Kako su najuspešniji ljudi sveta našli svoj prvi posao

Jedan od najbogatijih ljudi u istoriji, Džon D. Rokfeler, svoj prvi posao našao je tako što je tokom šest nedelja svakodnevno obilazio mnogobrojne velike kompanije i tražio da razgovara sa njihovim direktorima. U većini slučajeva je nailazio na zatvorena vrata i ni sa kim nije imao prilike da razgovara, ali to ga nije sprečavalo da nastavi. Tokom tih šest nedelja je svakodnevno, šest dana u nedelji, od ujutru do kasnog popodneva obilazio firme. Kada bi obišao sve firme sa spiska, on je kretao iznova i tako je u nekim firmama bio i do dva - tri puta. Da bi na kraju sasvim slučajno dospeo u kompaniju "Hewitt and Tuttle", tako što je naišao na jednog od partnera koji ga je intervjuisao i potom predstavio starijem partneru. Tako je Rokfeler dobio svoj prvi posao pomoćnika računovođe. Njegova izreka, "Svaki dan sam radio na svom poslu - tražeći posao!", je tada dobila sasvim novo značenje koje i danas može da posluži kao primer mnogima.

Donald Tramp, poreklom iz porodice koja je imala prilično razvijen posao, imao je prilike da uči tajne zanata od svog oca koji se bavio nekretninama i koji je bio njegov mentor. Kao deo lekcija, Donald je morao da se zaposli i prema stavu njegovog oca upozna posao temeljno, tako što će krenuti od prve stepenice, ispočetka. Njegov prvi posao je bio da mesečno sakuplja rentu (kiriju) od stanara koji su živeli u prostoru koji im je njegov otac izdavao, i tako zarađuje. Za oca je radio pet godina, napredujući polako. Tek kada je sam počeo da sklapa ugovore koji su bili i više nego uspešni, osamostalio se i započeo sopstveni posao.

Opra Vinfri, jedna od najmoćnijih i najuticajnijih žena na svetu, uspela se izboriti sa sebe samo zahvaljujući neverovatnoj želji da uspe. Poreklom je iz veoma siromašne porodice, dete razvedenih roditelja tinejdžera, koja je u najranijim godinama bila zlostavljana i koju je odhranila baka. Prošla je kroz niz nesrećnih okolnosti koje su je naterale da po svaku cenu pobegne u bolju budućnost. Baka ju je naučila čitati kada je imala tri godine i od najranijih dana rado su je slušali u crkvi jer je veoma lepo znala da citira Bibliju. Sa 16 godina je sasvim slučajno, otišavši po sat koji je dobila na nagradnoj igri na lokalnom radiju, dobila svoj prvi posao. Zatražila je od producenata priliku da je čuju i tako dobila svoje mesto u medijima kao radio reporter. Sada je žena koja ima najveći uticaj u svetu biznisa, uspela je da ostvari svoj san i da stekne svoj tolk šou, veb sajt, magazin i još mnogo toga.

Voren Bafet nikada nije planirao da ide na koledž, nakon srednje škole je on već imao solidnu zaradu isporukom novina. Međutim, Bafetov otac je vršio konstantan pritisak na njega da pohađa poslovnu školu Varton pri Univerzitetu u Pensilvaniji, koju je na kraju i upisao. Bafet nije bio zadovoljan kvalitetom obrazovanja na Vartonu pa se prebacio na univerzitet u Nebraski gde je i diplomirao za samo tri godine, iako je radio puno radno vreme. U tom periodu je upoznao i svog profesora i budućeg mentora Bena Grahama (kome je prelomna tačka u karijeri bilo kupovina akcija kompanije kojom je upravljao Rokfeler). Učeći od njega, mladi Voren se ponudio da volontira kod Grahama, ali je bio odbijen te se zaposlio kod oca i bezuspešno investirao u akcije firmi poput "Texaco".

Potom se zaposlio u večernjoj školi kao profesor i tek nakon nekoliko godina je usledio spasonosni poziv Bena Grahama, koji je zvao Vorena da radi za njega. Nakon ovog poziva, Bafet je zakoračio u svet bogatih i slavnih.