GOSPOĐA MIRKOV: Francuski kolači u srcu Zemuna

Zašto ljudi godinama rade jedan posao, a onda naizgled, iznenada, odluče da se posvete sasvim drugoj profesiji? Jesu li to oni „malo poludeli“ ili ih je, ipak, nužda naterala?

Kako se dogodi da napraviš karijeru u marketingu kao Nina Babić, usidriš se na visokim pozicijama, a onda, ipak, napustiš taj posao i preobraziš se u vlasnicu poslastičarnice Gđa Mirkov u Zemunu kako bi pravila klasične francuske kolače?

Da li su takve žene otpočetka znale kuda idu i da su neki poslovi koje obavljaju samo jedan deo onoga što zapravo žele. Skuplja li se dugo hrabrost da sebe smestiš na pravo mesto – tamo gde osećaš da radiš ono što najviše voliš?

– Nisam sigurna da znam odgovor ni dan danas. Mislim da sam se nekoliko godina rešavala da napustim posao u marketingu i otpočnem nesto svoje, što u prvom trenutku nisam čak uspevala ni da definišem. Osećala sam snažnu želju da počnem da materijalizujem ideje, da proizvodim konkretne stvari, da radim rukama! Znam samo da nisam mogla više da živim u konceptima – kaže na početku razgovora za sajt Poslovi.infostud.com Nina Babić, od 2015. poznata i pod imenom Gđa Mirkov, koje je sama osmislila.

Rerna i mikser sebi na dar

Kako biste ukratko opisali početke u stvaranju brenda Gđa Mirkov (Gospođa Mirkov)?

– Posle tih nekoliko godina razmišljanja, sve je krenulo odjednom. Tad sam već imala definisanu teritoriju i imala sam ime, za koje su mi prijatelji uglavnom govorili da nikad neće uspeti. Onda mi je jedan konsultantski posao propao sasvim iznenada, a ja sam, kao akontaciju, već bila kupila sebi rernu i mikser za tamo neki trenutak u budućnosti kad ću „sigurno krenuti“. I kad se već tako desilo, shvatila sam da više nema čekanja i da moram da počnem. Pošto sam već bila iz branše, dizajner i ja smo to „nešto“ uobličili u sad već prepoznatljivi identitet u jako kratkom roku. Sledeće je bilo da umesim kolače, napravimo snimanje u Mikseru, otvorimo Facebook i Instagram nalog i krenemo. Nije bilo nikakvog velikog mozganja, strategija, biranja trenutka. Sve je bilo odmah i sad.

Šta vam je tu, na samom startu, bilo najteže, a šta je išlo sa lakoćom?

– Najlakše su mi išle ove marketinške stvari, mada sam za njih imala najmanje vremena i nisam ni stigla da se time bavim na način na koji bih to uradila za nekog klijenta. Teško mi je padalo što nisam imala nikakvog iskustva, nikad nisam radila ni u jednoj kuhinji, nisam poznavala nabavku, o distribuciji tek nisam imala pojma, sama sam smišljala proces rada…Previše stvari sam učila u hodu i nije bilo dana da nisam sebi uveče obećala da ću se sutra okrenuti sve da popakujem i ostavim.

Baka kao večita inspiracija

Zbog čega naziv Gospođa Mirkov, da li se u tome krije neka priča?

– Gospođa Mirkov je u stvari moja baka. Ona je inspiracija i etalon za mnoge stvari u mom životu. Ali ono što je meni bilo bitno je da sam i tada mislila, a i sada držim do toga da ime mog brenda treba da projektuje ono što je meni bilo najvažnije: visok kvalitet, pouzdanost, toplinu, ali s druge strane i visoku estetiku i razumevanje vremena u kome živimo. Tako je nastao identitet koji deluje moderno, ali ima puno nekih vintage elemenata, ne možete baš sa sigurnošću nikad da nas potpuno smestite u neku fioku. U onome kako je koncipiran enterijer naše prodavnice, pakovanja, kako su kolači dizajnirani itd.  Meni je taj miks jako važan. I u to sve se nekako ugradila i moja strast ka francuskoj kuhinji, naročito njihovim kolačima.

U ponudi uglavnom imate klasične francuske kolače. Zašto su vam baš Francuzi bili inspiracija?

– Ne znam, mislim da je to mešavina nepca i estetike. Francuska kuhinja prosto leži mom nepcu, a ta njihova naizgled ležernost u kojoj je prostudiran svaki detalj, to valjda prija nekom delu mene.

Sami smo uvek najveća prepreka

Koja tri kolača iz vaše poslastičarnice najbolje opisuju brend Gospođa Mirkov?

– Uh, teško pitanje. Šušu nam je zaštitni znak, to je princes krofna sa hrskavom koricom od braon šećera i putera, ispunjena raznim kremovima. Mi smo prvi, čini mi se, počeli da je pravimo, a sad možete da ih nađete na puno mesta u gradu. Tart sa slanim karamelom, koji je jako lepo izbalansirana kombinacija crne čokolade, soli i karamela, u kakao korpici. Izgleda super jednostavno, ali je zalogaj dovoljan da se zaljubite u njega. Crinkle cookie od crne čokolade i mrvicom kafe. Izgleda potpuno obično, čak kao da je pogrešno ispao, ali ima fantastičan ukus i potpuno neobičnu, penastu teksturu.

Prema vašem mišljenju, šta je to što koči ljude da se odvaže za sopstveni biznis?

– Delom, verujem, da su to objektivne okolnosti. Teško je zakoračiti u provaliju u ovako kompleksnom vremenu. Biti preduzetnik je neizvesno, svakog dana vas sačeka neki novi izazov. S druge strane, mi sami smo uvek najveća prepreka, svi sumnjamo u sebe. Ali, kad imate uspešan dan, onda se setite da često žalite što niste ranije krenuli. Tako da je najvažnije da mislite na ovo drugo.

Gospođa Mirkov postoji od 2015. godine. U kojoj meri ste zadovoljni kako vam posao napreduje?

– Znam da će čudno zvučati, ali ja sam namerno ograničavala svoj rast, znajući koliko imam malo iskustva. Tek sad se spremam da zakoračim u neke nove stvari, i to baš u ovako ludom vremenu. Ali, ko zna kakvo je tek vreme koje dolazi pa je na meni da „zagrizem metak“ i da i u ovakvim okolnostima uradim to što sam nameračila.

Veliki akcenat stavljate i na radionice na kojima se prenosi znanje i iskustvo u pravljenju kolača. Zbog čega su one tako važne?

– Shvatila sam da mi prija da budem „učiteljica“, da imam određenu vrstu talenta da ljudima jednostavno objasnim naizgled komplikovane stvari. Kod mene na radionice dolaze ljudi koji se bave raznim drugima stvarima u životu, profesionalci poslastičari, blogeri…Mislim i da su važne zbog edukovanja konzumenata, makar i ovako sporo, od usta do usta, ali da je važno da ljudi nauče da razlikuju kvalitet i da shvate kako se do njega dolazi.

Ovde je cena ključni parametar

Kako vam se generalno čini ponuda kolača i torti na našem tržištu?

– Sad je mnogo bolja nego onda kad smo počinjali, ima puno dobrih poslastičarnica i raznih slatkih koncepata. Različite cene i kvalitet, pa onda ljudi mogu da biraju. Jako je važna mogućnost izbora.

Šta je vama konkretno bilo najteže u preduzetničkom poduhvatu i osamostaljivanju?

– Niko ne može da vas pripremi na to koliko mnogo ćete morati da radite. Prve dve-tri godine su teške zbog ogromne količine najrazličitijih stvari koje morate da naučite u hodu, a sve to tempom u kome odmor ne postoji. I većina ljudi uopšte ne veruje kad im ovo kažem, jedino se preduzetnici slažu sa tom konstatacijom.

Da li od posla pravljenja kolača može da se pristojno živi u Srbiji?

– Mi smo malo i siromašno tržište u kome je cena ključni parametar, zbog koga su preduzetnici prisiljeni da prave mnoge kompromise. Svoju tvrdoglavost i nepristajanje na to neki put mislim da ću platiti glavom, i figurativno i stvarno, ali tako je kako je. Mislim da bih na ovaj način kako radim mogla mnogo bolje da živim ne samo u Parizu ili Njujorku, nego možda već i u Ljubljani. Ali, ja nisam počela da pravim kolače zato da bih postala milioner niti da imam veliki lanac prodavnica. Meni je dovoljna jedna, ali zaista odlična. Još nisam stigla do toga, još uvek smo „work in progress“ u mnogim aspektima, ali stići ćemo i na tu kotu. Pričaćemo o tome kada dođe vreme.  

Kao neko ko zna šta je marketing i ima emisiju Moja francuska pekarica na kanalu 24 kitchen, šta biste poručili onima koji bi da krenu u sopstvenu priču. Kako da mudro sebi naprave dobar marketing?

– Neću ja tu ništa novo reći. Ovladajte svojom veštinom, zanatom, umećem, stvarno vladajte time, osećajte se sigurno u tome što radite jer će biti dovoljno nepoznatih teritorija na svakom koraku. Verujte u sebe bez zadrške jer niko drugi neće, bar ne u početku. Budite autentični, nađite svoju nišu, ma kako malu i zauzmite je. Ne stidite se da ljudima otvoreno i punog srca ponudite to što radite kroz sve moguće kanale koji vam stoje na raspolaganju. Oni će to prepoznati.