Kako je fudbalskim sudijama u Srbiji – „uvek su svima krivi“

Nekada su fudbalske sudije nazivali „ljudima u crnom“, jer su pravdu delili isključivo u toj kombinaciji boja, ali se i to vremenom promenilo. Sada su mnogo upečatljiviji u žutim, plavim, zelenim i crvenim dresovima.  

Danas imaju najmoderniju tehnologiju za komunikaciju, a pored glavnog arbitra i dvojice pomoćnika, u njihovom timu se nalazi i četvrti arbitar čiji je posao administracija. Odnedavno tu su oni koji koriste VAR sistem (video assistant referee – video asistencija suđenja) pa su u posebnoj žiži javnosti. Njihov posao je da pomoću video tehnologije sugerišu glavnim arbitrima da li je donesena prava odluka, a pomažu im asistenti, takozvane AVAR sudije.  

Deluje jednostavno, a nije  

Posao delilaca pravde na fudbalskim terenima je tokom godina toliko evoluirao da se čini da je danas lakši nego ikada, a zapravo je kompleksniji nego što može da se zamisli.  

Odgovor na pitanja kako uistinu izgleda razvojni put jednog fudbalskog sudije potražili smo u Sudijskoj komisiji Fudbalskog saveza Srbije, gde nam je vrlo detaljno objašnjen ceo proces.  

– Svi koji žele da se bave suđenjem imaju mogućnost da pohađaju školu koja je potpuno besplatna i sastoji se od obuke koja traje oko tri-četiri meseca. Za to vreme polaže se ispit iz poznavanja pravila fudbalske igre, obavezan zdravstveni pregled, a zatim teoretski i praktični deo ispita. I na kraju, ono što je takođe veoma važno je provera fizičke spremnosti – kaže za Infostud Dejan Santrač, predsednik Sudijske komisije Fudbalskog saveza Srbije.  

Do elite je potrebno 15 godina suđenja u nižim ligama  

Arbitri koji sude mečeve Lige šampiona ili evropskog i svetskog prvenstva su poznati kao i sami fudbaleri, a da bi se stiglo do tog nivoa potrebno je mnogo odricanja.  

– Sudije moraju da budu fizički besprekorno spremne i to se periodično proverava. Ranije se to radilo Kuperovim testom, kojim se merila pretrčana distanca za 12 minuta, ali je to danas prevaziđen metod. Postoje mnogi složeni testovi, a što je sudija u višoj kategoriji to znači da i njegova spremnost mora biti bolja. Arbitri danas žive i ponašaju se bukvalno isto kao sportisti. Treniraju i po tri puta dnevno, paze na način treninga, vode računa o ishrani. Samo tako mogu da budu u vrhu.  

Prve korake na fudbalskom terenu sudije naprave u ligama mlađih kategorija, zatim prelaze u jedan po jedan rang takmičenja, a da bi došli do elite, potrebne su godine i godine sticanja iskustva.  

– Kreće se od nekih nižih liga i mlađih kategorija. A da biste došli do najjačeg ranga takmičenja u Srbiji, odnosno do Superlige, potrebno vam je oko 12 do 15 godina. Posle toga sledi još nekoliko godina u elitnom rangu, pa tek onda možete da se nadate suđenju evropskih mečeva. To je ozbiljno odricanje i zaista mnogo uloženog truda – ističe Santrač za Infostud. 

Važan savet za buduće sudije – ne otkrivajte za koga navijate  

Rečenice tipa „znam ga, taj voli Partizan više od svega „ ili „to je zvezdaš od rođenja“ etikete su koje fudbalskom arbitru mogu da unište karijeru. I, ne da nisu retke, nego ih možete čuti na svakom koraku i rangu suđenja, a samo se imena klubova menjaju.  

– Sasvim je jasno da sudija voli sport u kojem sudi, u našem slučaju to je konkretno fudbal, a samim tim je očekivano da navija za neki fudbalski klub. Ali, ukoliko rešite da se bavite ovim poslom, onda morate da pazite na koji način pokazujete tu pripadnost, pogotovo u vreme društvenih mreža. Rekao sam već koliko je teško doći do elitne grupe sudija i suditi najveće mečeve, a zamislite da posle toliko godina napornog rada sve padne u vodu zbog neke tamo fotografije iz mladosti. Zato i govorim svim polaznicima škole suđenja da obrate pažnju na to šta objavljuju na društvenim mrežama – dodaje on.  

Dejan Santrač nam još otkriva i to da kod nas utakmice sude učitelji, inženjeri, policajci…   

– Postojala je ideja da se uvedu profesionalci, ali za sada to nije tako. Neophodno je da se pronađe najbolji model. Jer, ukoliko neko iz bilo kog razloga ne može da sudi duži vremenski period, onda bi njegova egzistencija bila ugrožena. Uostalom, ovim poslom ne možete da se bavite do penzije, već samo dok ispunjavate neophodne kriterijume fizičke spreme, a šta biste onda posle toga? O tome treba da se vodi računa – ističe Santrač. 

Među vrhunskim sudijama u Srbiji ima i mnogo devojaka  

Najbolji evropski, a samim tim i svetski arbitri, po jednoj utakmici Lige šampiona, mogu da zarade i po 5.000 evra. 

– Do kraja prošle godine arbitri na mečevima mlađih kategorija su dobijali 700 dinara po meču, a sada smo uspeli da im povećamo primanja za 50 odsto. One sudije koje su delegirane za Superligu Srbije po utakmici dobijaju 50.000 dinara, ali tu ne sme da bude zabune. U tu sumu su im uračunati i prevoz do mesta odigravanja meča, smeštaj i novac za ishranu, tako da taj iznos i nije tako veliki kao što se čini u prvi mah – kaže Zoran Šipčić, član Sudijskog odeljenja Fudbalskog saveza Srbije.  

Mladi zaljubljenici u fudbal sve manje su zainteresovani da se bave poslom fudbalskog sudije, ali Fudbalski savez Srbije ima jasnu strategiju da taj trend vrlo brzo promeni.  

– Suđenjem sam počeo da se bavim 1979. godine, još u staroj Jugoslaviji i na polaganjima je bilo oko 150 kandidata, a danas ih imamo oko 20. Fudbalski savez Srbije ima možda i najbolju školu suđenja u regionu, pa je tako, recimo Zoran Petrović devedesetih godina prošlog veka sudio najveća svetska takmičenja. Milorad Mažić je delio pravdu i na finalu Lige šampiona, a sada nas u Evropi i svetu sjajno predstavlja Srđan Jovanović. Verujem da će u narednom periodu sve više omladine želeti da se bavi ovim poslom, a ono što nas posebno raduje je to što među arbitrima ima i mnogo devojaka. Neke od njih već sada sude mečeve na međunarodnoj sceni i to na vrhunskom nivou – kaže Šipčić.  

Fudbal se, kao „najvažnija sporedna stvar na svetu“, uvek nalazi u posebnom fokusu javnosti, a nad sudijama će uvek biti lupa kojom će se motriti svaka njihova odluka. O procenama fudbalskih arbitara uvek će se pričati koliko i o vrhunskim potezima i golovima zvezda, što fudbal, između ostalog, i čini tako zanimljivim. 

Foto: Starsport/Peđa Milosavljević