Andrej Žikić Artez: Arhitekta kojem se ispunio san da živi od slikanja murala

Čak i najsumornija naselja, industrijski pogoni zarasli u korov, ali i fasade u svetskim metropolama mogu ponovo da „ožive“ i „procvetaju“, kada njihovu monotoniju razdrma mural sa potpisom Artez, iza kojeg stoji Andrej Žikić.

Crtanje ga je do sada odvelo na različite krajeve sveta – ukrašavao je zidove od Evrope koju je obišao uzduž i popreko, preko Indije, Kazahstana i Gruzije, pa sve do Brazila i Argentine. Njegovi radovi često stvaraju ambijent u kojem je priroda, bar na slici, dominantna.

Artez otkriva za Infostud koje sve kockice moraju da se slože da bi neko mogao da se bavi crtanjem murala, koji za njega predstavlja spoj umetnosti i zadovoljstva, ali i izvor prihoda.

– U početku su me, kao poklonika hip-hop kulture, najviše privlačili grafiti i crtanje sprejevima. Kasnije, verovatno pod uticajem studija arhitekture, počeo sam da se više fokusiram na crteže koji lakše uspostavljaju dijalog sa posmatračem. Sa promenom tematike, došlo je i do promene publike, pa sam dobijao sve više prilika da crtam na zidovima većih formata – priča Artez.

Skela je njegova pozornica

Prelomni trenutak kada je počeo da se izdržava od ulične umetnosti bio je neposredno pošto je diplomirao arhitekturu. Kaže da je tada njegov san, uz puno uloženog truda i energije, pretočen u stvarnost.

Zidove koristi umesto platna, skela je postala njegova pozornica, a galerija su mu ulice širom sveta.

– Najveći izazov do sada su uglavnom bili zidovi velikog formata, od 400 do 600 kvadratnih metara, za čije sam izvođenje imao ograničeni rok. Dešavalo se da vremenski uslovi, poput ekstremnih vrućina ili hladnoće praćene snegom, kišom i vetrom, ali i ljudski faktor, nisu bili na mojoj strani. Uglavnom su to projekti koji testiraju moju upornost i volju, ali kada jednom posle toga izađete kao pobednik, osećaj je fenomenalan – priča Artez.

Kako navodi, uvek se trudi da zadrži autentičan umetnički izraz, tako da preferira da, kada god je to moguće, murale oslikava bez tuđeg uticaja. Ipak, ne beži od toga da da svoj odgovor na tematski okvir zadat od strane klijenta, ali isto tako pokušava da ostane dosledan sebi i svom izrazu.

Kakav ti život donosi ta karijera?

Na pitanje kako je biti muralista u Srbiji, Artez kaže da smatra da od svakog posla u koji čovek ulaže vreme i energiju može da se živi, pa i od crtanja murala, ali da je pravo pitanje u stvari kakav kvalitet života donosi ta karijera.

– Svojim zanimanjem sam zadovoljan, pre svega zato što veliki deo vremena radim ono što bih svakako radio – slikam. Činjenica da na taj način sebi i svojoj porodici obezbeđujem egzistenciju samo daje veći smisao onome u čemu najviše uživam. Još ako moji radovi usput nekoga inspirišu, onda je moj cilj zaista ostvaren – kaže Artez.

Dodaje da u procesu oslikavanja postoji dosta koraka za koje nije potrebno puno iskustva, ali oduzimaju vreme i energiju, tako da se trudi da angažuje saradnika koji može da preuzme deo posla.

– Smatram da moj fokus treba da bude na kompleksnim delovima crteža, kao i na koordinisanju finalnog izgleda slike, a ne nužno na svakom detalju prisutnom na muralu – objašnjava muralista.

Pored veština koje su potrebne svakom umetniku, poput kreativnosti, maštovitosti, preciznosti i samokritičnosti, za oslikavanje zidova velikih površina dobro dođu i organizovanost, upornost i strpljenje. Artez ističe da je važna dobra priprema svih potrebnih alata i materijala, a neophodna je i provera opreme za rad na visini, koja služi za bezbedno i efikasno oslikavanje murala.

Izazov – oslikati dimnjak nuklearke

Ženski likovi, biljke i knjige su česti motivi na njegovim uličnim slikama, a likovi koje se mogu videti na tim muralima su uglavnom ljudi koje poznaje, barem toliko da je u nekom trenutku imao priliku da provede dovoljno vremena sa njima da stigne da ih fotografiše.

– Volim da za oslikavanje koristim svoje fotografije, a crtanje ljudi koje sam imao prilike da vidim uživo predstavlja posebnu vrstu lepote ovoga posla – kaže Artez.

U protekle dve decenije oslikao je sve moguće površine – od platna i panela, do automobila, pa čak i brodove i tramvaje. Ali, nije mu ponestalo ideja gde bi još mogao da ostavi svoj „pečat“. U budućnosti bi, kaže, najveći podvig za njega bio oslikavanje neke brane ili dimnjaka u nuklearnoj elektrani. Ovi objekti mu deluju privlačno zbog dimenzija same površine, ali i zbog toga što su teško pristupačni.

– Izvođenje bi moralo da se sprovodi uz pomoć alpinističke opreme za rad na visini. Naravno, ovo su ekstremni primeri i nisam siguran da bih se u tako nesto upustio čak i da mi se ukaže prilika – priznaje Artez.

Lepa slika kao inspiracija drugima

Na spisak destinacija koje je obišao u budućnosti voleo bi da doda Mijanmar u Burmi, kako zbog crtanja, tako i zbog samog obilaska ove egzotične zemlje.

Kaže da je zadovoljan svojim poslom, pre svega zato što veliki deo vremena slika. Smatra da je postojanje slike u prostoru samo po sebi najveća poruka i da nam ona govori o mnogo čemu bitnijem od eventualne poruke samog murala.

– Kroz različite tipove murala možete videti da li u određenoj sredini vlada ljubav prema umetnosti, da li postoji umetnička sloboda ili cenzura u javnom prostoru. Kroz uličnu umetnost možete saznati i da li veću moć imaju huligani ili vlast, na čijoj je ko strani i možete steći utisak o tome gde se u odnosu na sve to nalaze kultura i umetnost. Što se mene tiče, poruka koja nikoga ne vređa i koja promoviše dobre ideje i pozitivno razmišljanje je pozitivna i poželjna, ali ne i nužna. Volim da verujem da će samo postojanje lepe slike u javnom porostoru biti dovoljno da nekoga inspiriše – poručuje Artez.