Bez dana iskustva mogu da zarade 50.000 mesečno, i opet ih nema dovoljno

Plata jeste dobra, budući da kao potpuni početnik bez dana radnog iskustva, kuvar može da zaradi oko 50.000 dinara. Sa samo malo više znanja i veštine snalaženja u kuhinji lako se mesečno inkasira po 60.000-70.000 dinara, a kasnije, u zavisnosti od stepena stručnosti, brzine napredovanja i usvajanja saveta starijih i iskusnijih kolega, primanja mogu biti i duplirana. Neretko čak i više od toga.

Deficitarno zanimanje

Za očekivati je da su sa takvim rasponom plata liste čekanja za posao kuvara dugačke kao one za upis na Pravni ili Ekonomski fakultet, ali situacija na tržištu je potpuno drugačija.

Ponuda oglasa na najposećenijem sajtu za zapošljavanje Poslovi Infostud ukazuje da su kuvari među izrazito deficitarnim zanimanjima, što uostalom i potvrđuju naši sagovornici Milan Đokić, šef kuhinje restorana „La piazza“ u Beogradu, i Čedomir Milošević iz restorana „Rudnička dolina“ u mestu Jarmenovci podno planine Rudnik.

– Ovim poslom sam, nakon završene škole, počeo da se bavim 1998. godine i od tada do danas on se promenio do neprepoznavanja. Ljudi to možda ne vide, ali ono što mi radimo danas i što se radilo nekada, nije ni malo slično – kaže na početku razgovora Milan Đokić.

Ovo nije isti posao kao pre 20 godina

On navodi da su pre 20 i kusur godina, kada je on počinjao sa radom, mladi ljudi poput njega „molili Boga da nađu posao”.

– Tada su svi restorani mahom bili pod državnom kapom, a onda se sve promenilo dolaskom privatizacije početkom 21. veka. Internet nam je otvorio oči, ali smo u isto vreme počeli polako da se gubimo u moru informacija. Promenio se pogled na kulinarstvo, pristup ovom poslu, baš kao i naš status u državi – dodaje Milan.

Ukazujući na konkretne razlike, naš sagovornik se priseća kako je on, na samom startu, kao mladi kuvar bio zadovoljan sa platom koja je danas u rangu 5.000-6.000 dinara.

– Prva plata mi je bila 50 evra i bio sam presrećan zbog toga. Radio sam praktično od 18. godine, bio gotovo celu deceniju u inostranstvu, konkretno u Rusiji, gde sam učio od najboljih kuvara jer sam želeo da unapredim sebe svaki dan. I onda sam se vratio u Srbiju, gde je situacija takva da kuvar početnik, ima platu između 45.000 i 60.000 dinara, a realno ne može samostalno da obavlja taj posao – ističe Đokić.

Svaki dan se otvori po restoran

Međutim, i sam Milan se iznenađuje zašto uz tu početnu platu ne može da se pronađe dovoljan broj kuvara. On kaže i da se svaki dan otvori po neki restoran.

– Restorani se u Srbiji, a pogotovo u Beogradu, otvaraju svakodnevno i potražnja za kuvarima je ogromna. Problem nastaje onda kada dođe letnja sezona i mnogo mojih kolega ode na hrvatsko ili crnogorsko primorje. Tada ovde ostanu upražnjena mesta na koja se, za vrlo dobre plate, javljaju ljudi koji nemaju potrebno znanje i kvalitet, ali ih vlasnici restorana zapošljavaju. Ne kažem, može i na taj način da se pronađe dobar kuvar, ali je to veoma retko. Recimo, meni se jednom ili dva puta dogodilo da se u restoranu pojavi neko ko nema iskustvo, a da se ispostavi da ume da radi ovaj posao. Obično svi vrlo brzo odu, jer im je naporno – kaže Đokić.

Naporno je, ne stižu ni da jedu

Koliko je posao u kuhinji zaista težak govore i podaci da u velikom broju slučajeva tokom radnog vremena kuvari nemaju vremena ni da jedu, potvrđuje kuvar Ćedomir Milošević.

– Ljudi ne mogu ni da zamisle koliko puta smo gladni izašli iz kuhinje. Ceo dan spremaš hranu, osećaš mirise, a nemaš vremena da pojedeš nešto. Tempo rada u velikim restoranima je zaista žestok i mnogi početnici koji žele da se bave ovim poslom vrlo brzo odustaju. To je jedan od važnijih razloga zašto je potreba za kuvarima i te kako prisutna – kaže Milošević i dodaje:

– Kulinarstvo se brzo menja, stalno se izmišljaju neka nova jela i moraš svakodnevno da radiš na sebi i budeš posvećen tome. Mora da se poštuje disciplina, da se shvati ozbiljnost ovog posla, jer nije isto kuvati za prijatelje kod kuće i spremati obroke za 100 ili više gostiju u restoranu. I to različitih obroka – napominje Milošević.

I Milošević se takođe slaže sa konstatacijom da je „internet ubio kulinarstvo“, ne samo u Srbiji nego i u svetu.

– Ogroman je broj emisija o kulinarstvu na televiziji i na jutjubu, gde sve izgleda tako lepo i sjajno. Ljudi su nasmejani, kuvaju polako, bez žurbe, a kad uđete u mašinu kuhinje vi shvatite da to nije ono što ste gledali i naravno da odustajete – kaže Milošević.

Ipak, koliko god posao kuvara bio težak i iscrpljujući, naši sagovornici naglašavaju da se sve to kompenzuje kroz kreativnost i dinamičnost, koje ovaj posao nosi sa sobom i uveravaju da je rad u kuhinji nešto što ih najviše ispunjava.