Menu
„Samo da mi je da naučim taj digitalni marketing pa da svet čuje za mene i moj proizvod, uživaću do kraja života u uspehu i blagostanju“.
Otprilike bi to bio tok misli i spisak želja prosečnog poznavaoca interneta, društvenih mreža i marketinga. Jaka mašta, jasan cilj, a slaba realizacija.
Kako onda neke žene uspeju da u svoju desetogodišnju karijeru u digitalnom marketingu upišu više od 300 kampanja za različita tržišta i industrije, kao i vođenje Fejsbuk stranica sa 70 miliona fanova i marketinškim budžetima koji se mere stotinama hljada dolara na mesečnom nivou i i to uglavnom za klijente van naše zemlje?
Da li je cenu uspeha Anđelka Ducić u potpunosti morala da plati unapred, kada je diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu kao najbolji student generacije? Ili je to ipak bilo tokom građenja karijere, prvo kao Account Manager za velike farmaceutske kuće, a potom prelaskom na Limundo, jedan od naših najpoznatijih e-commerce sajtova, gde je radila na poziciji Online Community Officer and PR.
A možda je i baš zato sasvim logično što već nekoliko godina, zajedno sa partnerom, vodi firmu Symbiotica, agenciju koja pruža usluge izrade sajtova i web aplikacija, kao i promocije na Google-u, društvenim mrežama, optimizacije za pretraživače (SEO)…
– Marketing, PR i društvene mreže su u sinergiji tako da mi je taj prelaz delovao sasvim prirodno. Studirala sam novinarstvo, i na svojoj prvoj konferenciji za medije sam videla šta rade PR menadžeri i poželela da se nađem sa te strane konferencijskog stola. Nakon što sam počela da se bavim PR-om, shvatila sam da moja interesovanja zapravo idu dalje od komunikacije sa ciljanim javnostima i više se okreću ka marketingu. Kada sam ušla u marketing, tek se stidljivo pojavljivao jedan novi vid promocije i potpuno inovativan vid komunikacije – društvene mreže, koji me je odmah zainteresovao. Pre nego što sam se okrenula, već sam vodila nekoliko Facebook stranica i intenzivno istraživala PPC marketing.
– Moj suosnivač i ja smo dugo vremena radili kao frilenseri u našim respektivnim oblastima i agencija je došla kao logičan nastavak tog posla. Kao frilenser prihvatate samo one projekte koje možete sami da uradite, a za svaki iole kompleksniji projekat vam je potreban struktuirani tim, jasne procedure i organizacija i to je ono što smo postigli sa otvaranjem firme. Biti preduzetnik nije za svakoga, iako možda na prvi pogled izgleda glamurozno. Veliki je rizik i odgovornost i zahteva da umete da nosite više „šešira“ istovremeno ali je i veoma ispunjavajuće. Zaboravite na sve muke kada vidite kako ste sjajan tim izgradili, shvatite da vam ljudi ne daju otkaze u firmi jer su svi prezadovoljni uslovima, i da pritom ni vi niste morali nikoga već godinama da otpustite jer ste i sami izuzetno ponosni na zaposlene. Cela priča se zaokruži kada čujete pohvale klijenata i saberete sve uspehe i naravno uz sve to još i uspete nešto da zaradite. Tada sve neprospavane noći i uloženi novac, vreme i trud dobiju smisao.
– Divota ovog posla je što niste nužno vezani za jednu lokaciju. Sve više biznisa danas funkcioniše na internacionalnom nivou, bez obzira na to gde su fizički smešteni, a među prvim firmama koje su to počele da primenjuju su bile IT firme. Nama je saradnja sa stranim klijentima došla prirodno budući da smo i moj partner i ja pre toga radili u stranim kompanijama i imali neophodna znanja i kontakte. Nakon toga je sve stvar preporuke. Mi sve klijente dobijamo kroz „word of mouth“ – zadovoljan klijent je najbolja preporuka za dalji razvoj.
– Moja omiljena knjiga, koja je ostavila veliki utisak na mene je jedna opskurna priča Štefana Cvajga koja se zove „Fantastična noć“. U njoj piše: „Ko je jednom u sebi shvatio čoveka, razumeće sve ljude“. Nemojte da trčite za IT-em ili digitalnim marketingom samo zato što ste čuli da se „dobro plaća“. Otkrijte u sebi šta je ono za šta imate sklonost i prema čemu imate strast i bićete sasvim sigurno sjajni u tome a uspeh će prirodno pratiti tu sklonost, strast, rad i trud.
– Mislim da je edukacija oduvek bila neodvojivi deo moje ličnosti i personalnog brendinga. Budući da su mi oba roditelja profesori, edukacija mi je „u krvi“ – uvek sam uživala u prenošenju znanja drugima i njihovim uspesima. Nakon što se Symbiotica razvila i stala na svoje noge, shvatila sam da imam dovoljno vremena i pre svega dovoljno znanja i iskustva, da konačno ostvarim svoju želju. Primetila sam da na tržištu nedostaje kompletna obuka iz digitalnog marketinga i to pre svega usmerena na ljude koji se možda već bave nekom vrstom marketinga, prodaje, novinarstva ili IT-a i žele da unaprede svoja znanja. U suštini, svoje obuke sam koncipirala tako da mojim polaznicima prenesem sve ono što bih želela da je meni neko rekao na početku karijere i vidim da taj pristup daje sjajne rezultate budući da su mnogi od mojih bivših polaznika ostvarili velike uspehe nakon edukacije, poput otvaranja svojih agencija, opšteg napredovanja u karijeri pa do drastičnog povećanja prodaje i uspeha u svojim biznisima.
– Marketing tržište u Srbiji svakako kaska za nekim drugim, razvijenijim tržištima, ali primećujem velike pomake u poslednjih par godina. Firme sve više shvataju značaj digitalnog prisustva i postaju otvorenije za inovativne ideje, a sve veći deo marketinškog budžeta se odvaja za digitalnu promociju i verujem da će se taj trend nastaviti. U situacijama poput nedavne Covid krize, postaje sve jasnije da firme moraju da se prilagode vremenu i poboljšaju svoje prisustvo na internetu. To je svakako prednost poslovanja na tržištu koje se intenzivno razvija.
– Šta god da kažem, nećete mi verovati da mi nije klijent, tako da prepuštam čitaocima da daju neke svoje predloge.
– Amerika je bila logičan odabir za dalji razvoj, budući da sam ranije radila za američku firmu i imala dosta freelance klijenata odatle, i samim tim bila detaljno upoznata i sa načinom rada, biznis etikom i samim tržištem. Poznavanje jezika je takođe odigralo ulogu. Naš dalji plan za razvoj je da, preko biznis partnera u Americi, kojih sada već imamo u tri države: Njujorku, Arizoni i Teksasu, dalje razvijamo Symbioticu i stičemo nove klijente kako za digitalni marketing, tako i za razvoj sajtova i aplikacija.
Izazova kod globalnog poslovanja ima dosta – od jezičkih barijera i vremenskih zona pa do dilema oko načina naplate i kulturoloških razlika. Nisam sigurna ni da bismo se mi usudili tako lako na taj korak, da već nismo imali kontakte i iskustva u radu sa stranim klijentima.
– U ovom poslu, mada verujem i u svakom drugom, edukacija ne prestaje. Stvari se toliko brzo menjaju da, ukoliko ne pratite trendove i ne usavršavate se, vrlo brzo ostajete u prašini. I dalje intenzivno radim na svojim znanjima, bilo kroz posete svetskim konferencijama, pa sam tako u februaru bila na najvećoj social media konferenciji na svetu u San Dijegu, ili kroz webinare, seminare i online kurseve. Takođe ne bežim od toga da prihvatim neki projekat koji izaziva moje znanje, kako bih ga unapredila i razvila neke nove veštine.
– Teško pitanje. Nisam sklona razmišljanju o prošlosti jer – da znaš da ćeš pasti, ti bi seo, ali niko to ne zna unapred. Nisam sigurna da bih bilo šta drugačije uradila, jer su me i svi uspesi i sve greške doveli ovde gde sam sad i naučili me nečemu važnom.
– Čini mi se da mi formalno obrazovanje nije značilo za razvoj karijere u smislu znanja koje sam na fakultetu stekla, što je i logično jer nisam studirala ono čime se sada bavim. Međutim, ono čemu me je fakultet naučio su radne navike, etika i opšta kultura i znanje, što je definitivno važna osnova za uspeh. A i diploma studenta generacije je moju pokojnu baku učinila mnogo srećnom, tako da ako ni zbog čega drugog, samo zbog toga bih završila još tri fakulteta ako treba.