Menu
Biljana Stepanović: Htela sam da budem profesorka, ali je jedan čas u srednjoj školi odredio moju novinarsku karijeru
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Želim da napredujem u karijeri
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Želim da napredujem u karijeri
Novinarstvo nije posao kao svaki drugi. Radi se pod raznim pritiscima, iskušenjima i sa saznanjem da izgovorena ili napisana reč može da utiče na veliki broj ljudi. Da im može i pomoći, ali i naneti štetu.
Ovako svoj posao shvata Biljana Stepanović, direktorka i glavna urednica Nove ekonomije sa višedecenijskim iskustvom na televiziji, radiju, u štampi i na webu. Mnogi je znaju sa malih ekrana, jer je kreirala nekoliko emisija koje visoku ekonomiju prevode na razumljiv jezik – “Buđelar“, „Ekonom i ja“ i „Ekonomija 3“.
Dugačak je spisak svega što trenutno radi, a još duži niz u novinarskoj profesiji koji je prošla. Danas se veruje njenom mišljenju i analizi o ekonomskim temama, a njeni stavovi vrednuju kao znalački i stručni.
Biljanina novinarska biografija je bogata, plodna, ali kako kaže za Infostud, važno je, ipak, gde se i kako počne. Ne zaboravlja zato prvi posao u dnevnom listu “Borba”, na čija je vrata kao student novinarstva zakucala 1987. godine.
– Na četvrtoj godini Fakulteta političkih nauka, dolazili su nam tada poznati novinari na gostujuća predavanja i svi su govorili da novinar ne čeka posao, već ga sam traži. Savetovali su nas da obavezno nađemo honorarni angažman. Većina kolega otišla je u Politiku, a ja u tadašnju Borbu koja je upravo tada proglašena za jugoslovenski list godine. Sa portirnice sam pozvala glavnog urednika Stašu Marinkovića, javio se i rekao mi da dođem, a posle razgovora me primio kao honorarca. Posle nekoliko godina me je za stalno zaposlio Slavko Ćuruvija, prvog dana kada je postao glavni urednik.
Biljana i danas savetuje mlade novinare da počnu što pre da rade, najbolje pri kraju studija, ali da obavezno završe fakultet.
– Važno je ipak i gde počinju, jer to im može odrediti put. Ako počnu u ovim najgorim tabloidima, teško će se prebaciti u pošteni medij, jer će ih tamo neminovno obeležiti i pokvariti. Učiće ih stvarima koje nisu novinarstvo. To sam dužna da kažem mladim ljudima, da im poručim da pažljivo biraju mesto na kome će početi karijeru – objašnjava naša sagovornica i dodaje:
– Duško Radović je davno rekao, a meni je moj tata često ponavljao, da je u životu potrebno da budete pametni samo dva puta – kad birate životnog partnera i kad birate profesiju. Ako ta dva puta pogrešite, morate da budete pametni celog života. Ja bih mogla sada da kažem da sam bila pametna ta dva puta, ali dodala bih da je važan i faktor sreće uz veliki rad. Da ponovo biram, sve bih isto izabrala jer shvatam da se ne pitamo samo mi, nego i sudbina – priča ona.
U detinjstvu je Biljana verovala da će biti profesorka, sve dok u kragujevačkoj gimnaziji, tadašnjem usmerenom obrazovanju, na novinarskom smeru, na čas nije došao urednik tadašnje “Svetlosti” iz Kragujevca Miroslav Jovanović i počeo da priča o novinarskom poslu.
– Slušala sam ga kao hipnotisana, pred očima mi se odjednom otvorilo da ja zapravo to želim, a nisam ni znala. Tako je on odredio moj put, još sam mu zahvalna zbog tog prvog časa – seća se Biljana i dodaje da, ipak, nije sve išlo glatko. Posle gimnazije je upisala Pravni fakultet sa namerom da ostane u Kragujevcu.
– Ovde je sada ključno razumevanje i podrška mojih roditelja. Mnogo sam se mučila na Pravnom, jedva davala ispite i posle dve godine sam pitala roditelje da li mogu ipak da idem za Beograd da studiram novinarstvo, jer samo to želim. Bez reči su mi dozvolili, čak su se i obradovali. U znak zahvalnosti završila sam Političke nauke za tri godine, da nadoknadim bar jednu izgubljenu godinu – kaže naša sagovornica.
Tada, na početku karijere plata joj nije bila važna. Kako kaže, u Borbi je radila gotovo besplatno, čak je morala da ima dodatne poslove da bi sebi priuštila da se bavi novinarstvom.
– Posebno su devedesete bile izazovne. Preko nedelje sam radila u Borbi, a vikendom se bavila trgovinom. Odlazila preko granice, kupovala robu, za vikend prodavala, pa u ponedeljak opet u redakciju. Čak sam jedno vreme držala i diskoteku u Kragujevcu. Postepeno sam dobila više honorarnih poslova, živela skromno, ali pristojno. Početkom dvehiljaditih sam primljena u Radio Slobodna Evropa, prethodno iz Naše borbe prešla u NIN. Onda su me zvali na B92 za urednicu ekonomije, pa u Ekonomist da budem direktor i to mi je bilo veliko iskustvo, mahom negativno, ali poučno. Pre 15 godina osnovala sam svoju firmu Business Info Group koju i danas vodim.
Deo njenog svakodnevnog posla su i okrugli stolovi, debate, online kursevi, saradnja sa velikim brojem međunarodnih organizacija, pisanje kolumni…
Izradila je i specijalizovane priručnike za ekonomske novinare, potpisala nekoliko naslova.
Kako naša sagovornica kaže, novinarstvo se razlikuje od drugih zanimanja.
– Vi ne prodajete robu, ne prodajete ni samo svoje znanje kao lekar, IT stručnjak, inženjer, već radite posao svesni odgovornosti i uticaja za ono što kažete. Zato je neophodno da imate čvrst karakter, da ne zalutate, da se ne obrukate, da se ne “prodate”, da se držite novinarskog kodeksa, a opet da preživite u poslu. Trudila sam se da to uvek imam na umu. Privatno, želela sam da svoju decu nikad i nikako ne obrukam, već da jednoga dana na mene budu ponosna. Mislim da mi je u mladosti nedostajalo mudrosti i takta, bila sam često previše oštra i beskompromisna. Decu savetujem da takođe budu poštena prema svakome, ali ipak malo mudrija i blaža prema sebi. Ne mora baš svaki zid da se razbije sopstvenom glavom, mogu nekad da se nađu i vrata. Dosta je vremena prošlo dok to nisam shvatila – kaže Biljana.
Kada danas razmatra prijave za posao mladih, dok gleda taj CV, više voli kada nije prazan, jer to govori da ta osoba ima želju, snagu, energiju da radi. Ni briljantna biografija, međutim, nekada nije presudna.
– Dobro je da pokažu da žele da uče, da žele da rade, da im ništa nije teško. Poslodavac obično ne gleda koliko vi znate posao, početnik ste, sigurno ga ne znate, već gleda koliki je vaš kapacitet da ga naučite, da “grizete”, da se trudite. Ja gledam i da li se osoba uklapa u kolektiv, da li je dobar karakter, da li je lojalna, što ne znači poslušna – to su dve stvari. Može imati briljantan CV, fantastičnu sposobnost, neću je primiti ako vidim da će loše da utiče na kolektiv. Možda veći mediji to i mogu da istrpe, za manji medij loš “personality” je vrlo štetan. Dakle, pozitivan stav, želja da radite, želja da naučite, da ulažete u sebe, kad ćete ako ne na početku karijere – zaključuje Biljana.