Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci. Nezaposleni kome je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom ili krivicom, odnosno ako je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu, novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu, može ostvariti pravo na novčanu naknadu ako ponovo ispuni napred navedene uslove. Dakle, radnik u ovom  primeru nema pravo na novčanu naknadu kod NSZ-a, jer kroz novoostvareni staž u firmi B nije ponovo ispunio uslov od 12 meseci osiguranja nakon što mu je prethodni radni odnos prestao sopstvenom voljom.

Poštovani, 

Poslodavac po zakonu nema pravo da od Vas zahteva da radite  bez naknade, čak i kada je reč o probnom radu. Probni rad je jasno regulisan Zakonom o radu. Morate imati zaključen Ugovor o radu pre nego što počnete da radite (ili najkasnije dan pre stupanja na rad). Za vreme probnog rada imate pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, isto kao i bilo koji drugi zaposleni.

Poštovani, 

Opšti akt poslodavca je za njega obavezujući. Ako pravilnik izričito nalaže da se raspored utvrđuje odlukom, svako menjanje rasporeda "na klik" u softveru bez donošenja te odluke predstavlja povredu radne discipline i internih akata od strane samog poslodavca. Zakon o radu  propisuje da je poslodavac dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred (osim u slučaju prekovremenog rada ili u specifičnim situacijama u kraćem roku, ali ne kraćem od 48 časova, uz zakonske uslove). Ako je izmena u softveru izvršena "u hodu" ili bez dokazivog roka unapred, zaposleni zakonski nije u obavezi da postupi po  takvom rasporedu jer mu nije blagovremeno saopšten. Naravno, zaposleni ima pravo da odbije rad vikendom ako ne postoji odluka. Možete se obratiti Inspekciji rada s obzirom a je poslodavac u prekršaju. 

Poštovani,

Zaposleni  nikada nema „minus sate“ zato što je koristio zakonski godišnji odmor ili što je bio praznik koji se ne radi. Poslodavac  nema zakonsko pravo da od Vas traži da „naknadno odrađujete“ dane kada ste bili na godišnjem odmoru ili kada je bio neradni praznik. Ukoliko bi poslodavac zahtevao da pored ovih 20 radnih dana ostvarite još sati kako biste dostigli 176 sati, to bi značilo da Vam uskraćuje zakonsko pravo na plaćeno odsustvo (godišnji odmor) i slobodan dan na praznik. Ako  Vaši dokazi pokazuju da ste radili 192 sata (što je 16 sati više od redovnog fonda od 176 sati), a na platnoj listi Vam je obračunato i isplaćeno samo 176 sati (bez prekovremenog rada), Vi imate pravo da potražujete isplatu tih 16 sati prekovremenog rada. Platna lista je knjigovodstveni dokument poslodavca, ali ako se razlikuje od realnog rada na štetu radnika, ona može biti predmet osporavanja pred Inspekcijom rada ili sudom.

Poštovani,

Zakon o radu  garantuje pravo na uvećanu zaradu za rad na dan bilo kog zakonom određenog praznika (bilo državnog ili verskog), bez obzira što to ne piše u ugovoru.  Imate pravo na uvećanu zaradu najmanje 110% od osnovice ukoliko ste radili na dan verskog praznika koji se po zakonu praznuje neradno. Ukoliko niste radili nemate pravo na uvećanu zaradu. Pravo na troškove prevoza je zakonsko pravo svakog zaposlenog. Poslodavci u Beogradu su u obavezi da nastave isplatu naknade za prevoz (često u visini ranije važeće cene mesečne pokazne karte ili po drugom opštem aktu firme), osim ukoliko vam sami nisu organizovali sopstveni, besplatni prevoz.