Rođena sam u eri u kojoj deca nisu imala internet u inventaru svojih igračaka. Ta digitalizacija „igre“ se nekako provukla u moj život tokom srednje škole, a do fakulteta je već postao standard i svakako sve manje igračka, a sve više saborac i alat u nekim ozbiljnijim životnim izazovima (korekcije diplomskog rada sam radila mailom 😀 ). Moja deca odrastaju „sa ekranom u rukama“ dok je moj tata ostao u eri štampanih novina i čekanju Dnevnika da se nešto sazna.
Potreba za digitalizacijom nameće da se određene životne situacije rešavaju na način na koji je offline svetu još uvek stran i pomalo strašan i odbojan.
Offline generacija
Ako ste pripadnik generacije koja je živela i velikim delom svoje karijere radila u drugom vremenu kada je sve bilo jednostavnije i mnogo manje kompleksno, onda način na koji se posao danas traži može da deluje kao da sam po sebi zahteva svojevrsnu ekspertizu.
Kad je mobilni telefon postao potreba svih, a ne samo modni trend, sećam se da sam ceo Meni čuvene (i naravno nasleđene) Nokie 3310 morala da prevedem i objasnim svom tati (takođe pripadniku TE generacije) – koristeći se olovkom i papirom. Esejno sam raščivijavala razliku između inbox-a i outbox-a, gde se nalaze sve brojevi telefona, kako pozvati nekoga i kako poslati poruku… Nedugo zatim je (kod nas u kući) došla vladavina njegovog veličanstva Računara! Srećom pa se moj tata zaposlio kao fudbalski trener, pa se zbog njegove reputacije CV nije morao niti pisati niti slati… 🙂
Od situacije da posle završene škole dođeš kod nekog poslodavca (kojih i nije bilo toliko kao danas) i predaš svoj CV, sada imamo situaciju da sediš u fotelji i klikćeš po sajtu. Druga faza je da kad izabereš posao u kom vidiš svoju budućnost, postaneš deo sajta i tu napraviš svoje mestašce (nazvano profil ili nalog). Ovaj proces se zove registracija i verujem da nekada deluje kao da je za samo taj korak potrebna neka ekspertiza.
Iako nije ni lak ni jednostavan, često zahteva dosta strpljenja i pomoći sa strane, proces digitalizacije je neizbežan. Najbolji savet koji ja mogu da dam je da „ako ne možeš da ih pobediš, ti im se pridruži“…
Kako postati „online“ korisnik
Na našem sajtu, ako želite da se prijavite na neki od ponuđenih radnih mesta, morate da se registrujete i tako steknete mogućnost korišćenja svog naloga na našem sajtu. O prednostima i koristima registracije, ovog puta ne bih pisala, ali vas pozivam da pogledate video u kom je sve lepo i detaljno objašnjeno.
Registracija, dakle… Ono što vam je najpre potrebno da bi ste se uspešno registrovali je mail adresa (adresa elektronske pošte). Ako se do sada niste upoznali sa ovim
pojmom (verujem da jeste, ali za svaki slučaj), to je vaša virtuelna adresa „stanovanja“ u zamišljenom gradu zvanim Internet. Uputstvo za kreiranje mail adrese možete naći na internetu u formatu koji vam odgovara (ja sam odabrala jedan tekst sa mnooogooo slika i jedan video, pa se poslužite onim što vam više odgovara).
Potom sledi dolazak na naš sajt gde ćete odabrati opciju prijave odnosno registracije (na istom linku se nalaze obe opcije) ili će vam sistem to sam ponuditi nakon što pokušate da konkurišete na neki oglas a niste se prethodno registrovali. Podatke koje ovde treba da uneste ne moraju biti identični onima koje koristite prilikom korišćenja elektronske pošte. Nakon što te podatke popunite i kliknete na „registruj se“ treba da vam stigne mail sa linkom putem kog potvrđujete registraciju.
E, sad, ako ste sve ovo zaista pokušali da uradite – svaka čast! Iskorak iz zone komfora je pobeda sama za sebe bez obzira na rezultat akcije. J
Ako ste još i uspeli u svojoj zamisli, čestitam – deo ste digitalne zajednice i malo šta dalje može da vas pokoleba.
Ako i niste uspeli, uprkos svom trudu i želji, nema veze. Tu smo mi, možete da nas pozovete i da zajedno prevaziđemo prepreke koje vam se sada čine nepremostive.