Osnovna svrha i cilj formalnog obrazovanja je sticanje kvalifikacija za oblast kojoj ste se posvetili u školi i kao dokaz toga vi dobijate diplomu na kraju školovanja. Ona o vama govori da ste naučili sve što se od vas očekivalo, da ste kroz teoriju i praksu, koliko je u kojoj oblasti moguće, osposobljeni da zakoračite u svet zapošljavanja i da ćete na radnom mestu uspešno raditi sve ono što se od vas očekuje.
Ali to nije sve…
Čemu nas uči škola?
Formalno obrazovanje nas uči socijalizaciji i kooperaciji a ovi elementi predstavljaju važan faktor što u formiranju naše ličnosti tako i u onim životnim aspektima koji se oslanjaju na socijalizaciju. Ovde provodimo veliki deo dana i sa ljudima sa kojima smo u kontaktu gradimo naše socijalne veštine.
Učimo da sarađujemo sa ljudima, pružamo i tražimo pomoć kada nam ona treba a to će se sve oslikati i na nas kao zaposlene jednog dana. Prihvaćenost među vršnjacima povoljno utiče na razvoj ličnosti, te gradi podlogu za kasnije zdrave međuljudske odnose i samopouzdanje u novim socijalnim okolnostima. Takođe, obrazovne ustanove uče nas odgovornosti i disciplini i činjenici da ponekada moramo da prevaziđemo lične želje i trenutne emocije i izborimo se za viši cilj.
Sporo se menja
Formalno obrazovanje spada u one oblike obrazovanja koji se pojavljuju uglavnom u školskim institucijama i ono je propisano pravnim aktima. Znanja i veštine se stiču prema planu i programu koji je unapred predodređen i koji u manjem stepenu obraća pažnju na individualnost pojedinca. Najveća mana formalnog obrazovanja je to što se jako sporo menja i slabo se usklađuje sa potrebama društva. Formalno obrazovanje ima za cilj da, između ostalog, osposobi radni kadar da obavlja odeđenu vrstu posla.
Kursevi kao podrška prekvalifikaciji
Kako se vremena menjaju i kako je rasla dostupnost informacija, tako se povećala i potreba za znanjem. Savremenost u načinu deljenja informacija je dovela do toga da je znanja sada skoro svima na dohvat ruke i da se ono usvaja lakše i brže nego ikada. Tako na primer, nikada nije bilo lakše nego sada da naučite da govorite nov jezik ili da svirate neki instrument. Svakako, ovo znanje ima i mnogo širu primenu pa je sada moguće da se putem, na primer, online kurseva prekvalifikujete u mnogobrojna zanimanja.
Drugi problem sa formalnim obrazovanjem je taj što ono ne može da predvidi promene koje će stupiti na tržištu rada i nema uvid u to koja će zanimanja biti aktuelna za 5 do 10 godina. Uzmite u obzir da za mnoga „nova“ zanimanja ni sada ne postoji adekvatno formalno obrazovanje jer se i sama zanimanja nisu do kraja zaokružila i potpuno formirala. Primeri takvih zanimanja su: programeri, „event menadžeri“, poslovi vezani za vođenje društvenih mreža, pa i poslovi vezani za pozivne (call) centre i brigu o kupcima, pa čak i za prodavce online usluga…
Neke veštine se ne stiču u klupi
Činjenica je da, pogotovo kada su u pitanju „opšte“ pozicije (prodavac, administrativni radnik i sl.), ne možemo ni jednu ni drugu vrstu obrazovanja da nazovemo ključnom.
Kod ovih radnih mesta veštine koje su vam potrebne nisu uslovljene znanjem naučenim u školi ili na nekom kursu, one prosto mogu relativno lako i brzo da se steknu iskustvom ili prirodnim afinitetom. Uzmimo za primer radne pozicije poput prodavca u prodajnim objektima, kasira, poslovnog sekretara ili radnika u menjačnici. Svi ovi poslovi mogu da se nauče „jednostavnim“ mentorisanjem od strane starijeg kolege (ili osobe koja vodi obuku) u trajanju od nekoliko dana ili nedelja. Iako postoje škole koje obučavaju trgovce vi možete imati i bilo koju drugu završenu školu kako bi radili u prodavnici mešovite robe ili menjačnici…
Koji je vaš potencijal?
Kada se sve to uzme u obzir nameće se zaključak da je formalno obrazovanje svakako važno, ali nije presudno.
Mislim da i samo tržište rada ne gleda na kanidate samo sa aspekta obrazovanja već kao na „potencijal i iskustvo“. U smislu da, dok god nešto znate da radite i u tome imate iskustva ili ste potencijal da to naučite, sebe možete smatrati kvalitetnim kandidatom.
Na primer, iako ste po struci ekonomista, možete se zaposliti kao komercijalista; ili ako ste kozmetičar, možete se prekvalifikovati i u frizera… Sa druge strane uvek će biti radnih mesta za koje će formalno obrazovanje imati ključnu ulogu na primer, na mesto pravnika ne možete zaposliti priučenog poznavaoca prava niti na mesto arhitekte čoveka koji je završio kurs slikanja.
Učiteljica u korisničkoj podršci
Imajući sve ovo u vidu, zaključujem da je zapravo najzdravija kombinacija formalnog i neformalnog obrazovanja. Veštine koje steknete u školi vam mogu pomoći da se kroz neformalno obrazovanje usavršite i radite posao koji nije do kraja isti, ali su veštine potrebne za obavljanje posla vrlo korisne.
Najbolji primer ću dati kroz svoje iskustvo, iako sam završila fakultet za učitelje sada radim u korisničkoj podršci. Formalno obrazovanje nije imalo direktnu ulogu u mojoj karijeri ali veštine prenosa znanja, stečene na fakultetu, su mi pomogle da sada svoj posao radim bolje.
Još uvek otkriva svoje super moći... Za sad stručnjak za (ne)verbalnu komunikaciju, dobro raspoloženje i smeh... Razume, saoseća i ne sudi. A pisanje obožava... Na radno mesto dolazi kao član ekipe korisničke podrške, (nadam se) dobar kolega i neko ko voli ono što radi...
Na našem tržištu rada vlada strahovita diskriminacija, čim imate preko 35 i ne daj Bože decu, NIKO VAS NEĆE NI ZVATI na razgovor za posao. Samo mlade devojke bez dece su zanimljive poslodavcima. Na NSZ sam već 10 godina od poslednjeg zaposlenja kada sam imala 36 godina, uvek koristim prilike za redovno javljanje na NSZ da na licu mesta od referenta zatražim makar 10 u tom trenutku aktuelnih poslova, i razgovaram sa drugim nezaposlenim koji su u tom trenutku na NSZ. Užas.
Dušica Vuković
07. 05. 2021.
Poštovana Jasmina,
Verujem da situacija nije na zavidnom nivou i da je do posla teško doći. Pre svega bih savetovala da se registrujete na našem sajtu i pogledate neke od mnogobrojnih ponuda koje se tu nalaze a onda i da svoju prijavu prilagodite tim konkursima. Naime, savetujem da svoj CV prilagodite svakom oglasu za posao, da ne šaljete svaki put isti CV, jer na taj način možete da se istaknete u odnosu na druge kandidate. Takođe, važno je da npišete i propratno (motivaciono) pismo kako bi poslodavac imao u vidu sve ono što u samom CVju nije bilo prostora da se istakne. Savete na ovu temu možete pročitati na sledećim linkovima:
