Branimir Gajić, Inspira grupa: Od studentskog servisa do lidera u oglašavanju

Tekst objavljen u “Politici” o studentima u Engleskoj koji su pokrenuli informativni sajt namenjen upravo studentima, naveo je Branimira Gajića na razmišljanje da sličan sajt napravi u Srbiji. Tu zamisao dodatno je “pogurala” i činjenica da je pohađao letnji studijski program “Kako započeti sopstveni biznis” na “Lehigh” Univerzitetu u SAD-u. Doduše, ideja je bila da se sajt zove Studinfo, ali je to ime neko zauzeo dok se student Branimir snašao da pozajmi karticu, kupi internet domen, ali i okupi prijatelje i poznanike koji su bili spremni da poveruju u njegovu ideju i upuste se u realizaciju sajta Infostud. 

Od sajta koji je zamišljen kao studentski servis, Infostud je za dve decenije prerastao u sinonim za oglašavanje poslova, a kompanija koja danas ima više od 300 zaposlenih svoj biznis proširila je i na oglašavanje nekretnina, e-trgovine, automobila i osiguranja, zapravo na one biznise koji su nakon studiranja i pronalaska posla čoveku potrebni da mu olakšaju rešavanje ostalih životnih pitanja. I Infostud i svi drugi sajtovi od prošle godine posluju pod okriljem “Inspira grupe”, pošto su osnivači odlučili da je 23 godine nakon osnivanja došao trenutak za promenu imena.  

Prvo fizikalija, pa u terenske prodavce 

I dok ga svi prepoznaju kao osnivača Infostuda, manje je poznato da je Branimir Gajić neko vreme radio u jednoj domaćoj banci, ali i bio demonstrator na Ekonomskom fakultetu u Subotici.  

Svoj prvi novac, ipak, zaradio je pre svega toga, i to fizikalisanjem, otkriva on za serijal Moj prvi posao.   

– U prvom razredu srednje škole sam zaradio prvi novac i to na poslovima prenošenja nameštaja i tako što sam istovarao robu iz šlepera. To sam radio oko godinu dana, ali nije to bio stalni angažman, nego povremeno, na poziv Omladinske zadruge. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim na šta sam trošio te pare, ali prilično sam siguran da je u pitanju bila neka kompjuterska oprema – seća se naš sagovornik. 

Kao srednjoškolac, Branimir je radio i kao terenski prodavac telekomunikacione opreme, a jedno vreme i kao agent osiguranja. 

– Posao terenskog prodavca sam radio oko godinu dana, a onda sam pre punoletstva počeo da prodajem i osiguranje. Sećam se kako je osiguravajuća kuća morala da pravi neki specijalni ugovor o mom angažovanju, pošto sam još uvek bio maloletan. Posle tog posla radio sam za jednog prijatelja, danas smo kumovi, grafičku pripremu za magazin koji se zvao “SuGlasnik”, a prodavao sam i oglasni prostor za taj isti magazin – kaže on. 

Demonstrator na vežbama na fakultetu 

I dok je tokom srednjoškolskih dana uglavnom nešto radio, tokom studija je više učio.  

– U to vreme sam više putovao po studentskim konferencijama i bio na razmenama studenata, da bi tek pred kraj fakulteta, opet sa prijateljima, počeo da postavljam kafe aparate na javnim mestima. Kao apsolvent sam krenuo da radim i na fakultetu, tačnije bio sam demonstrator na vežbama u kompjuterskoj radionici, na predmetu Poslovna informatika. Oko dve godine sam držao vežbe studentima nižih godina studija i to vežbe primene Office paketa u poslovanju – priseća se Branimir.  

Infostud je najuspešniji projekat, a bilo je promašaja 

Infostud, koga je naš sagovornik pokrenuo baš dok je radio kao demonstrator, narastao je u poslednje dve decenije u ozbiljnu i veliku kompaniju. Ipak, prvih godina je zbog nemogućnosti da zaradi od projekta u koji se upustio, Branimir morao da potraži posao u banci.  
Kako kaže, Infostud jeste njegov najuspešniji projekat, ali je na početku bilo i onih neuspešnih.  

– Kada smo pokrenuli Infostud, u početku sam se samo njime bavio. Ali bila je to 2000. godina, broj internet korisnika nije prelazio nekoliko procenata i bilo je teško u to vreme monetizovati oglasni prostor na internetu, pa su mi bile potrebne dodatne finansije. Zbog toga, ali i zbog nedostatka iskustva, zaposlio sam se 2002. u jednoj banci. Uživao sam u tom poslu, puno sam naučio, imao divne mentore, kolege, šefove. Mislim da sam bio dobar u tome, brzo sam napredovao do pozicije regionalnog direktora za Vojvodinu i mogao sam da vidim sebe u bankarstvu. Otišao sam iz banke zato što je Infostud rastao u toj meri da je bilo potrebno posvetiti mu se u potpunosti – kaže Gajić. 

On navodi da je paralelno sa radom u bankarstvu i razvijanjem Infostuda pokrenuo i štampariju, ali taj posao nije dobro prošao. Na neuspeh je, kaže, uvek gledao kao na jednu više lekciju.  

– Od malih nogu me je “gurala” preduzimljivost i tendencija ka preduzetništvu. I Infostud je samo jedan korak u tom nizu, ali korak koji je postao najuspešniji. A manje se vide svi oni neuspešni ili polu uspešni koraci koji vode ka sticanju iskustva i znanja i koji na kraju dovedu do rezultata. Ima jedna izreka: “Nije bitno koliko si puta pao, nego da ustaneš jedan put više” – navodi naš sagovornik. 

Prvih pet godina na pozitivnoj nuli 

Branimir kaže da je platom u bankarstvu značajno finansirao troškove u Infostudu, pošto je trebalo punih pet godina da Infostud dođe na pozitivnu nulu i 10 godina da dokaže da može da opstane na tržištu.  

– Na tom putu porodica mi je bila podrška od samog početka, uz zdravu i pozitivnu dozu kritike. Sestra Branislava je ubrzo po pokretanju Infostuda i sama ušla u projekat kao suosnivač, a imao sam i podršku drugih partnera, odnosno suosnivača koji su verovali u naš projekat i bili spremni da rade besplatno, u zamenu za udeo u vlasništvu. U početku su nam se pridružili prijatelji i poznanici koji su radili za mali novac, da kažem studentski džeparac, jer je to jedino što smo imali – priča Branimir.  

Uspeh, kaže on, retko dolazi instant. Smatra da su retki oni kojima se nametnu takve okolnosti ili dobiju na lutriji, dok se neuporedivo češće do uspeha dolazi nakon godina vrednog i posvećenog rada i niza malih uspeha i neuspeha na tom putu.  

– Jedna od mojih omiljenih izreka je da je uspeh 99 odsto vrednog i pametnog rada i jedan odsto sreće. Uostalom, uspeh je individualna stvar. Novac i eksterno nametnuta merila uspeha često ne vode ka sreći, već lični osećaj usklađenosti zdravlja, karijere, finansija, partnerskih i rodbinskih odnosa, društvenog života – navodi naš sagovornik.  

Srećni smo što smo u Subotici 

Zato je, između ostalog, Inspira grupa i danas u Subotici, rodnom gradu njenih osnivača. Na pitanje da li su nekada razmišljali da presele posao u neki veći grad, Branimir Gajić, odgovara: 

– Faktički nismo. U nekom trenutku, pre petnaestak godina nas nekoliko je u šali poteglo pitanje preseljenja u Novi Sad, u smislu i našeg preseljenja i prebacivanja firme. Ali to se nije desilo. Život i rad u Subotici koja ima oko 100.000 stanovnika ima svoje mane i prednosti, ali srećni smo što smo tu. U prednostima uživamo, a izazove i mane se trudimo da prevaziđemo.  

Vrednuj tim i budi fer 

Za kraj, Branimir ima savet za mlade preduzetnike ili one koji se nose mišlju da to postanu.  

– Verujem da svako može da proba da bude preduzetnik, da se upusti u rizik i vidi da li mu to prija ili ne. U prihvatljivu zonu rizika koja ga neće životno potopiti ako se ideja ne ostvari. I što ranije, to bolje. Preduzetništvo i privatni biznis imaju mnogo prednosti, ukoliko čovek uspe. Ali nose sa sobom i puno neizvesnosti, prilagođavanja, spremnosti na veliki rad, pa i žrtvu. Moj savet svima je da se prilagođavaju okolnostima. I da ulažu u ljude i odnose, da vrednuju snagu tima sa kojim rade i grade sistemska rešenja, jer to kupuje vreme, a ubrzo će vreme biti najvažnija stvar. I budite fer prema svima oko vas. Vratiće vam se, a i lepše je tako – zaključuje Branimir Gajić uz još jednu izreku: “Sve se može postići ako se zna koji je cilj i koju cenu smo spremni da platimo za to”.