Pišu: Natalija Sekulić i Tatjana Vidaković
Koliko puta ste čuli: Postani programer za samo godinu dana! Želiš li da radiš u najplaćenijoj branši u Srbiji? Postani odlično plaćeni IT stručnjak!
Otprilike ovako zvuče slogani mnogih organizatora IT obuka i kurseva kojima se pozivaju budući polaznici da se prekvalifikuju i započnu karijeru u “najplaćenijoj i najperspektivnijoj” industriji u Srbiji. Kursevi obično traju od 6 meseci do godinu dana i zavisno od programa koštaju između 1.000 i 2.000 evra, s tim da je online obuke moguće pronaći i po nižim cenama.
Istraživali smo koliko je IT prekvalifikacija u stvari zahtevna i na koje sve teškoće na tom putu polaznici nailaze pre nego što zaista počnu da “mlate obećanu lovu”.
Da li je IT baš za svakoga
Ko može da se prekvalifikuje u IT? Ako se vodite sloganima nekih organizatora obuka, onda baš svako. Olivera Bugarinović, HR menadžer kompanije Teletrader je u ovoj oceni ipak uzdržanija. Ona smatra da svi mogu da se prekvalifikuju u neka bazična IT zanimanja kao što su Web dizajner, QA tester ili System administrator u zavisnosti od ličnih afiniteta.
„Preduslov za obuku je da polaznici poseduju bazična znanja rada na računaru i poznavanje engleskog jezika. Sa druge strane, uspešna prekvalifikacija u zanimanje programera različitih programskih jezika kao što su C#, C++, Java, JavaScript i drugo, zahteva algoritamsko razmišljanje koje se najviše može pronaći u poznavanju matematike, zbog čega se programiranje najčešće sa njom i dovodi u vezu“ – pojašnjava Bugarinović.
Dušan Dželebdžić, direktor firme Symbiotica, koja između ostalog upošljava i IT stručnjake, ističe da je najveća prepreka za dobijanje posla u IT struci odsustvo sklonosti ka poslu programera. Kao što ne može svako da bude dobar lekar, profesionalni vozač, kuvar ili instruktor skijanja, tako ne može ni svako da bude dobar programer. Ovo je profesija koja zahteva analitičko razmišljanje, disciplinu, odgovornost i volju za stalnim usavršavanjem. Ja sam počeo da učim programiranje pre tridesetak godina. Još uvek nisam naučio sve, niti ću ikada.
Prekvalifikacijom protiv deficita
Prema podacima sajta Poslovi.infostud.com oglasi u oblasti IT su 2018. činili gotovo 13% ukupnog broja oglasa, dok se 2019. godine taj udeo popeo na preko 20%. Tokom prošle godine IT poslodavci su konstantno bili u potrazi za stručnjacima iz sledećih programskih jezika: Java, C#/C++, .NET, JavaScript, a odziv je bio slabiji od potražnje. U situaciji kada se stalno priča o deficitu IT profesionalaca, na tržištu je prisutan veliki broj obuka i programa za prekvalifikaciju. U tom moru ponuda samo po sebi se nameće pitanje kako izabrati onu pravu. Olivera Bugarinović, na to kaže:
– Nažalost ne postoji isti pravilnik o radu na IT prekvalifikaciji, već svako može da kreira program po svom nahođenju i angažuje predavače koje odabere. Najbolji način je da polaznici izaberu dobrog edukatora tako što će dobiti preporuku od nekoga ko je prošao kurs i imao pozitivna iskustva sa predavačima i posle toga se brzo zaposlio. Druga opcija je da popričaju sa predavačima koji drže kurs i sami procene da li im ulivaju poverenje, a još bolje ako imaju prijatelje iz IT-a, oni to sve urade za njih i daju im savet koga da odaberu. Ona dodaje da je važno da polaznici tokom trajanja prekvalifikacije budu interaktivni na časovima i poštuju rokove za izradu domaćih zadataka.
Prema njenom mišljenju svi kandidati koji žele da se prekvalifikuju moraju da procene slobodno vreme koje imaju na raspolaganju i da, ukoliko ne mogu da izdvoje bar sat ili dva dnevno da vežbaju ono što su radili na času, bolje da ne upisuju kurs.
Zašto je tako teško
Gotovo svakodnevno slušamo o uslovima rada i zaradama koje mogu da ostvare IT stručnjaci: plata od nekoliko hiljada evra, neverovatni paketi beneficija, obuke u inostranstvu. Prava istina je da ovakvi uslovi uglavnom važe za one koji su seniori, tj. imaju više od 5 godina iskustva u industriji, maheri su u različitim tehnologijama, van posla često rade za više drugih klijenata, a pored toga što su samostalni u radu, u stanju su i da mentorišu i ispravljaju mlađe kolege.
Posmatrajući iz tog ugla, situacija nije baš tako bajna za one koji se nalaze na početku karijere. Novopečenim IT-jevcima se put koji vodi od juniora bez iskustva do visokoplaćenih pozicija često, sa pravom, čini kao nerešiva enigma: nedostatak prakse, kroz koju bi ono što su naučili tokom obuke mogli i da primene, najčešći je kamen spoticanja. Kao posebno važno, Olivera Bugarinović ističe da polaznici treba da budu svesni činjenice da se ne mogu baš odmah zaposliti nakon obuke.
– Po završetku kursa potrebna je praksa, rad na nekim projektima gde će polaznici primeniti stečeno znanje, koje će posle prezentovati budućem poslodavcu. Ovo potvrđuje i Dušan Dželebdžić koji kaže: Nas, kao poslodavce, ne interesuju knjiške definicije. Potrebno je da programer ume da stečena znanja primeni u praksi.
Tatjana Zotović, regruter u firmi Omnes Group, specijalizovanoj za regrutaciju IT stručnjaka, kaže da po završetku kursa buduće IT-jevce najviše koči neusklađenost ponude i potražnje na tržištu rada.
– Početnici i praktikanti neće biti obasipani poslovnim ponudama, jer kompanije najčešće imaju već započete projekte ili one koje će upravo otpočeti, gde je u samom startu neophodna ekipa koja će razumeti njihovu kompleksnost i koja će momentalno doskočiti, kakav god potencijalni problem nastao – upozorava Zotović i dodaje:
– Šansa za upoznavanje sa radom u kompaniji iz prvog lica je presudan momenat. Tada se može steći kompletna sliku o onome što se traži od kandidata sada, a šta može očekivati ubuduće. Sve što prethodi tome je nekompletan uvid kompenzovan dobrom voljom – smatra Zotović.
Tek nakon završetka obuke i dobijanja prakse zapravo počinje prava primena naučenog. U tom procesu presudna je uloga mentora.
“Koliko će vremena kolege moći da odvoje za obučavanje juniora varira od okolnosti i mogućnosti. Podrška neće izostati, ali ne može biti ni konstantna. Savetovanje i davanje konstruktivnih povratnih informacija je nešto na šta bi početnici mogli da računaju na dnevnoj bazi, ali svaki zahtevniji nivo posvećenosti ne može uvek da se postigne. Sami početnici bi mogli da ovakvu situaciju olakšaju tako što će objektivno predstaviti svoje znanje mentorima i pokazati visok stepen proaktivnosti i spremnosti da i samostalno uče“ – napominje Zotović.
A da bi neko uopšte postao junior programer Dušan Dželebdžić, direktor kompanije Symbiotica objašnjava koje uslove treba da ispuni:
– Potrebno je da razume osnovne programerske pojmove – promenljive, operatore i kontrolne strukture. Programeri već na uvodnom nivou moraju da znaju da je prvo potrebno razumeti problem koji se rešava, a pisanje koda ide tek posle toga. Ovde bih dodao i treći uslov – poznavanje sistema za verzionisanje koda – kaže Dušan Dželebdžić.
Da li nedostaju baš svi IT kadrovi
Ne prođe skoro nijedan dan da se u domaćim medijima ne priča o deficitu IT kadra u Srbiji, ali se nekako uvek izbegne da se kaže koji stepen znanja i iskustva treba da imaju. Da li postoji tražnja samo za “senior kadrovima” ili i za onima “koji se tek kale”?
Podaci sa sajta Poslovi.infostud.com nedvosmisleno pokazuju da su u 2019. godini u gotovo 80% slučajeva, IT kompanije raspisivale konkurse za tzv.medior i senior pozicije, dok je za juniore bila rezervisana tek jedna petina oglasa.
Ipak, čini se da su kompanije spremne da daju šansu kandidatu početniku koji pokaže veliki potencijal za dalji razvoj i napredovanje što potvrđuje i Dušan Dželebdžić:
– Imao sam sreće da radim sa jako dobrim juniorima, koji su veoma brzo napredovali u nivou senioriteta. Susretao sam se i sa jako lošim seniorima, sa kojima nije moglo da se radi bez obzira na njihova veoma zavidna tehnička znanja. Ne znam za druge IT kompanije, ali mi tražimo programere koji su odgovorni, pedantni, gladni znanja i spremni da rade u timu. Radije angažujemo juniora koji će da raste uz nas, nego seniora koji se ne uklapa u naš tim – kaže naš sagovornik. Ono što dodatno ohrabruje je da ne postoji limit godina za bavljenje programiranjem.
– Većina programera koje znam su u svojim dvadesetim i tridesetim, ali poznajem i nekoliko programera koji imaju više od šezdeset godina. Svima koji razmatraju prekvalifikaciju bih savetovao da razmotre svoju motivaciju za tu odluku. Ukoliko je jedini motiv famozna plata od hiljadu evra, moj savet je da ne gube ni vreme ni novac. Ne postoji taj kurs koji mogu da odslušaju, nakon kog će po automatizmu dobiti ovu platu bez obzira na znanje. Sa druge strane, ukoliko zaista imaju sklonosti ka ovoj profesiji i želju za radom, dostižne su i mnogo veće plate – zaključuje Dželebdžić.
Državni program prekvalifikacije
Prethodnih godina bio je aktivan i državni program prekvalifikacije u IT sektor. Prema nezvaničnim podacima od 415 učesnika, koji su kurseve pohađali 2017. i 2018, u trenutku započinjanja obuke njih 44% je bilo zaposleno, ali van IT sektora. Nakon završene prekvalifikacije procenat zaposlenih se popeo na 72%. Od tog broja gotovo polovina radi u IT industriji i to skoro svi u privatnom sektoru. Prosečna plata među ovim novopečenim IT-jevcima iznosila je 69.000 dinara. Poređenja radi, prosečna neto zarada u Srbiji u novembru 2019. bila je 56.331 dinara.
Kroz državni program IT obuke prošao je i naš kolega Luka Matković, koji je odlučio da se posle završene farmacije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, prekvalifikuje i posao u apoteci zameni pozivom programera na sajtu Poslovi.infostud.com.
– Pre državnog kursa prekvalifikacije, pohađao sam dvomesečni kurs HTML, CSS, JavaScript. Sama prekvalifikacija se sastojala iz tri dela – 5 meseci predavanja i vežbi, mesec dana pisanja završnog projekta, i praksa koja je trajala dva meseca. Ukratko, rekao bih da mi je bilo potrebno oko godinu dana rada da bih se zaposlio kao programer – priča nam Luka:
„Ja sam oduvek bio željan novih znanja, svidelo mi se što je posao dinamičan, izazovan, svaki dan je drugačiji, a i poveo me je trend zapošljavanja u IT-ju. Iako bih rekao da uspeh u najvećoj meri zavisi od našeg truda, rada i entuzijazma mnogo je značilo što smo tokom prakse u kompaniji radili na pravom projektu, imali redovne sastanke, mentor nas je usmeravao, učio pisanju kvalitetnog koda, pomogao nam kada zapnemo“.
Luka dodaje da većina programera zaista istinski uživa u svom poslu i konstantno se usavršava.
“ I zato bih i to rekao: Ovaj put zaista nije lak, i ako čovek u tome ne uživa, neće ni doći do tog trenutka kada će zarađivati puno” – poručuje Luka Matković.
Na kraju svega da li je prekvalifikacija moguća? Naravno da jeste. Da li je laka? Sigurno da nije.
