Pravnik odgovara

Poštovana,

Nezaposlenom se nastavlja isplata novčane naknade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta prema propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojima se reguliše odsustvo sa rada. Dakle, kad istekne pravo na novčanu naknadu s obzirom na staž osiguranja, nastavlja se isplata do 365 dana ili duže ako se koristi pravo na posebnu negu deteta.

Poštovani, 

Ne možete da potpišete ugovor o radu unapred. Potrebno je da najpre otkažete ugovor o radu kod sadašnjeg poslodavca  i na taj način ćete znati kad Vam tačno prestaje radni odnos kako biste mogli planirati početak rada kod novog poslodavca. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok). Nakon prestanka radnog ondnosa kod sadašnjeg poslodavca možete odmah naredni dan zaključiti ugovor o radu sa drugim poslodavcem i naj taj način nećete imati prekida. Ukoliko pak budete imali prekida npr. 4-5 dana između dva ugovora i to se može rešiti. Potrebno je samo da podnesete zahtev Fondu PIO na osnovu kojeg možete ostvariti kontinuitet. 

Poštovani, 

Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Ukoliko je poslodavac iz opravdanih razloga uveo prekovremni rad (viša sila, iznenadno povećanje obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran) zaposleni koji radnu noćnu smenu može da radi prekovremeno. Međutim, zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad noću (ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade) i za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice. 

Poštovani,

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom se smatra i  zarada koja sadrži porez i doprinose. Ugovor o radu treba da sadrži  novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu, elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog. Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Opštim aktom utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka.   Dakle, poslodavac je u obavezi da u ugovor o radu stavi i iznos bruto zarade. Poslodavac je takođe u obavezi da Vam isplati uvećanu zaradu za rad noću ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice i  za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice, a za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice. Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje zarade po više navedenih osnova procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja. S obzirom  da nemamo uvid u Vaš ugovor o radu kao ni u opšti akt poslodavca ne možemo znati da li je poslodavac učinio prekršaj. Možete se obratiti Inspekciji rada pa će Inspektor u postupku kontrole da utvrdi da li je poslodavac postupio po zakonu ili ne. 

Poštovani, 

Ukoliko je zaposleni svojim postupanjem, odnosno propuštanjem da postupi na određen način, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao materijalnu štetu poslodavcu, koja bi se u ovom slučaju ogledala kroz manjak robe, zaposleni je odgovoran za prouzrokovanu štetu, i dužan je da je poslodavcu nadoknadi. Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao. Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje - utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. U tom slučaju donosi rešenje kojim zaposlenog oglašava odgovornim i obaveznim da naknadi štetu.   Ako se naknada štete ne ostvari na napred navedeni način, o naknadi štete odlučuje nadležni sud. Osnov odgovornosti zaposlenog za štetu prouzrokovanu poslodavcu je njegova krivica. Krivica zaposlenog se ne pretpostavlja već se dokazuje a teret dokazivanja je na poslodavcu. Dakle, ukoliko smatrate da niste odgovorni za štetu ili da nema dokaza da je šteta učinjena onda Vam savetujemo da je ne platite po nalogu poslodavca a ukoliko poslodavac smatra da ste odgovorni  ima pravo da potražuje štetu podnošenjem tužbe nadležnom sudu.