5 saveta kako da kontrolišete emocije na poslu

Emocije predstavljaju jaka osećanja kratkog trajanja, uzrokovana određenim događajem. Za razliku od njih, raspoloženje je dugotrajnije i sastoji se od više emocija. Identifikovanje, prihvatanje i kontrola nad ovim procesima spada u domen emocionalne inteligencije koja, srećom, dobija sve veći značaj i sve se više bavimo pravovremenim i ispravnim emocionalnim odgovorom.

Više od dve trećine menadžera ljudskih resursa (71%) izjavilo je kako im je emocionalna inteligencija puno važnija od IQ-a, a njih 595 izjavilo je kako ne bi zaposlilo osobu s visokim IQ-om, ali niskim nivoom emocionalne inteligencije, podaci su iz najnovijeg istraživanja CareerBuilder-a.

Ljudi su satkani od emocija i nemoguće bi ih bilo odstraniti i dati im bolje vreme kada mogu da izađu na površinu. Sve ono što imamo u sebi kao iskustvo i uverenje, plus sve ono što doživimo tokom vremena, oblikuje nas na određeni način i spram tog oblika emitujemo emotivni odgovor.

Osećamo se onako kako mislimo, odnosno naša uverenja u najvećoj meri određuju naše emocije. Događaji, sami po sebi, ne čine nas tužnim ili besnim, već nas ono kako ih mi doživaljavamo dovodi do toga. Kako bi imali adekvatan emotivni odgovor, moramo biti spremni na izmene u načinu na koji razmišljamo.

Razumevanje svojih emocija

Pre svega je važno da znate da imate pravo na emocionalnu reakciju, ali isto tako je važno da znate da drugi nemaju obavezu da trpe vaše emotivne eksplozije. Pokušajte da iskoraknete iz  trenutne situacije i da se izolujete od svojih emocionalnih iskustava kako bi imali vremena i prostora da shvatite šta osećate. Ne trebe odmah da se povinujete potrebi da eksplodirate već je mnogo korisnije da razumno i promišljeno napravite malu pauzu između osećaja i reakcije.

U poslovnom okruženju ovo možemo da primenimo onda kada vam (na primer) nadređeni saopšti odluku o promeni načina rada sa kojom se vi ne slažete ili vas ponašanje kolege dovede do krajnjih granica izdržljivosti svojim „iritantnim“ ponašanjem. Ni u jednom slučaju ne treba da odreagujete u sekundi, već napravite onaj mentalni iskorak (izbrojte do 100 😊). Nakon toga pokušajte da budete malo objektivniji i proverite da li je nešto u toj situaciji ipak prihvatljivo i da li postoji šansa da situaciju tokom vremena prevazilazite lakše.

Postanite svesni svojih okidača

Da bi naučili efikasno da kontrolišemo svoje emocije, potrebna je redovna vežba. Bilo bi dobro da poznajete šta su vaši okidači za burno reagovanje usled jakim emotivnih naleta. Obratite pažnju koje situacije podstiču određene emotivne odgovore u vama. Kada na ovaj način povećate znanje o sebi, bićete bolje pripremljeni za potpuno i samouvereno kontrolisanje emocija u toku nekih sukoba, bez obzira na situaciju.

Emocije treba da rade u vašu korist, a ne protiv vas. Zato, ukoliko znate da loše reagujete na odeđene situacije ili ponašanja, pronađite mehanizam koji će vam pomoći da utišate potrebu da burno reagujete. Na primer, ako znate da se na sastancima vode dugačke i neproduktivne rasprave i vidite da to ne ide nikuda, umesto da planete pokušajte unapred da se pripremite – od onoga što ćete reći do onoga kako ćete se ponašati ako zagusti. Poželjno je i da porazgovarate sa šefom i proverite da li nešto može da se promeni ili da se mentalno pripremite da je ova situacija za vas sada nepromenjiva i da jednostavno morate to da prihvatite.

Pojačajte pozitivna iskustva, smanjite stres

Pronađite optimistu u sebi i pokušajte da u svemu što se dešava kako god bilo loše da pronađete nešto što će vas držati i što vas može podsticati da idete napred. Biće vam od pomoći i da naučite koristiti određene antistres metode kada se suočavate sa neprijatnim emocionalnim iskustvima (strah, anksioznost, ljutnja, krivica, sramota). Aktivnim i namernim vežbanjem relaksacionih tehnika, uticaćete na smanjenje ishitrenih reakcija koje znaju da budu česti pratioci neprijatnih emocija. Antistres metode mogu biti različite, nekima pomaže šetnja, nekima razgovor sa partnerom i prijateljima, tu su i različiti sportovi ali i meditacija…

Naučite da slušate i razumete sebe i okolinu

Ono što vam još može biti od koristi je da steknete uvid u to kako vas vide drugi. Svi se razlikujemo i naše reakcije i emotivna pražnjenja su nešto na šta smo navikli ali će to možda biti vrlo neprihvatljivo drugima. Kad poznajete svoje slabosti, možete početi raditi na njima. Kad je čovek svestan sebe, lakše uči na svojim greškama.

Desiće se možda da neko od kolega ili prijatelja deluje agresivno i dominantno, a zapravo ove emocije možda samo prikrivaju strah i nesigurnost. Često se koristimo „jakim“ emocijama kako bi prikrili one koje odaju naše slabosti. Zato je važno pa pokušamo da pročitamo poruku između redova.

Budite saosećajni

Poslednja i ujedno najvažnija preporuka je da naučite kako da budete empatični. Saosećajnost će vam pomoći da razumete sagovornika ali ne treba zaboraviti da ovu osobinu možete „primeniti“ i na sebe. Naučite da slušate i razumete emocije koje se kriju iza nečijih reči. Slušajte ono što se govori bez da vas ometa izgled i prethodno znanje o govorniku. Kad neko oseti da ga pažljivo slušate, to zaista može pomoći u izgradnji veze i upravljanja konfliktima, čak i ako se ne slažete sa svim izrečenim.

Emocije mogu da nam pomognu da se vinemo u nebesa i da plovimo na dobrom osećaju, ali isto tako i da nas survaju u ponor mračnih misli i negativnosti kojoj ne možemo stati na put. Zato je važno da svako proceni za sebe dokle su mu granice, što je verovatno najteže.

Ukoliko shvatite da sa određenom situacijom ipak ne možete sami izaći na kraj – uvek vam je na raspolaganju stručna pomoć psihologa, psihoterapeuta koja može pomoći da se vratite na pravi put i budete najbolje i najzdravija verzija sebe.