je da izvršite uvid u opšti akt poslodavca koji moja sadržati kriterijume za određivanje različite dužine GO svakom zaposlenom, osim ukoliko nisu precizirani posebnim kolektivnim ugovorom. 

Poštovani, 

U skladu sa odredbom čl. 153 Zakona o radu poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih, ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, i to za najmanje: 1) 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme; 2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme; 3) 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme. Program je dužan da donese i poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana,  bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca. Samo u slučaju nastanka neke od navedenih situacija, poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih a ako do neke od ovih situacija ne dođe kod poslodavca, ne postoji obaveza donošenja programa rešavanja viška zaposlenih, već se to pitanje može rešavati odlukom poslodavca (direktora). 

Poštovani, 

Pravo na trudničko bolovanje nije uslovljeno radnim stažom. Važno je da ste u radnom odnosu i imate pravo na trudničko bolovanje. U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđuje se u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorio bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada.  

Poštovani, 

Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da u slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku svakih 6 meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar odnosno drugi stručno medicinski organ (lekarska komisija) dužan je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti. Osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti  pred nadležnim organom za penzijsko i invalidsko osiguranje i da o tome pismenim putem obavesti Republički fond za zdravstveno osiguranje u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva. Dakle, netačno je da se bolovanje mora prekinuti da bi se podneo zahtev kod RF PIO. To je obaveza onog lica koje se nalazi na dužem bolovanju.