Berbernice – sve popularniji posao koji cveta

Iako puštanje brade nije nimalo nov običaj, već je kroz istoriju prisutan vekovima, na našem tržištu je primetan jedan specifičan trend – na svakom ćosku se otvara po neka nova berbernica, pa je taj posao sve popularniji.

Bradu su nosili  ratnici, filozofi, sveštenici, kraljevi i pastiri, kao dokaz muževnosti, a Ginisova knjiga rekorda je notirala da je najdužu ikada zabeleženu imao izvesni Hans Langeset. Ostalo je zapisano da je ovaj rođeni Norvežanin, koji se preselio u Ameriku, u trenutku smrti 10. novembra 1927. godine bio vlasnik brade dugačke 5,33 metra.

Međutim, ono što se od tih davnih vremena do danas promenilo su želja i potreba savremenog muškarca da je neguje i održava kao neizostavni deo svog identiteta. To, naravno, ne znači da se o njoj stotinama godina pre ovog sadašnjeg trenutka nije vodilo računa, već samo da se danas u tom pogledu odmaklo najdalje. Jer, metroseksualci, koji po rečima autora ove kovanice, Marka Simspona, vode računa o svom izgledu i na to troše mnogo vremena i novca, poseban akcenat stavljaju upravo na izgled brade.

Nekada su bradu nosili disidenti

A to je opet dovelo do velikog broja  zanatlija koje su odlučile, da kao njihovi prethodnici kroz istoriju, tu opsesivnost „bradonja“ dobro naplate.

I tako, berbernice su sve više dobile na popularnosti, a taj talas nije zaobišao ni Srbiju.

– Berberski zanat u Srbiji ima dugu tradiciju i potpuno bi bilo pogrešno reći da je nov. Ja ga konkretno radim decenijama, ali je činjenica da je u poslednje vreme on sve zastupljeniji. Nekada, recimo, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka su bradu uglavnom nosili studenti ili da to tako kažem, disidenti, a danas je taj trend daleko rasprostranjeniji. Bradu danas nose muškarci gotovo svih uzrasta  i svako od njih ima posebnu želju za njenim održavanjem – kaže nam Nikola Menjak, vlasnik berbernice Johnny Barber Shop iz Zemuna.

Na Svetski dan brade se ne ide kod „brice“

Vlasnici brada su različiti tipovi muškaraca. Neki od njih jednostavno mrze da se briju, pa im je brada uglavnom neuredna, mada im često jako dobro stoji. Drugi je skraćuju kod kuće trimerima i makazama, dok najveći broj njih voli da ode kod berberina i prepusti se njegovom umeću, jer onda i mogu da dobiju najviše.

– Kod mene u radnju mahom dolaze mušterije od 25 do 60 godina, ali dođe ponekad neko i mlađi ili stariji od tog uzrasta. Recimo, kad se pojavi neki momak od 20, tačno vidiš da mu je prvi put da je došao kod berberina. Sa njim moraš polako da postupaš. On jeste video nešto na internetu, zna da bi to voleo, ali ni sam nije siguran da li bi to njemu stajalo. Pa ako vidiš da ono što on traži ne odgovara njegovom obliku lica, tvoja je obaveza da mu to objasniš i posavetuješ ga. Naravno, na kraju će uvek biti kako mušterija kaže – navodi  Marko iz još jedne prestoničke berbernice, koji nam otkriva i jednu zanimljivost:

– Svetski dan brade se obeležava svake prve subote u septembru i tog dana se tradicionalno brada ne sređuje. Naravno, imamo posla i tog dana, ali svi koji  drže do svoje brade izbegavaju da taj dan dolaze kod berbera jer se to smatra nepristojnim ponašanjem.

Mnogo stranaca sređuje bradu

Srbija je mesto koje poslednjih godina, pa i decenija sve više nastanjuju poslovni ljudi i digitalni nomadi iz čitavog sveta, pa se tu i mešaju razne kulture sređivanja brade.

– Moja berbernica se nalazi u samom centru grada, u Siminoj ulici i kod nas dolazi veliki broj stranaca. Oni imaju svoje želje i prohteve i mi se trudimo da svima njima izađemo u susret, ali kad se podvuče crta nema tu nekih velikih razlika. Osim što imam utisak da je u inostranstvu trend odlaska kod berbera daleko razvijeniji nego kod nas – kaže Dušan Sandić iz Tanko Berber Shop-a.

Sređivanjem tuđih brada Dušan se bavi desetak godina i to je posao koji mnogo voli i koji ga ispunjava, ali po njegovim rečima, nije to posao koji će vas učiniti bogatim.

– Ne znam šta bih rekao. Posao možeš da počneš sa 500 evra, a možda ti ni 5.000 evra ne budedovoljno. Zavisi šta želiš da napraviš. Berbersku stolicu možeš da pronađeš i za 10 evra, ali ja lično volim da kupujem starinske stolice iz inostranstva i da ih onda restauiram, a koliko je meni poznato u Srbiji nema čoveka koji se profesionalno bavi time. A što se zarade tiče, od ovog posla može pristojno da se živi, ali o velikom bogatstvu ne razmišljajte. Pogotovo zato što je konkurencija velika i na svakom ćošku se otvaraju nove berbernice – kaže Dušan.

Usluga košta oko 800 dinara i više

Savremeni tempo života, previše obaveza, a manjak slobodnog vremena doveli su do toga da veliki broj berbernica, ne samo u Srbiji, već i u svetu, insistira na zakazivanju termina, ali Nikola i dalje to ne radi.

– Oba pristupa imaju dobre i loše strane, ali ja sam odlučio da ne bude zakazivanja. Kod mene je svaka mušterija koja dođe dobrodošla i ko dođe prvi ima prednost. Usluge, u zavisnosti od toga šta klijent traži, koštaju od 800 dinara, pa naviše, i ukoliko imate stalne mušterije može lepo da se zaradi. Ali, ne očekujte da ćete se obogatiti od ovog posla, jer postoje mnogi troškovi koje ljudi obično ne vide. Konstantno ulaganje u opremu, a da ne pričam o potrošnom materijalu poput sapuna, šampona, ubrusa i ostalih sredstava – podseća berberin Nikola.

Brada tokom leta mnogo brže raste, ali to se ne odražava na veću gužvu u salonima u tom periodu.

– Ko želi da održava bradu on ne gleda koje je godišnje doba. Uostalom, tako je i sa kosom, zar ne? Brada mora da se neguje tokom cele godine, o njoj jednostavno treba voditi računa i sve više muškaraca je svesno te činjenice zbog čega i dolazi kod nas. Tu će dobiti sve ono što ne mogu kod frizera, koji takođe sređuju brade, ali mi dajemo kompletnu uslugu uz sav neophodna tretman brade – kaže Nikola iz Johnny Barber Shop-a.

Muškarci koji vode brigu o svom izgledu i pritom odluče da nose bradu, u njenom sređivanju, tokom života, provedu u proseku oko 3.350 sati. Iskusni berberi su upravo tu da vam to vreme skrate i naprave baš onakve brade kakve želite.

Naši sagovornici kažu da su izuzetno zadovoljni jer rade posao koji vole i koji im pruža umetničku kreativnost, ali i odgovornost i poverenje da brinu o nečijem izgledu.